Male novine
ирви моменат изразити и мислима: Да се трећи сталеж дигао на развалинама старе државе. Он је постао и развио се код Немаца распадањем и разрушавањем Феудалних државица и старог Феудалног уређења. А аошто Феудална држава ночиваше на својини и војеци, то мораше, са својим раснадањем, и својина и њена нодела њен прелаз, њено наследство изгубити стари облик и обим па и војска претрпети ре®орму. Ми, заиста, видимо,да револуцију извршише новац, богатство у покретном добру, расцвз тани занати, унапређена трговина, успех римског права, плаћене војске и др., јер те нојаве уз припомоћ штамие и установе универзитета, утицаше и на духовни живот народни и културу довођаху на вииш ступањ развића. И, заиста, једна велика револуција, коју скривене силе историје више извршише него ли људи, који, не знајући циљ, бејаху оруђе њеног вођења; револуција, која се тек вековима изврпЈиваше, почињући од развалина старих замкова, заповедала је новом нараштају, да из бесних таласа морских вади грађу за зидање подмлађеног друштвеног уређења; револуција, која покреташе живо све силе и која, вештинама, распаљиваше узбуђење и рађаше бесмртпа дела ду • хова; револуција, која размрска стару тиранију а победож сно ликоваше го нитељима слободу у животу народном! (Наставак)
СМЕСИЦЕ
Црезирање као Жуза. Румунски лист „Са ЕЉег1;е" доноси у једном од скорашњих бројева ову занимљиву бе- | лешчицу: Још нсштампана мисао једнога од наших цолитичара гласи: „Кад | бих смео, презирање бих створио да је женског рода: али оно би тада постало Муза; то би онда била Муза аолитике." Политина. Чувени Француски иисац Алфонсо Доде написао у једној цритци о нолитици. Политико ја те мрзим! Ја те мрзим, што си нијачарка и брбљуша; сваком поштеном раду, сваком уметничком труду пренреку чиниш ; ти си изговор свима неделима и нитковлуцима, Ти расиаљујеш страсти; ти заслепљујеш; ти раздвајаш племенита срца која су јелна за друга створена, а спајаш
људе који један за д р у г о г не маре. Ти рушиш савесности; ту сваги дан лежеш; теби имамо да заблагодаримо пгго честити људи постају пријатељи лунежа и ниткова, ирииа-, дајући њиховој партији. 0 политико ја те мрзим тим јаче, што си у срцима нашим убила нраву патриотску мисао, идеју отаџбине. Ја те најзад мрзима и за то, што је Хенрик Хајче због тебе изговорио ове страшне рсчи: „У Француској нема народнос и, тамо су само политичке нартије." * Браннлац којн не уие да — бра : ни. Као што јављају, пред краљевском судом у С. А. Ујхељу (у Угарској) изјавио је нред судом постављени ;бранилац Едвард С. у јавној седници, да он услед неискуства свог у казненим пословима није у стању оптуженог бранити против државног тужиоца Државни тужилац је на основу те изјаве тражио, да се акта поднесу адвокатској комори с тим, да се човеде дисциплинарна истрага против адвоката Ч. У пријави својој вели државни тужилац, ако је адвокат Ч. заистатако неук у законима, да на нримљеној одбрани у поменутом са свим лаком случају иијс могао да задовољи, да је о томе требало суд раније извесгити. Пошто се адвокат Ч. својим постунком огрешио нротив угледа бранилачке установе, државни I тужилац тражио је, да се нротив њега по закону поступи. I ШАЛА Једно пиган.е. Једна породица се| ди за ручком. На пољу бесни олуја ; и непогода. Наједанпут удари — доста слабо — гром у кућу уз хучну грмљавину. Сви седе као скамењени, само мали Јоца пита унлашено: „Отац — јесмо ми сада мртви?"
Учитељ. ч Мвого зависи од навике и нравилности. Видите, кад станем на главу, онда ми сва крв појури укутра. А зашто ми крв не иде у ноге кад стојим, ко зна ?" Перица. Молим, гј учитељу !" Учитељ. „Но, Перице?"
Перица. нразне:"
,3а
то, што ноге нису
Нема места. Из разговора два детета. „Ја ти кажам, Марице, добри бог јо свуда па и у подруму. „У нашем није, тамо су кромпири!" * Стара песма. Отац ти ми морага купити нову лутку; ова моја што је
сад имам, већ се стиди, кадје ко за пита, колико јој је година.
ТЕЛШ.ГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" Букурешт, 12 новембра. Министарство овако састављено: Тодор Розети председник, Карпа спољних послова, Стирбеј иолиције, Вернеско правде, Лаховари нривреде, Маргилеску грађевина, ђенерал Мано вој ни, Мајореско просвете, Германеско Финансије.
ПИЈАЦА
БЕОГРАДСКА
кил П П П » Г-ЧГ-ЧГ'
Бооград, 11 Новембар 10.90 21- —
11428 Жита . 6877 Сувих шљива Шљива нових Брашно фино . (Брашно леб. нес .
Т Т * V Т -*■ -*■ ж ж ■*■
ОГЛАСИ
Изгубљена %
и
ча,
)е женска ш кована папукоја је дата папуџији да му но| служи као мустра. Ко је нађе нека Ј донесе у редакцију где ће добити пристојну награду. 1—3
•^пппппппшшнппшшппп^ппнпннинпмммппш јДр Џ Т Т Т Т V ТТТТТ^ТТТУТ
11ПН1ИЧ1111П 1И111
4 А ▼ А
▼ А 9 А
ПОЗИВ Н А ИГРУ најновије новчане 295 Хамбуршке Лутрије Ова већ одавно позната светска Лутрија гаравтована је неиокретним имањем, а ујамчена контролом највише власти у Хамбургу: Састоји се из 980000 Лозова од којих у седам пута извлачења више од половине Лозова морају добити. Главни су добици у свих седам вучења и то са премијом: 500.000 Марака а но наособ 300-000, 200 000, 100.000, 75.000, 70.000, 65.000. 60.000, 55.000 50.000 и т. д. Ради тачнијег обавештења ове Лутрије ја на захтев дајем бесплатно „Распоред" на српском језику, из кога се све опширно може прегледати. Но вучењу сваки играч добије безплатно званичну листу од извучених добитака. Цене су Лоза за прво вучење : I Цео Лоз 8 40 дин 'ј 2 Лоза 4 ,2 ° дин. % Лоза 2 10 дин. Лозе ра прво вучење већ су стигле и код подписатога одмах могу се узети. Ђорђе Р. ОдавиЂ 28. 30. 3. 6. 8. 13 Београд.
&
V 4 9
А А А ј ј А А А А А. Љ. Љ,
КРАЉИЦА НОЋИ или ЛОВАЦ МРТВАЦАУ ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ КЊИГА ШЕОТА
1НДСТАВАК1 >113) У томе се беше свануло. Ускок је тражио даље. На један мах стаде Близу једне ст{ с, у трави, лежао је неко, а свуда око њега беше крв. То беше једвн од Ускока. То беше Данко ! Уплашен пређе ближе лежећем, и саже се над њим. Са укочепим очима посматраше мртвог Данка Шта ли се овде догодило? Шта ли је било ? Да се нису Ускоци међу собом и потукли за време док је он тврдо спа-
вао ? Да није когод, у овом бунилу од пијанства, убио Данка? Ускогс клече поред Данка. Он га зваше по имену, држаше га јако Али се Дннко не пробуди, он се више не мицаше, он беше ладан укочен — За Ускока беше ово непојмљиво. Но . ћас он није ништа чуо. Како је и шта )е било ноћас? Шта је то било и какоје Данко убијен ? Он брзо усгаде, оде у капију на пробуди сво]е другове. Један по јелан устаде и трљаше очи, Они беху још буновни од пића. „Већ је свануло," рече један Ускок. „Зашто нас будиш? упита други. „Је ли се већ вратио Харамбаша ?" упита трећи. „Мислим да у бурету има још вина , тек смо пола испили," дода четврти. „Ми можемо да наставимо јучерашњицу." „Ходите овамо са мном! Ходите да вам покажем нешто," рече онај Ускок, што се нрви пробудио. „Хајдете сви овамо са миом! Је ли се свађао ко од вас ноћас са Данком ?" Ускоци се ногледаше и чудише „Са Данком? Да смо се свађали?" ре-
коше влше њих вртећи главом. „ Ја нисам! И ја нисам/ Ја, брате ништа не знам !" говораху Ускоци међу собом. „Хајдете овамо ! рече Ускок што је нашао мртвога Данка. Сви Ускоци пођоше за тим на оно месго, где је Данко лежао мртав. Сви су се чудили и нико није могао да појми шта је било ноћас. Док су Ускоцц стајали око мртвог Данка нитајући један другога да ли што зна, харамбаша Бинок вратио се са осталим Ускоцима из нљачке. Они су довели једну малу турску лађу са неколико турака. коју су нашли на мору, и заробили. Кад су нристали уз обалу, Бикок изађе из лађе и унути се право својој кући. Беше му чудно што га Имара није очекивала нред кућом, као што је чинила свагда, кад се он врађао са пљачке. У томе излети један слуга Бикоков и клекне пред њим„Десила се велика несрећа ноћас, за време твог осуства ," новиче слуга, готово јецајући. „Не одузимај ми живот, ја нисам крив!"