Male novine

БРОЈ 247

Бвогр&д, Петак 9, Децембра 1868

ГОДИНА I.

ИЗЛАЗИ СВАНИ 4А« ЦТГИГА

на годану ч л ио ник.нк НА 3 ХВОВОА ИЕОЕЧНО . .

8 ДИН. 4 дин. 2 дин. I дин.

ИДЈ1Е НОВИНЕ

ПРЖТЛЛАТА ОВ ШАЉЕ МВДВЦИЈАНУ И КиМПАНПВИЋ У ВЕОГРАДУ Обиликев ВвНаи Гф. ! Може ов ш>в?п«»тити и код свију ношта у СрЛијл. ЦЕНЕ ШШл Мали ог.таси 1.60 п. д. ил « 5 пара од лвтитиог ред»

ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА »адЈи«

§®§?°-ИЗЛАЗВ и ИОСЛЕ ИРАЗНМКА

ЗА СВАКО ОГЛАШЕЊЕ ШТА : ЕА СЕ ДРЖ. ТАКСЕ 20. П. ДИН.

ВЕТгМ ОГЛАСИ ИО ПОГОДВИ

+

Мом нигда незаборављеном мужу, односно отду ЂОРЂУ КЖЛ0ЈЕБЕТ.7 бив. рачуноиспитачу Гл. контр. Даваћемо у суботу 10. ов. мес. годишњи нарастос у цркви Св. Марка у 10 сати пре иодне, Молимо његове све сроднике и пријатеље да овом Е[ом помену нрисуствују. ОЖАЛОШТгЕБИ: »уга: Мари.ја, Син: Драгутин Милојевић. 1 — 1

ДИНАРА дају се одмах под интерес 12 °|о . Интабулација на прво месЈ>вити се уредништву цод бр. б. 4—6

у ПЈИВНИЦИ код Ко* ларца може се добити добар ручак а 4 јела ва 1 динар, авевако јутро добар паирикаш еа лебом за 30 иара динар. Добра црна и бела вина етара но 1 динар литар, Такође доброг неготињ еког етарог шилера ван ка#ане ио 60 пара дни, С поштовањем Дим. Т. ПетровиИ 8 — 10 угостит€ш.

Кујна код „Два Сокола" издаје се одма под за* куп. 2—з

ИАЛЕНДАР Иравославни : 9. Зачеће Богор Католички: 21. Аиостол Тома Сунне излази: у 7 сах. 54. м. залази 4 сах. 6 мип. Посл. четврт 14. у 6 с. 49. ире подне. Ладвоћа, па мегловито.

м.

к у Р с

Дуват . Наподеон

378 9'62 б /„

ред примања П0 МИН истарствима Мин. унутрашЈБих дела: Сваки дан нре подне од 9 и но час до 12. и но нодне од 4—5 часова. Мин. иностра нихдела: четв^тћоИ од 11—1 ч&са нре нодне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем н « ј деље и нравника. Минист. нравде: Сваког дана од 9 и по часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 чаво^« пре подне Мин. нросвоте и цркб.- дела^ЈЗетком^Мг И—Ш пре подне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком од 10пре подне.

ред цензура п0н0вчаним заводима Привилегована народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни вавод: Уторак и петак. Задруга ва меЗјусобно помагање и штедшу: Понедел»ак и четвртак. Српска кредитна банка: Нонедел,ак, среда, петак н субота.

БЕ0ГРАДСКЕ ВЕСТИ Уставотворна одбор. Као што чујемо, јуче је био примљен од Његовог Величанства Краља цео уставотворни одбор. * €ликао се. Као што чујемо, по жељи ЕБеговог Величанства Краља, сликао се цео уставотворни одбор. * Концерат Београдско иевачко друштво, решило је у једној од својих последњих седница да 5. Јануара ов год. ириреди велики концерат са игранком. * ,Лумир а У недељу 11. децембра ов. год. у друштвеном локалу хотела „Славије" нриређује ческо забавно друштво ,Думир " гве позориштне преставе, носле којих настаје игранка. Прва је престава »Музичари" шала у једном чину од Јос. Ђуре Станковског, а другн „ Лј дница на првом снрг*ту" шаљива игра у једном чину од Ф. Ф. Шалбука Улазак 1. дин. од особе, почетак у 8 часова.

СТРаНЕ вести

-^ест има енглеске заиадне-абале учи- кридд _ цтубе.та

Ново пролеће.

На различитим

нило је благо време, да је у последње време већина нролећног цвећа процветало. У врту хотела Мон Доре у Бурнмуту дивно цветају резеде и дан и ноћ. Атентат једног ђака. — Учитељ из Оберкапела у горњој Угарској беше пре неколико дана, као и обично до гаао у школу у 8 часова изјутра Он изазва на поље три своја ђака на чије се онако понашање ван школе свет тужио. На ноновљено мирно тражење да испричају, што су учинили, одговори му дрско један тринаестогоди-

шњи ученик, са „Ништа!" и, потргавши из ншага оштар нож, забоде га учитељу дубоко у леву мишицу. .Г два се учитељ одбранио од даљих удараца. Сва три дччка бојећи се казне,, беху се разишли, да се иошто по то бране. Курјаци. — Курјаци, та ирава беда у окупираним провинцијама аустријским, особито зими, почели су сада необично рано беснити, и ако зима још гогово нијо ни почела а снега и нема. Тако нишу из Вишеградг;, да су тамо читави чонори курјака почели беснити и велику штету чинити међ овцама. Па и саме људе они не штеде, јер су наиади на једносељака, који је јахао иутем из Вишеграда у Рогатицу и одгризли му комад меса с леве бутине а коњу од једне ноге. Једва их се курталисао. Гетеов сшшеник. — Друштво, које се стара о подкзању сноменика заслужним људима у Бечу, издало је, пре неколико дана. свечан нозив и молбу, д .ч се и Гетеу подигне у Бечу споменик. Тај нроглас овако гласи: „Десет година већ ради бечко Гетеово друштво. Још ири открићу Шилеровог споменика овде, год. 1876, породила се мисао, да се подигне буди кад и Гетеу споменик, и тај је задатак узела на се образована је публика. Кад се наша поносна варош

БетхоФена, Моцарта Шилера и Грилпарцера, скоро ће се величати и уресним сиомеником Гетеовим. То је осећало бечко друштво Гетеово и учинило свој корак, који није остао безуспешан. Цар, као и царски двор, ставио се на чело тог друштва и фонд за тај споменик већ износи 20.000 Фор Сем тога друштво чека на све стране орестонице и царевине, да се тај фонд увећа. С тога нека похитају сви они, који су се узвишеним духом Гетеовим одушевљавали, да му одиста даду видљив доказ свога одушевљења„

П0Д1ИСТАЕ

ЕШ ДЕДА ИЗ БЛЛШОЛЕ КРИМИНАЛНА ПРИПОВЕТКА од Е. Габорија иревео М. А. Рашковић

(НАСТАВАК) У почетку псето као да не хтеде послушати њену заповест, док се најзад гледајући нспрестано у нас не завуче под постељу и одатле у мраку могле су му се видети велике светле очи. „Имате право госпођо, што рекосте , да вам не ћемо шкодити," примети г. Мешине. „Нисмо дошли, да вас ухапсимо." Он се без сумње надао , да ће јој овај глас произвести промену на лицу било наде вли страха, али се преварио, јер она и не обраћаше пажњу на то.

„Јутрос," настави погледав у хартију, „добила сам овај позив, којим ме позивају, да будем код испитног судије у три сата по подне. Шта ли се тражи од мене, милостиви Боже, шта ли се тражи од мене ?" „Па објашнење, госпођо," одмах одговори г. Мешине, „објашнење, које ће потпомоћи правду и ја се надам доказати невиност вашег мужа. Молим вас не сматрајте ме као непрнјатеља. У колико мој званични карактер дозвољава, ја вас од од срца сажаљевам. Моја јеј едина наме^ ра и жеља, да доирем до истине." Кадј ово изговорио мој сусед извади бурму тицу и шмркну неколико пута. „Према томе разумећете, госпођо, од колике ће вредности бити одговори на питања, која ћу вам поставити. Молим вас одговарајте, ми искрено." За неколико тренутака г-ђа беше управила своје велике плаве очи пуне суза на мога суседа и најзад рече: „Питајте ме, господине." Морам поновити, да ми се по трећи пут није допао .начин испитивања, који је започео г. Мешине. И ако сам био невешт, опет ми је изгледало, као да луга

странпутицом у место да узме један пра вац, на да тера напред. Да само знатс, како ме је језик сврбео. Како сам желео, да се и ја у разговор умешам. Само да сам смео . . . Али разуме се по себи, да ја нисам имао права, био сам нула и нисам имао ослонца, био сам само по његовој вољи присутан. После неколико минута изгубило се све погатовање, које сам имао према моме суседу. Са свим сам заборавио на његову вештину, којом је испитао Монистрола прошле ноћи, н држао оам да баш и кад би он свој посао разумевао, при свем том није у овој прилици свој дар јасно показао, а без тога не постаје славан полицајац. Шта више изгледало ми је, да сам далеко практичнији и паметнији од њега у овој прилицн у пркос моје младости и непознавања људи и ствари у ошпте, а збот тога ми је и положај био далеко тежи, јер сам само стајао и слушао, како мени изгледају његове погрешке, а нисам имао права, да се умешам и да их поправим. Мој сусед, разуме се, да није ништа о томе знао, шта кроз моју главу пролази. Седео је преко пута г-ђе Монистрол и почео овако: „Ви без сумње знате, гос-