Male novine
је силе, да забава буде што сјајнија, и да одговори леиом имену, које академ. друштво као нрво певачко друштво ужива. Ни једна од иевачких дружина иије се тако својски уиустила у свестрано неговање песме и музике као ова, да би јој рад био уснсшнији друштво је подељено на два одсека: музички и певачки, које је поверено опробаним, за сада најбољим снагама на томе пољу. Друштво обучавају два хоровође; према томе се може ценити, каквом се успеху можемо надати. Пријатељи и штоваоци уметности имаће прилике видети извежбан хор од 85 чланова, са којим бројем не располаже ни јед на певачка дружина. Такође љубитељи уметноств моћи ће у музичком одсеку (који броји 16 чланова) виде ти, докле се може вредним и енергичним заузимањем учитеља на Г. Свободе дотерати у овој лепој вештини. Према свему овоме ми се надамо да ће забава овога друштва бити у што већем броју носећена. СТРаНЕ вести Директор и ренублика. — у позоришту лијонском последњих дана догодиле су се жестоке сцене. Прес тављени су „Хугеноги". Публика је тражила да се смени онај управитељ Кампокасо, који, но мишљењу Ј1ијонаца, није ангажлрао онај нерсонал, који је требао. Лијанско становништво је очевидно врло покварено и тешко се даје молити. ПГго је господин Ким нокасо изнео читаву кожу одатле, има да благоцари јакој нолицији, која га је бранила и отиратила кући. Са париске издожбе. — Јајасти торон још нре неколико дана био је висок преко 200 метара и нревазилази према томе, обелиск Вашикгтонов, који је био до сад највећи грађенн споменик, за 31 метар. Атентат. — Из Будим-Пеште телеграФИшу, да се тамо необичан атеп тат догодио. На један пут се, веле, појави собарица из једне отменије куће и засу у очи витриол једноме келнеру. Остатак витриола она сама попи. Обоје су тешко рањени. Затворен. — Из Будим-пеште телеграФишу, да је у Грану затворен иеки војни каиетан, што је изгубио велику суму новаца. Команда мисли да )е ту нека превара.
Опасан газда. — Из Пожуна телеграФишу, да је неки економ Норберт Бенчик нуцао на своје послужитеље. Јован и његова жена који су служили Бенчика дошли су били да траже своју зараду, па да је газда пуцао на њих из двоцевке. Јован је био рањен смртоносно, и однети су у месну болницу. Они су се пре кратког времена венчали. Венчик још није узет на одговор. Крадљивице — Последњих дана ухваћена су три лупежа у Бечу, који су дуго време с успехом измамљивали новац и еспаи те варалице дођу у дућан, који је препуне света па се није ни могла видити строга контрола о плаћању еспапа. Оне су куиовале све више којекаква еспапа и очекивале тренугак, кад ће се људи скупити око касе. За тим увек тврђаху да су по већу суму још раније дале, и захтеваху ако се одиста посумња у њихово тврђење да им даду остатак натраг. Та је опасна игра испадала врло че^то двема удовицама. Чим су их ухватили једна је одмах све то признала и још да је своје дете убила. Ове су три крадљивице осуђене на више година робије.
ГЛАСНИК
ве се: Немачки поход аротив Фрачцускегод 1870 — 71 у којој се износе веому значајна ијош непознатаФакта о тадашњој међународној војни, као и последице њене и одношај, који ће даље између њих постојати. * Замена џебане у будућем рату. П >д овим именом изашла је брошура у Бечу, =:ао јединсгвено дело у вој. ној литератури, које би дало пра гги' чко р"шење овога тешког проблема. Један поглед на њу био би поглед на саму обраду њен^. А она је та«о оригинална и важна како је самп Шчабе могу написати Читалац ћ'г је заиста задовољно бацити из руке, а ми им најтоплије нренир, чуј емо. * Млађапи дани Цара Франца Јосифа. — Под овим именом изашла је у В чу једна књчжица, која долази у ред нлрочитих појава у царевој литератури Нанисана „но сећању једног Аус I ријанца", она садржи читав низ весел х епизода из живота царевог, изнчсећи особито младост његову. Сем тога ииа доста и других података
полицијски г/1асник Београд 5. Децембар Неред. Ноћу између 3 и 4 овог месеца, Сгеван Сабовљевић зидар и Стеван Милорадовић крижач у М >нонолу дувана, правили су неред на улици пред ка®аном званом коц Српског престолонаследиика. * Притворени. Ноћас су притворени: Милош Сгојановић овд. Ђорђе Ђорђевић из Призрена, Александер Јерман молер, Лазар Јевтић раденик молерски и Милоје Раденковић, калФа бакалски овд. сви због нереда, Милаи Мусулин бив. ђак и Драгутин Милисанљевић слуга из Параћина због скитње.
11РОСВЕТА
\
наука
белешке књижевне и уметничке Нова књига. — У Бечу скоро је изашла веома зннчајна књига чувеног Француског ђснерала Буланже-л а з -
Доба жетве у различигих народа у свету — Верујемо да ће наше чигаице много интересовати да сазнаду кчд се праве жетве и бербе на различитим местима нашег земног шара. У јануару свршава се у већини места Аустралије, и отпочиње се утоваривати у лађе. У Новом Селанду, Ч.чли и неким деловима јужнеАмерике отпочиње. У Фебруару отпочиње жетва у унутрашњости Египта и у Индији. У марту се продужава у тим двема земљама. У акрилу, жетва у Сирији, на острву Кипру, на егииатској обали; у Куби, Мексици, Персији и Малој ААзији. У мају, жетва у централној Азији, у Персији, у Малој Азији, у Алгиру. У Сирији, у Мароку, у Тексасу у Флориди, Хини и Јапану. У јуну, жетва у КалиФорнији, Орегону, јужним ировинцијама Сједињених Држава, у Шпачији, Португалији, Итадији, Угарској, Турској, Руменлији, јужној Русији, подунавским гржавама, на југу Француске, Грчкој, С цилији, Кентуки, Колораду, и т. д.
У јулу, жетва обично отпочиње у јужним гроФОвинама и у цеитру Енглеске. нродужује се у Сједињеним државама, у Орегону, Небраски, Јови, Илинеу, Ингијани, Охију, Новој Енглеској Њу-Јорку, Вирђинији. Тога месеца живо је у Француској, Немачкој, Аустриј 1, Италији, Швајцерској, Угарској и П)ЉсК 'ј. У августу наставља се у тим земљама и отпочиње у Велгији, Холандији, доњој Канадији, Данској и Пољској. У септембру, жетва у Шкотској, у неким делов1ма Енглеске, Америке, Шведске, северне Русије; У октобру, жства ишенице; зоби и г. д. у Ш (отској; кукуруза у Америци. У новембру отпочиње жства у јужној АФрици, у Пери, и у северној Аустралије. У децембру,отоочиње у Делаплати, Чили и јужној Аустралији. — У то време наша еврот ка вегетација „спава мртвијем сном" и земљаје нокривена снегом.
смесице Колпозитор ипевач. „Одески лист" дсноси ову занимљиву цргицу из живота нокојног руског цосланика и композитора Григорија Алекеандровића Лишина, која му се једном у путу догодила: „Иугујући жељезницом, седне уз Лишина у и^ти куне и један наланчански повач. Обчјица упусте се у разговор о умегности. Певач, кога Лишин држаше за учитеља свирања на клавиру, отпочне да прича баснословне нриче о његовим уснесима, ловорвенцима, о очараним срцима и тд. Када се повео разповор о музици, упита невач Лишлна: „Да ли познајете когамузичара у Петрограду?" — „Лишина познајем вр 10 мало," одговори Лишин, ,Кога? Глишу?" „Јест, Глигорија Ал>кеандровића.* „Ах, па то је м'ој ин > имни пријатељ," причаше певач. „ја кад год одем у Петроград, одседнем код њега." —
Гако?"
„Са свим тако
)а сам
му чак и у његовим радовима, врло много помагао". — „Та дали је то могуће?!" — Змате, у његовим операма, наћиће те целе арије које сам ја компоновао." „И он их издаје за своје?" — „Јеет, он их само мало
нрекроји'
„Т >К'> што, нисам се
надао од Лишина!" ,Нначе је врло
По онштем исказу био је добродушан човек, врло мираи и услужан, раден и поштен а прилично изображен. Срећк се не смеје свакад баш на оне, који су је достојни. Изгледа, да је Монистрол лудо учинио, што је радњу држао баш у овој улици, која доноси често банкротство,јер је за неколико година четворо њих банкротирало. Љубио је жену своју до лудила — а то је сваки зпао. Ниједан од упитаних трговаца није веровао у Монистролову кривицу. Готово су сви завршили речима: „Полиција је учинила велику иогрешку и без сумње ће и сама увидети." Што се Монистролове жене гиче, о њој се мњење делило на двЈЈе. Док су једни доказивали, да се нрема положају одвише кинђури, догле су други опет говорили, да у радњи, као што је њихова, жена мора бити добро одевена. Само се у томе нису слагали, остало су сви подједнако говорили, и додали су још и то, да је свога мужа страсно љубила. Њена час, рекоше, беше неприкосновена. Ни један од њмх није никад приметио, да ко кетира или даје знакове, и један }е чак толико дотерао , да би она требала
да служи за прим« р, јер је била одвећ лепа а имала је досгн удварача. Свакад је била глува и нир хтела чути њихове речи и њено понанпњ ', као верне дома ћице, служи јој н» чнст. Ови су искази м»чили г. Мешинета. „Све је ово чудноБато," рече, ,,нема ого варања, нема освете па ни мало приповечице о њеном нонашању. Готово мислим, да је моја жена иогрешила По њеном мишљењу г-ђа Монистрол треби, да је једна од оних безобразних лених женскиња, које господаре по кући, којима је милије да нохвале евоју лепоту него еспап мужевљи, једна од оних жена, чији су мужеви слене будале или безобразни с>учесници. Па ипак. не могу ништа тако шт » да пронађем. Најгрђе, што свет о н>ој говори, то је, да воли лепу одећу, а то је случај скоро сваком женском на свету, али за то, што има неколико такових жеља и што воле, да је лепо одевена, не сме се жигосати као непоштена. На ове примедбе нисам одговарао. Право да речем и ја сам био збуњен као и детектив. Каква разлика између глатког причања суседовог и искнза врагарке у Батињоли! Ово се врло л. ( ко могло објас-
нити, Јер ми Је тек доцније нало на па мет, да људи у разним положајима посматраЈ *у и догађаје са своје тачке гледишта. Па шта више и околина дејствуЈе много мњење људско. Оно што би се сматрало као ггодло и безокразно у улици Вивијен. Немогуће је очекивати, да мирни део Ба тињоле и живи део улице до Берзе нодједнако мисле и суде о моралу. ,,Сад," рече г. Мешине, ,,нре него на викнут, да овако осетљиве ствари извршује на најФииији начин у сред оволике вике и трке света, повукао ме )е за собом у трем једне куће баш преко пута од Монистролове радње. Беше са свим скроман, готово сиротињски дућанчић, кад се узму у обзир велике радње око њега.
(наставиће се)