Male novine
лепе и патриотичве беседе, коју је командант пука војницима држао улостојио је и узвишени господар, своје онде сакЈпљеве официре, подофицире, а војнике подужим говором у кпме је измећ осталог иомињао и заслуге наше артиљерије ок^ заузећа Ниша. Говор господарев пропраћали су сви ирисутни са живео, а по завршетку исгог захорило се одушевљено: живео криљ живео арестонаследнак. Пролазећи поред тобџија поздравио их је српски краљ са: среЛна вам слава децо, г на шта се храбре тобџије одазваше сложвим и громким ускликом: живео краљ. Слава је изведеиа у свему вељ^ленно и сјајно и потпунце домаћински ио обичају срнском, шТо служи на част, како госиодину командавту иука тако и његовим неуморвим и го стољубивим г. г ОФицирима. Весеље је трајало до4 часа изјутра. * 38. Вучење. — Вучење сриског лутријског зајма надав 2 јануара ] 889 год.
Ћ п п 71 71 Т) 7) Ш
4769
п
24
и *Г)
10.000
3130
11
18
71
4000
6093
Т)
32
V
1000
4769
п
49
п
1000
4769
1)
30
V
500
6093
Т1
6
V
500
3130
Г) »
45
Г
500
4608
37
п
500
6093
п
3
77
500
П|»во вучење дувавских лозова. 100 000 Дин. Серија 8641 Бр. 35 10.000 „ „ 3334 „ 50 по 500 дин. Сер. 686 Вр. 58 Сер. 3856 Бр. 1
6315 5079 7104 6266
Сер. 1559 „ 1786 , 1805 -Ј ~2ТТ2Г 5287 5504 5782 5306 8995 9297
71 V) » » 77 77
20 „ 6383 67 „ 5220 59 „ 74.0 63 „ 8790 по 100 Дин. 67 Сер. 3186 „ 3532
1 49 о? 57 57 19 32 3 15
431.0 Е.1 ОО 6775 7019 7687 8904 9222 9999
Сер.
по 50 дин. 80 Бр. 42 Сер. 1721 Бр.
Т> л 71 71 71 ?' 7)
296 317 383 452 463 634 654 670
44 30 82 51 94 80 48 31
1913 1915 2261 2266 2317 2528 2590 2613
24 77 89 46 49 27 94 г.« 10 88 80 79 9 73 88 70 49 85 25 11 62 16 61
Сер.
п 11 •п V П 7) V) Г) » г> 7) V V П V П 71
734
„ 32
Ј7
2740
11
53
739
„ 96
П
2884
11
33
753
„ 21
1 1
3917
>1
58
779
„ 36
> 1
2954
1'
13
1039
„ 2 5
Ћ
2985
11
27
1053
3016
11
52
1096
„ 13
1>
3370
1)
37
1332
„ 81
11
3430
11
92
1416
„ 54
V
3663
11
85
1491
„ 30
>1
3758
V
96
1565
„ 77
3609
1 1
65
3934 Бр, 19. Сер.
6120 Бр. 28
3944 Бр. 90
6212
64
77
3976 Бр. 5
п
6448
11
14
3983 Бр. 83
11
6450
11
25
4042 Бр. 82
6455
11
98
4088
Бр. 59
11
6625
> 1
79
4226
Вр. 11
6664
>1
80
4269
Бр. 36
11
6722
»5
23
4300
Бр. 4
'7
6942
11
21
4531
Бр. 67
11
7201
11
21
4^43
Бр. 48
1 »
7205
1 >
75
4680
Бр. 98
11
7206
11
79
4714
Бр. 87
17
7269
11
55
4987
Вр, 71
п
7284
11
29
5079
Бр. 10
п
7324
11
29
5422
Бр. 69
11
7560
7 >
29
5463
Бр, 71
п
7611
п
80
5793
Бр. 52
У>
7618
71
66
5878
Бр. 7
п
6991
11
64
5989
Бр. 18
*
7997
11
27
8038
Бр- 64
п
8722
41
1
8041
Бр. 54
71
8744
Бр.
84
8109
Бр. 75
п
9415
Бр.
80
8142
Вр 12
п
9497
Бр
74
8167
Вр: 80
п
9666
Бр.
63
8369
Бр. 19
11
9670
Бр.
72
8441
Бр. 10
1)
9706
Бр.
41
8530
Вр 38
7)
9811
Бр.
63
8554
Вр. 10
V
9888
В Р .
38
8693
Бр. 5
11
9942
Бр.
66
д0маће вести Ради племевитог циља. — Ваљевска трговачка омладива приређује друштвену забаву 29. Јануара ов. г. у гости^ници Симе Бајића, ради потке школе. Ми не можемо прећутати, а да ову племениту остварену мисао о подизању трговачке школе у Ваљеву, и искрено пожртв >вање и жељу ваљевске тргпваче омладине, да и даље напредује у својем започетом племенитом подузећу о општем народном и својем образовању, ла је не похвалимо и да јој од свег срца не пожелимо срећан рад и срчана иетрајност у евојој замисли. Ми бисмо се од свег срца радовали, кад би се и остале вароши и варошице угледаде на трудољубиве ВаљевЦР М нпф';1« м V Г»»>Р 1МНИ Пртвп
ривати већ давно жел.ену мету Србинову. С тога Ваљевцима искрено препоручујемо забаву ове шихове омладине, и желимо, да јој се одазову онако, како то приличи племенитим Ваљевцима. СТРаНЕ вести Иостао члан акадеиије. — Ови х дана наименоаин је за члана кијевске, академије Бг. Фрања Рачки. Експлозија у краљевској палати у Мадриду. — О екснлозији у краљевској палати у Мадриду јављају ово: 8 Јануара, примала је краљица посете, кад се зачу експлозија; Изабела сестра покојног краља Алфонса била је на галерији на неколико корака од места експлозије; од силног потреса поирскала су окна на прозорима. Стра жа међу иосетиоцима није приметила никакво подозриво лице. У осталом ово није нигпта ново; пре неколико дана у разним деловима Мадрида, по јавним местима и кућама знатнијих политимких личности десиле су се овакве експлозије. Расписана је награда за онога ко прокаже проузроковача ових демонстрација, премда им се не придаје политички значај.
НЕШТ0 ИЗ РАЗБ0ЈНИЧК0Г СВЕТА Небројени су ненријатељи,који иду против друттва и иротив закона, и који теже да присвоје оно, што је туђе. Има тако званих „ случајних" лопова или разбојника, и има разбојника „од ааната." П^ви крадуилихарају само онда, кад им се цокаже згодна прилика, и при томе пазе, да су са свију страна осигурани, т. ј. не мећу ништа на коцку, иначепакбаве се извесним занатом, од кога живе. Али другима је главни занат само рвобојппштоо 13 уираае, од иега Рј[ живе. За тај занат они се васнитају још Од своје младости; и врло се ретко дешава.да се такав један „разбојник од заната" пзкаје, и да се одвоји од својих другова, (ато је, успут буди речено и прилично опасно) Ови стални злочиеци — о којима хоћемо да говоримо — имају своју нарочиту организацију, своје нарочите знаке за познавање и својнарочити говор. Ту постоје нарочите врсте злочинаца, које су једна од друге стрго одељене. Тако н. пр. џепни лопов (кесарош никад не ће да се бави обијањем прозора или врата, па да на тај начин вгнтш своје злочине; а на про-
тив, оиикоји се обијањем увлаче у куће те тако извршују своје крађе — таки злочинци сматрају за понижење бавити се занатом једног кесароша. Разуме се, да кесароши заузимају највеће место на пољу зл чинаца. А та се даје објаснити тиме, што кесароша са мање опасности добијају лене приходе. А осим тога, ако кесарошу испадне за руком, ка баш, ако су га и на делу ухватили , да одмах украђени предмет вешто сакрије, онда јеполицији врло тешко наћи основног доказа против кесароша; и таква исдеђења обично слабе резултате имају. —Те кесарошке крађе могу се на врло дазличчт начин извести. Најобичнији је начин т. зв. „извлачење" које се обично левом руком извршује, а десна се рука држи напред, да би се тиме маскирао онај момеват, у коие је кесарош известан нредмет „мако" Најбољу прилику за свој занатимају кес роши по нозоришту, по циркусима, за тим у цркви, пред излазима и у опште у свакој но већој гомили свега. Обично извршују кесароши извршују своје операције по двоје И|'падне ли она добро, онда онај који је краћу извршио пред украђени предмет свом (пратиоцу) другу, који с њаме одмах увати маглу. У противном т, ј. кад је кесарош сам овда украђени предмет с места п е стане у једном џеиу кесарошевом. Тај је џеп (кеса) 5-10 савт. широк, почнње исиод десног пазуха на горњем кануту, и иде кроз један отвор на кошуљу поред еачог тела до саме чарапе. Према томе ако се на једну такву индивиду посумња ■ буде ли ова ухваћена онда се преметање почиње прво с тим што кесарош мора да скине чизме и ципеле. Много већу вештину захттева једна друга врста овога заната т. ј. крађа џепних сатова За тај посао употребљавају сс неке мале и врло оштре маказице управо нека врста кљешта које као и остали мало сложнији апарат за тај занат долази из Енглеске Такође је потребно вештнне и за крађу игала на оковратнику Том приликом лопов замоли своју већ изабрану жртву за мало „ватре" за своју цигару 0 док он своју цигару привидно пали дотле ноктом свога десног палца извуче иглу и с њом заједно после једног учтивог ,,хвала и нестане А крађа бри*ташни (т. ј. кесе са банкеотама) је прилично сложена За овај посао потребна је јецна врло мирна и поуздана рука је ваља веома пазиги да се при парању горњсг капута а може бити и прслука да се нр заеече ни више ни * ање. Јер у првом
Капетан отисне гондолу од камења. „С Богом/" рече он Адмиралу. ГраФ МираФијоре махаше рукама, а за тим прелазећи са камена на камен, изађе на суву земљу. Гондола се измакла доста далеко. Она се љуљаше на таласима, а снажна рука капетанова тераше је све даље и даље. Бледа јутрења светлост обасја море и врх острва св. Николе, где је сад био Адмирал. Кад је стао ногом на суву земљу, он заста иеколико тренутака. Иза њега беше море — пред њиме, увајена у плавичасту маглу простираше се Лагунска варош — лево, беше улаз у Лагуне, код светлеће куле, а десно беху познати брежуљди острва св. Николе. Јутрења светлост беше засенила светлост на кули тако, да се она није могла да нримети. Са неким необичним оеећајем, осећајем радости, клече Адмирал на земљу и подиже руке к небуОн се топло мољаше Богу што га је довео довде. Чудновато је изгледао клечећи Адмирал. Његова бела коса падаше му низ
рамена, а Скла дуга брада спуштала се до прсију; он је пре личио ва сваког просјака, а не на Адмирала Млетачке републике, јер његова горња одећа, коју је имао још код Ускока, беше готово сва пацепана, а панталоне једва му допираху до чланкова. „Спашен/" рече он пун радооти. ,,Вратио сам се у моје мило Отачаство! Драга моја, моја несретна Отаџбино, ја те онет гледам мојим очима! Ти си ме заштића вао свемогући Боже! Ја клечим пред тобом, и прва моја реч то је благодарност' 0, учини још и то, да не буде додкан, учини да нађем моју милу Едиту, те да поправим ону не правду, која је учињенд са њеном мајком! Ја бејах и сувише слаб да се одупрем заповестима оних људи, који тада управљаху Млетачком републи^ом — они беху јачи од мене! Ја бих могао да противст нем сили, али онда онда бих морао оставити моју милу Отаџбину, не бих могао и даље да јој служим као веран и одан син! Али то нисам могао да учиним! У таквој борби подлегла је моја воља/ Пропала је моја жеља да тебе, драга Олимпијо, назовем својом мнлом женом! Али ти ипак знаш
како сам те радо имао, и сад хоћу да докажем колико знам да поштујем твоју успомену! Ти, која си сад горе и са чезњом гледаш доле на мене, увидићеш ону љубав, коју ћу од сад указивати твојој и мојој љубимици — нашој милој Едити! И, кад извршим моју дужност, кад задовољим моје горуће срце, — кад нађем моју љубимицу и учиним да буде сретна; онда ме очекуј. драга Олимпијо, тада ћу радо заклопити моје очи, да боравим вечито санак: тада ћа мо се онет видети горе, где нема разлике у сталежу; и тада ћу бити вечито твој, као што сам и овде, на земљи, био само твој — — —!"
ХШ- Васкрсао из мртвихКад је ноћ у велико пала, кад је престала ларма на Марковој пијаци; и, кад су се маске, уморене од шале и играња, разишле; кад су ућутали звуци музике, и погашене биле свуда бенгалске ватре, из Дуждеве палате изађе у свечаној тишини један спровод, праћен буктињама. Дванајест Хелебардира—телесна стра-