Male novine

вређа симиатије аарода руског и Француског, из№0дећи на позорницу руски двор. Ари Елкв је чсеудоник иза кога се скрива г-ђз Скаријангин, чији је муж био динломат, па је случајно'убијен пре иеколико година у руском дворском лову. Она је дс сад написала неколико романа из живота руских дворских кругова, БИБЛИСГРАФИЈА Кола. —листа за забаву и књижев ност изашао је други број године I. л Е(1Ло а излази три пута месечно 1. 10 и 20, а годишња му је цена за Србију 10 динара. Ђацидобијају „Коло" за 6 динара годишње. Власник в уредник јесте Дан. А. Живаљевић. Београд, 1889 Штамна у ттамиарији Краљ. Србије.

СМЕСИЦЕ Цар и кесарош. — При једној свечаности дворској, примети цар Франц I. како је се неки господин пришуњаокардиналу лотаравшком, извукао му новце из новчаиика,па празан опет тако вешто натраг м-.туо, да кардинал није ни осетио. Кесарош опази да га је цар видео, он се наемеши на цара, метне мали прсг на уста у знак, да цар прећути што је видео, па се з& тим изгуби у друштву. Цар која се веома радо шалио, држао је да је то шала, па се учини као да заиста није аишта ии видео. Пошто се евечаносг саршила и отпо чела весела забава, цар замоли кардинала да му покаже свој новчаник, ири чему се слатко смејао. Кардинал се ушепртљао траасећа узалуд свој новчаник, на што ее цар сае већма смејао. Напослетку, када се цар на сву вољу наемејао, заповеди, да се кардинаду његов новац вратк. Прасутни се изненадише тој царево) зааовести; нико није хтео да призна да је новчаник испразнио, и ако је цар врло добро видео, да је једаи од присутне господе то учинио. Кад се није никј јавити хтео, заиоведи цар љутито, да се онај који је ту шалу учинио еместа јави. Ну и та најстрожија заиовест цареза, није била нјслушана, пошто је кесарога већ давно одперјашио Сада је. цару са свим јасно било, да је онај орави кесарош био, и да се дао превариги, мислећи да је то шала. За тим иснрииомеда као гато се д^еило, запоИеги «м ее

кардиналу новац накнади и смешећи се рече: „Ово је -за цело једини случај, да је цар имао гОста кесароша." ШАЛА. Леиа препорука. „Молич вае, да ли би ме знали упутити кући зубног лекара? „Да. Идите само управо, па кад дођете до првога сокака а ви савите на лево — онда ће те у сокачићу в сами чута вриску!" * Шкодило би му. „Петре! Мени се чини да си и опет десетковао моје цигаре!" ,Нисам, господине, јер када бих ја од аих ватихрђави! цигара попушио једну, морао бих на мах изданути * Дииломатсџим путем. „Крчмарице! — Тако — ја сам јаја појео — сад вас још леоо молим да будете тако добри те да мн дате стопарац, како бих вам могао и платити —јер знате, ја не остајем радо д)жан. ❖ Добар финансиста. Ујак: Драго дете моје, кад си ти та"о добар, онда си заслужио да те наградим (Пружи му дукат и десет динара банку) Шта золијеш, дукат или банку? Јоца: кад би замотао дукат. * Наша деца. Ружица: Кад се једном удааада будем, удаћу се за доктора. Мица: А ја за потпоручика. Ружица: Тек макар шта ти падне на намет! Помисла само; ако пукне рат и потпоручик ногине, — шта ћеш ти радити са твоје шееторо деце!

Па обалЛмЛ Вард<1р&. пеема Војислава, „зсб навек? и , новела М. Мирове; Харфопискиња , песма Вл. М. Јовано. ваћа; Тр(&10вијелинског-1енија , од Марк . Цара; Вранич сраског језика, од Ј< вана Живановића; Књижевне оцене (настгвак оцене Љубомир Јовановић, на књигу С. М. Протића: п О Македонаји и Македонцима}; нове књиге (прикази књига: Праповјетке Н. X. Бесаровића, — Новак жићева посланица Академији Ф илософ чјих наука, — КеЗгћад Нгуа1;а — А гс М у Гаг з1а\')8сће р1и1о1о§1е,! Белп.ике из књижевпости и уметности. — (књижевноег, новинарство, — уметност, — другатва). „Коло " излази три пута месечно: 1,10 и 20. а годишња му је цена за Краљевину Србију 10 динара! аолугодишња 5. дин\ а на четврт године 3 динара. Претплата за в Коло " шаље се: Админастрација „Кчла" —Београд, (Савамала бр. 15.) а и свима поштама. Ђаци добијају „Коло" за 6. дин Администрација „Кола"

годигиње. ШШ

огласи

т:ЕЗ ЛПЕЗПР ЉЛ ј ГШ . „МАЛИМ НОВИНАМА" Беч, 11 Јануара Тврде, да ће царицу пратити за време њеног бављења у Папољу херцегања од К мберланда. Берлин 11 Јаеуара Савезно веће примило је колонијал ни предлог.

К 0 Л 0 ЛИСТ за ЗАВАВУ и КЊИ&К2ВН0СТ ВЛАСНИК и УРЕДНИК Дашхло -А-. Живаљеви^

„ДВА ТМГРА" на „Теразијама" са леденицом издаје ее под кирију. Уиигати газдарицу у иетој кући. 14 ' 2—о

ЂАЦИМД Који ми се пријавише за изучавање немачког језкка и оаима, који желе, да се још упишу, те да на основу мога врло практичног начина предавања науче коректно немачки језик у говору и нисаЕБ}, а усразмерно кратком времену, јављам. да ћу 16. ов. мес. отпочети са радом. У исто време молим дотичну господу, а због установлења распореда изволе доћи 15. ов. мес. у 2 сата после подне у мој стан болничка улица бр. 11 (запитати у гостионици „код 7 Шваба.") Околност, што ми се већом сграном нријавише они ђаца, којима сам био наставником на крагујевачкој Гимиазији, доказује најбоље, да се од опробаноста и практичности мога рада надају и потпуном усавршењу у овом јсзику, 8. Јануара 1889 г. Београд. Милав Касумовић 2—3 и се Стављам до знања штованој публици да сам отворио ново направљени Зимњи Салон који је најукусније намештен и декорисан нарочито за Свадбе и Вечерње Забаве. Салон за игру дајем бесплатно. Како укусна Јела, тако а добра пића, даваћу по умереној цена. Ручкове за свадбу. С н0штовањем 11>''оа ЈовановиИ угоститељ 12 код „Скушнтине" 3,4

± Љ + Љ А А њ А*

1 'У V

ш гампан је и разаслат друш број са овом ^адожином:

НАШЛ ПШ КОШИСИЈОНСКА У СРВИЈЕ Н. НИЧОТА синови. Која постоји од толико годиаа, а и саца грдна од то исте радње овде у Содуну аостојећа, ареноручује се тр говачиом свету, и моли за аооету. Пор^чоине извршгвлју се тачно, брзо и содидно, а да ће то у сгвари бита већ двадесето-годишља наша радња у Ороија носведочнда је.

у Солуну 30. Новембра 1888.

С поштовањем Н. Ничоте Синови.

>14,10 1^1" «ц[|'Ч^Н "1^| »ЦЈЈ1 ЦЈЕ' 1

Н

уз које је и Маркиза, а Ла Шосе је сео поред Флаше, која беше довољно велика, те да му улије стрпљење. По трећи пут 1*е полициста ове вечерп упитао Маркиза. „Дакле, господине, јесте ли се сад уверили?" „Признајем," рече Маркиз, „да би неки л^убоморни муж могао посумњати.' 4 „Далле, шта мислнте чинитв, господине Маркиже де Вринвиљ?" „Збунио сам се. Између бдагородника оваква се увреда брани на пољу части." „Вм то мислите, Маркиже? Човек се никад не бори са оним, ко1 *и му те украо част имена." „Онда господипе свршите самиту ствар. Знам, да се многи мужеви не би устручавали употребити тајни президијал, и осем тога, што ми се то баш и не допада и немам ни један при себи.,, „Ја сам, господине, и човек кога овде видите, послат је, да изврши наредбу моју, коју сам ја личпо издејствовао од његовог Величанства." „Шта! Ви хоћете — — —". У место одговора окрете се полици-

ста. „Дегре, јеете ли на све сбратили пажњу?" „Будите споко.јни, господине," рече агент, „каваљар Сеит-Кроа неће нас преварити, и ако сам новајлија у овом послу, спремио сам све и приправио се за све, и сматрам за особиту почаст, да радим за вас, а бићу постиђеп, ако после два сата, не наместим човека, кога сте сад именовали, између четирн зида у Бастиљи." „Шта очекујемо онда?" „Кола, за која сам нослао једног од мојих млађи." „Сиромах каваљер биће вам захвалан за ту пажњу," рсче Маркиз. „Да ли је моје присуство потребно?" „Шта, зар хоћете да нас оставите, господине?" питаше га полициста. „Право да вам кажем, хапшење ми је увек био немио призор. А судба каваљерова ме много ожалости, јер и ако ме је увредио, бар по вашем доказивању, ипак кад би се оп само позвао на старо пријатељство, нека ми Бог опрости, али бих извукао мач, да га одбраним и ослободим од ових обешењака."

„Ондн срећав оут, госнодине, ја ћу бити онај, који ћу опрати вашу част." Г. Бринвиљ коракнуо је неколико пута, па онда окрете и рече: „не заборавите, да кажите Маркиау, да ја нисам у овај посао умешан."

III. Гоотиона код „Арапина, што свира у трубу " Маркиз де Бринвиљ Фоворио је истину, кад је нохвалио изврсност намештаја на првом спрагу ове гостионе.

(наставиће се)

Власник М едецијан и К импановић штампа М кдвцијан иКимнАаозна О биликев венац вр. 1 л

ал Б. К4ИЈл.аоЈ.и\,