Male novine

6). До састава судова ио овоме нрелазвоме наређењу, све судије врше своје досадање дужноети. Све садашње судије воје не буду осталеусудству но нономе разнореду, добиће иенсију према одрадбама закона о чиновницимам VIII. Сви закони што ностоје биће прегледани и довенени у сагласност са овим Уставом; ^Н. На ванредноме сазиву Народне Скупштине од 15 маја ^889 донеће се ови закони: 1) државнн буџит; 2) закон којим се судска власт, коју данас врше нолицијске власти, преноси на гоађансг лудове, а у неколико и она судска власт чоју сада врше општински судос« ^зборни закон скунштинска; 4) ззкон о уређењу жунанија, срезова и општина, и 5) закон о иословном реду у Наролној Скунштини, као и други закони, који би се показали као неОдложио потребни да се овај Устав уведе у живот. А за време законодавне периоде донеће се ови закони: I) закон о министарској одговорности; 2) закон о ш I амнћ; 3) закон о удружењима и јавним зборовилма; 4) закон о иословноме реду у Државноме Савету; 5) закон о уређењу Главне Контроле. Чл 204. Од дана кад се овај Устав обнародује губи важност Устав од 29 јуна 1869 год. као и сви закони и наредбе, у колико би били противни овоме Уставу. Министарски савет дужан је обнародовати Устав у званичиим новинама за 24 часа носле потписа, а затим објавити га у целој земљи. чланови ужег уставотворног одборА.* Јован Ристић Милутин Гарашанин Сава Грујић Јован Авакумовии Марко Стојановић Милан Кујунџић Михајло Иавловић Иера Велимировић Риста Поновић Стојан Бошковић Стојаи Рибарац секрктАРИ : Живан Живановић Живојин Симић|Др Милован Ђ. Миловановић.

ВЕСЛЕЗОИЕЕС

БЕОГРАДСКЕ вести Срнски венац. Нова игра, коју5-ог ов. м. уноси Даворје први пут у српски самон на место кадрила, тако је лепо изведеиа да смо се изненадили. Јуче је била прва велика проба у стану друштвеног председника. Неможе се рећи која је Фигура од које

лепша, а иета нас је са свим изненадила, како по енеганцији силе игре тако и но ванредој меладији, коју је снежно за ову Фигура наш млади компониста г. Стева А. Станковић о чијој смо композицији у прошлом броју већ рекли коју ми чисто с нестрпљењем очекујемо, да се одигра у већвм друштву а са више парова; ма да су се за ову пробу вредни Даворјарци нобринула за играчице, које беху ванредно задовољие. * Нељачко носланство и Сриски потпочучник. Не, ми не можемо да ироиусгимо прилику а да не забележио један врло жалостан Факт. Господин Вреј, посланик немачкп, и г. Рекс по занимању, гроф, уиели су се из све снаге да јадном сраском потпоручику стноре кривипу за то што је одбранио од њихове обесги једнога дечка што је увредио — немачко звонце. Бадава су шеоови војне болнице подносили извештај г. министру војном и доказивали да је потпоручник само одаранио дечка унућујући грофове да се обрате нолицији па да она ту ствар раснрави, бадава су нотрзани сведони, 'узалуд је рађено — јер се госноди гроФовима, ваљда за то што су странци, морала дати сатисФакција — г. потпоручник је осуђен 4 дана аатвора. Заиста жалосно! Еј, мој госнодин гроФе, не би ли ви, мајци, у Цариграиу умирили би вас! * Бојни питонци. У једном од нрошлих бројева нашег листа донели емо белешву да су г. г Гојко Ђурић, Ђока Анастасијевић иРадивоје Војовић, артиљериски потпоручници, изабрани за војае питомце. Ми Цнећемо да пронустимо а Ке не нроговоримо коју о том избору. Цела ова наша скромна примедба неће се ни у колико дотицати првога госнодиаа Међу тим кодоие друге двојице „срећних изабраних" стоје неколико разлога које говоре против њих. На ирвом меету и г. Анастасијевић и г. Бојовић људи су, који би, по своме материјалном стању, најмање зависили да чекају од државе милости да их она ношље навише образовање. На другом месту, стоји такође као један од јачих разлогх што оаојица, а наро чиго последњи, ваљда не стоје по квалиФикацији као најбољи оФицири мећу свима својим и мало мање и мало више стариЈим друговима. Ми знамо толико њихових годину две дана старијих другова, који су но снособности, чо евојој спреми к^д и

камо пре заслужили да се ношљу на пошљу на страну, па су чак и јављали и били су одбијени. Поред свега тога ваља знати да |нема ваљада ни нуних две године како је г. Бојовић изишао из академије а већ га шаљу на страну, па, колико се опомињемо, учињена је |и некорекгност Iи нротив еамог конкурса, јер се тамо вели да питомац ваљадајебар три године служио у трупи. Алн тако је то, „коме је Бог отац лако му је бити светац." Толико тек знања ради. * 11 окрстиће се. Г. Владислав Штирски, компониста, хоровођа певачког друштва .,Корнелија* "и предавач музике на београдској реалци, по рођењу Чех, прећи ће у уторак 6. овм. ис1очно — у православну вера Као своје крсно име светковаће дан свога покрштеља — Св Николу. Кум му је г. Живојин Симић, проФееор учитељске шволе. Ми му још сад честитамо тај свечани дан и пружамо му руку као своме брату Србину. * Одликовап. Његово Величанство Краљ благоволео је одликовати: г. Рене Миље-а, бив. посланика Францусхог на нашем двору тазовским крстом I. степена; г. де Папта 2 ата " шеа Француског послансгва таковскнм крстом III. степена; г. барона Коти, секретара истог носланства. орденом Св. Саве III. степана; о. дс Ј1о®ра, канцелара при овд. Француском посланству и г. Маркиз де Торси аташе орденом Св. Саве IV. степена. * Избор у Београду Избор у Београду за Велику Народну Скунштину свршен је у највећем поретку. Кандидати либерално-радикални добили су апсолутну већину; на радикалне кандидате нало је 840 гласова, а на либералне 444. СТРаНЕ вести Погинуо. — Једног јад«ог радни ка нре неки дан нрегазио је парни трамвај уМадлингу и на местује остао мртан. Поганули имао је око 34 г. и средњег је стаса, загасато илаве косе и лепо одевен. *Убио брата. — Окружни суд у Тешену ухватио је једног циганина, но имену СтеФанв Бурјанског, а звао се и Јован и Доминик, који је ире неког аремена убио свог рођеног бра та. Злочинац је имао 28 год.

СЛУЖБЕНИ ГМСНИК „Српске Новине" од 4 ов. м. доносе указ којим се на предлог војног министра ноставља: досадашњи пешадијски поручик, Михаило Јовановић, за књиговођу III е класе, но молби. И даље, указ којим се на предлог војног министра решава: да се санитетеком поручику, Ђорђу Марковићу. уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Г. Живојину Вгличковићу, јавном правозаступнику за округ ћупријска, и г. Љубомару Ђ. Милојевићу, јавном чравозастуинику за округ крагујевачки; миаистар правде уважио )е оставке. 1ГРОСВЕТА

беиешке књижевне и уметничке „Рат улиру" Ових дааа изашло је у Немачкој друго издање чувеног историјеког романа гроФа Лова Толстоја: „ Рат у миру. л Превео га је с дозволом пишчевом Др. Ерист Штренге. Ево Немци издају већ и друго издање тога најбољег дела Толстојевог а код нас, кад је покушавано, да се то дело иреведе био је арло слаб одзив, — па се после тужимо како нас ноплављују којекакве будалашгине! Сами сио криви. „Госнођа с мора" Ових дана управа бечког бург-позорншта намерна је да црикаже најновији кома«, норвешког чувеног писца Хенрика Ибсена: „ Госиођа с мора. и Како веле, то је један од најбољих комада Ибсеиовихг ШАЛА.

Материнска забрана. Учитељ. „Шга знате, да ми кажете о Фамилији Орхидеа ( врста биљака ) ?" „Ти Еиа !" Мала Ема. „Молим, мама ми је забранила, да оговарам!"

мном!" јечаше, Иего од љутине.„Ти мислиш да си неприкосновен, да си свемогућ ; а то је само глупо уображење! Помисли на Лореданија! Иста таква судба може снаћи и тебе, само ако омрзну твоју личнсст ! Место, које данас заузимаш, они ти даје силу и моћ, то је само кесто, Брабантино, а не твоја личност! Ти са тако исто смртан, као и ја!" „Све донде, док заузимаш ово место, влада моја воља! Па докле год будем имао у рукама ову власт ја ћу је употребљавати онако. како ми се свиди!" одговори Брабантино „Ти је употребљаваш и сувише дуго! Ја сам прозрео све твоје намере! Ти хоћеш да ме уклониш само зато, да приграбиш моје богатство — — —" „Твоје богатсгво ? Зар твоје ? 0 ти преисполна будало!" рече му Брабантино са потсмехом. „Да си проклет, м ти и она сила, коју имаш рукама!" повиче Инго као бесомучан. Брабантино је већ изрекао он се окрете од Инга.

пресуду,

Инго је стајао блиеу постеље, он беше готов за борбу. његове песнице грчевито се стегоше Нв знак Брабантинијев отворе се врата од затворе. он изађе наноље, а Инго стајаше непрнстано поред постеље. Од бесне љутине није знао шта да ради. Али већ после неколико часова Инго ће бити задовољен — његова љутина прећи ће у радост. Нечији кораци зачуше се близу његовог затвора. Врата се отворе. Марко Дапонт уђе у полуосветљени затвор. Он је дошао сам. Чувар је остао напоље. Кад је Инго опазио Дапонта, брзо му приђе на сусрет, и ухвати га за руку. „Дапонте!" повиче он полугласно. „Знате ли шта ће бити? Ја ћу вам казати, ја знам! Прво ћу пасти ја, па онда ви!" Дапонт гледаше овог бесног човека са хладним осмехом на устима. „Не треба то да верујете, племенити МираФијоре," одговори он. „Мене су већ опоменули!" „Али чујте ме," настиво Инјо и при-

вуче ближе Дапонта, па загвори врата. „Ви морате да ме саслушате! И са вама ће се то исто догодити што и са мном!" „Ја сам дошао овамо да вам кажем, да се не плашите ничега! воља једног Брабантинија не решава у ово.ј прилици! Он сам, не сме да влада , и да заповеда по ћеФу!" „Тако, само тако, мој нлеменити Данонте/ То су речи достојне вас, и вашег положаја! Тај Брабантино бори се за свемогућност! Кажем вам, он хоће да метне круну на своју глану! Његова је грамзивост ненаситима! Ми смо му на путу! Он мисли да је мене већ уклонио , и сад тражи начин, како ће да обори и вас! ;< „То знам! Али је његов рачун без крчмара!" „Ја видим, ви сте решили већ!Визнате, добро познајете опасноет, која вам се вије нац главом/" „Само један избор у овој прилици: ОН или ми!" Инго притисне срдачно руку овог одважног човека.