Male novine

Народни иепријатељ. Стизала су нам са миогих страна нитања, за што не наставимо шпампање позоришног дела „Народни Неиријатеља". Тек сад, ногато смо откловили све неприлике, које су томе на пут стајале, ево продужавамо штампање ^ога комада. Нови ироФесори војие Акадеишје. Поводом тога, што су у оба курса војне Академије заведши нови предмети, то је г. министар војни решењем својим поетавио за хонорарног проФесора историје Срба на нлжој школи војне академије, да поред тога предмета предаје и најиовију општу историју на вишем курсу војне академије. г Панту СрекКовиКа, пр >Фесора Велике Школе,а за проФесора техпичке наставе г. Светозара ЉочиИа , инжињерског нотпуковника и досадањег проФесора ФортиФикације на нижој школи војне академије, а за ФортиФикапију постављен је г. Светозар Станковик инжињерски ма)ор, за привременог хонорарног помоћника нроФесора тактике на нижем курсу војне академије ностављен је г. Милош пауновиК , пешадијски норучник, домађе вести Невероватаи случај. Један наш нријатељ из Параћине пише нам о едном загонегном случају, који ми доносимо куриозума ради. Сам нисац вели у своме снроводном нисму : и 3нам, да ова чудна нриповетка а и нисање ових редова, није доведено у склад веровања. Да ли је ово што наиисах истинито или не, ја и сам који сам ове редове наиисао и ако сам речи о којима ми је главна цељ да их на углед изнесем, слушао од саме. женске, која је трипут умирала и сада се онет у животу налази, а и сви сељани то су исто ми причали, и за нека при шведања ове женске, јаког ми доказа дали, да је све оно што ова чудновата женска прича и у самој ств ари било ипак и ја сам не поклањам николике вере у истинитост овог говора. Ако би вас, ова вест интересовала и ако би је хтели изнети на углед целом свету а ви ако не поверујете мене у исказивању овоме иошљите ваш ! извештаче у Поточац да се о свему овом подробније известе. Село Иоточацу серезу Темнићском, округу Јагодинском можда )е многима. познато ; оно лежи на самом гребену највећег врха нланине Јуора до друма водећег из Јагодине ка Круо^евцу, а

близу Мораве. Преко средине села тече од вајкада, поток ; у кишним данима врло брз, јер се вода са велике висине у њега слива, одгкла иде у Мораву; а у данима суше, вода нестане тако као да мисииш да тим погоком никад ни текла није. С једне и друге стране дуж потока наоди се доста лепе куће сеоске у којииа станују и досга добри а и богати сељаии којисезову по имену села општим имеиом Поточани ; а на дну села до самога друма наоди се основна школа, општинска механа са канцаларијом општинском које еу зграде полазна тачка селу, а одагле но где која кућа ирогеже се уз сгрмен омањих одломака од венца јуорског, док се дође до среи удине села гди су кј ће скоро као у п вармни једна уз другу само не равој линији као што је у ваоошима. У селу овом нема цркве али ипак у селу седи свештеник цркве манастира светог Николе који је на по сахата даљи од села. Међу овим ретким кућама а с леве стране нотока кад у село улазите живи један сирамашни човек по имену Тола. Овај има жену и четири детета са њом. Жена овога Толе која се мислим зове Милица на нет дана пред прошлог светог Арачђела зимњег око заранака умрла је, и муж је њен ^ола, преко ноћ но имућству своме снремио као што се обично мртваци сиремају; Али на велико изненађењз његово и ондеирисутних к^мшија иста се цред зору на два сахата дигне из мртвих, и почне причпи шта су јој мртаи на оном свету к*зали и шта је међ њима видела. Но сељани, и ако су код ње ишли и слушали њене приповетке, ипак, као шго би и сваки ра зуман и иоле паметан човек, мислио, и ако им је она причала све оно што су они и у приватном животу знали нису јој веровали, већ су много што , шта хмворили о њој ; као што се то | увек код простијег свега збива у оваквим и овим иодобним приповеткама . Међу тим испуни се прво њено казивањч да ће она 7 ог дана онет умрети и да за то време ништа не једе нити пије, што је и радила;јер ова је говорила да, ако за седам дана нико у селу не умре то ргв она опет к њима на онај свет огићи — што и учини. Седмог дана у оно исто време у које је и први пут умрла билас ^ то исто време опет умре ; и тако У сви мислили да се она више неће дићи> већ да ће је у јутру сахранити и по чеше сви присутни веровати у њене ириче и казивања Но кад је било у " 14) ич по поноКи "ва се о I -т пр I-

буди и понова поче приноведати шта који од њених сељана на оном свету ради и иати и каза мужу с оме да зовне иопа из села да јој чита молигву под родним дрветом ; но поиа дође па )»ј не очита молитву под роднлм дрвегом већ у кући, иа зетим оде од ње, а она настави орииоведање; јер, каже ова васкрсла жена по други пут из мргви,'да су јој казали да све прича шго је >а оном свету видела и то свакоме ко би је упитао. Кад пр 3-4 дана ова онет и но трећи пут умре и лежала је мртва 16 сати. од заранака ирви па до саме зоре, дакле последњег нутаје на)више била мртва јер је ирви пут лежала мртва 10, други пут 12 а трећи пут 16 сати ; а у зору се опет пробуди, и каже мужу да понова зовне пона ад јој овај чита све црквене књиге о самрти које се читају и то без нара већ да му да само пешкир, јер тако су јој казали попови који су јој на оном свету читали па је вратили натраг да јој њен попиз села без новаца чита ; а ако неће да јој без новаца чита, то да јави поповима на оном свету па ће они са оним пешкиром везати попу овоме за навек уста, да никад више читати не може. И тако дође попа те јој у присуству кметова и многих других сељана очита највећу молитву; а за тим им она исприча пгга је на оном свету чула и видела и каза им да човека којој на сну дође братими и да иде у цркву светога Јована те да јој нопови читају и ту да, братство нрчми што је и учинила и сад се придигла да може и на ногама ићи; само су јој казали да не сме никакога масна јела јесги сем млека и сира. (Наставиће се)

СТРаНЕ вести * Дескашев у Осеку. Пишу нам из Осека под 12 о. м. Члан хрватске народне опере г. Стеваи Дескашев заночео је прекјуче овде код немач ког цозоришног друштва у оперети ! „Сгабрагопе" своје гостовање Г Дескашев и говори и иева хрватски тако добро да су сви нотпуно задг.вољни Примили су га врло симпатично и ретко да коју песму није по два пут отневао. Суделоваћејош у оперетима: п Ђак иросијак" и „Корневиљсказвона" * Ирша Мурска. Амер^кански листови јављају : Некадашња чувена певачица И рма Мурска живи сад у ни|в-'ћ >ј б-ии V Њу-Јорчу. Т ).к»к мм-

теријалан положај није остао без утицаја и на дух њезин Неки добротвори и пријатељи њезини скуиљају прилоге те да јој но\ огну да се врати у своју домовину, Хрватску, где има још рођака „Н. Рг Ргезве" додаје с '|рав!)м уз ту вест. да треба причекати хоћели се обисгиниги то, и нада се да ће је збиља иомоћи њени пријатељи да се врати у своју домовину, и ако се, вели исти лист, Мурска ноказала незахвална и нрема хрватс^ом народу и нрема хрватекој аозорници. * Догађај код Ирокнја Приликом онога догађаја на железници код Брокија, цар Александер наредио је дворском сликару Зичију, да изради што већу слику несрећног догађаја код Брокије Слика ће бити смештена у царском зимском двору. * Султанова ирада Ових дана иубликована је султанова ирада, којом се за Турску забрањује штамнање свију листова, брошура и других полумесечних и месечних часописа, који су до сад изчазили на основу просте дозволе од сгране нрес-бироа и министаротва нросвете, а не на основу нарочите султанове ираде Уследтога престаћеда излазедо 20. иовремених часоииса, међу овима 15 јерменских Види се по свему да Турска нанредује ! * Словеиски исељеници. Лојдовим паробродом „0»мјочом" о"путовало је 14. о. м. преко 580. аустријских исељеника, већо« Словена из тршћанске ок^лине, у Вразилију. Веле, да ће бити још два транспорта. У другом транспорту биће скоро сами тежаци — сељаци. Подвоз плаћа бразилијанска влада. * Вилзон. Као што је већ п ,знато нашим читаоцича, Вилзонова аФера о крађи драгоцености у раздавању одличија иос^ала је иредмет разних пренирака у Француекој журналистици, међу тим В;1лзон ]е о свему томе ћутао и ничим није хтео да се брачи. Сад нак, и«»сле драговољног ћутања, јавЋају да је иочео у РеШ Рг^псе у публиковати своје „Згписке-' које се односе на то дело. Колико су интересантни ти његови записци види се већ и по томе, што је исти лисг посветио дза броја недељно чисто тим њсговим „зчписцима". * Руски музеј. У велико се већ ради на гомс да се у Прагу оснује

сами? Нашто ће вам ти ОФицири као ира-

тиоци

9«

„Ја само вршим оно, шго ми је наређено, господине граФе/" одговори Нрокуратор од Св. Марка хладно. „Водите ме у Дуждеву иалату !" заиоведи Инго, не као какав осуђеник, него као заповедник. Дандоло пође напред. Вембо и официри опколе Мнга и изађу из салона. Блед , са упијеним уснама корачаше Инго у средини официра. Опи сиђу низ стененице и прођу (горед клечећих служитеља, који црхтаху од страха. Сви изађу напоље из палате и упуте се воденим степеницама. Поред ових стајала је велика државна гондола. Нрво ујђе у гондолу Прокуратор од Св Марка. За њим уђе Инго нраћен капетаном Бембом. Нанос етку уђу и оФИцири. Гондола буде отиснута од степеница, и управе је кроз канал Гранде, за у Дуж деву палату, тамо, где ће затвнрени Инго бити предат тамничару.

X. Лабиринат у етенама. Вратимо се сад на бегајуће робове Ус кока. Они су још пре свгнућа измакли далеко, и упутили се оним стенама, које се као какав ланац пружаху до близу мора. Овуда су они хтели да изађу на северни нут,који води управо тамо, одакле се може отићи морем на Млетачко земљиште. Целог дана, за време нутовања, Имара и сгари Адмирал, били су непрестано у опасности, кад год су морали скакати са једне стене на друго. При сваком кораку морали су да траже таква места , где би могли да стану сигурно. Па у нркос свију опасности, они продираху све даље и даље, храбро савлађајући све прецоне и тешкоће. Пред вече наиђу они на једну уску стазицу која је била посута ситним камењем. Ова је стазица водила .једној стени, која се беше високо извила над једном провалијом. Туда су се они пењали, вешто ирескачући омање провалије.

Сад дођу на једну малу равницу, која је са свију страна била опкољена стенама, и К "ј беше налик на каквујаку тврђаву. Овде беше нналик на какву јаку гврђаву. Овде беше на више места само маховина и сува трава. ГраФ МираФијоре гледаше свуда у наоколо, неби ли нашао каав излаз. Он заиста наиђе на један пут, који је изгледао као да је био употребљавап врло често, али кад год су ишли овим п/тем, свагда су долазили у ону равницу, опкољену стенама. Изглсдаше као да у овом стеновитом лабиринту не беше излаза. И Имара је покушавала да нађе какав излаз, куда би могли да даље иду, па и она није уснела у томе. И она увек долазаше у исту равниг.у. Они почеше да очајавају, јер одавде нису могли да изађу, и, ако гониоци дођу овде, онда ће их ухватити сигурно. Стари Адмирал беше принуђен да са Имаром нреноћи у овој равници, па да сутра поново траже излаз. Излаза јг морало бити, али пошто беше већ ноћ, нису могли да познаду ни оно место одакле су дошли овамо. „Ништа нам не помаже, Сињора!" ре-