Male novine

опег пошао у свој лабораторијум као да се ништа није догодило. Јапанци. — Париеке новиве пишу да је ту скоро дошло у Париз једно јапанско друштво, ко )е су дочекали на лијопској станидк посланик јапавски у Паризу и све особље тога посланства. Друштво се састоји И1 десет лида, ноја су дошла даизучавају управу војну и грађанску, На челу ових налази се ђенерал дивизиски гро* Јаглагата велики оФицмр потисно легије. Осии њега налазе се још један командант пешадијв, )едан лекар-мајор, један саветник прОФесор са Факудтета у Токиу. Трихииа. — У провинцжји Валенвији (Шпанија) појавила се ова неи срећна бољка. Дванајесгоро њих која су Ј€ла од трихинознога свињскога меса рааболе.1и су ее. Од њих двоје, су заклонили очи за навек, а она друга дасеторица су опасно оболели.

ПРВЕ ГЛУМИЦЕ

(свршетак) Н>ени чудни еонети и песме штамнани еу и свуда нашлв бурно одобравање. Једна академијау Италији, која ради неговања вештина и уметности скунљкше (!КО себе научнике, пеенике. и, у опште, естетичне духове, академија ,Интенти" нрими и њу у ред својих почасних чланова. Тада кнез Алдобрапдино богати човен и велики нријатсљ уметности, приреди у њену част ејајну свечаност, при којој је њена, лорбером украшена, сдика, попрсје, изложена између попрсја Петтрарховог и Тасовог. Париско позоришно друшкво „СотГсј Зе1о81 4 , не само да је славно изашло на крај с Изабелом Андријано вим, и ако је то друштво само италијанске комаде давало на италијанском тезику. него је имал > снажног и стонице, а у_ исто време и на драматску појезију' коју од тада отвара на више времена, Корнељ и Молнјер. Године 1604 Маја месеца престадоше Италијинци давати евоје иреставе У ј Паризу и вратише се у Италију. Ну у Лиону на велику несрећу умре напрасно Изабела Андријанова. Гласови о жалости, к >ју изазва нагла смрт ове глумице у туђем свету доста су знатни. На погребу њеном радо су учествовали сви варошки преставници

прошлог столећа. На дивном спомепику, који ће нотоњим нараштајима сиедочити неумрлу славу њену, урезана је она као скромно и прво љубимче музино. Дакле ЦелиЈа и Андријана с нравом се сматрају као „арве глумице "• Од тога доба појављиваху се све више женске на позорници, али ипак само по романским земљама Игалији Шнанији и Француској, У Енглеској појавише се оне пр»и пут године 1620 с једним Француским друштвом, али их суморни Енглези и не погледаше. Већ други њихов покушај у Лондону године 1635 нађе више стрпљвња. Прва Енглескиња, која ступи године 1856 на позорпицу беше, Мис Колман. У Немачкој. чији кнежеви радо подражаваху свему ономе, што је Француско, појавише се женске на позорници тек крајем 17. столећа. „Ново |друштво курфирстских комендијаша" беше се образовало у Дрезди године 1680 и имало је за члана познату, у позоришним играма" прослављепу, госпођу Велтен дајући јој двеста талира годишњег издржлња. За тим је имало њену сестру и некуСару Боксбергову. У 17 веку већ се брзо свуд распрострла из Итадије опера, а поред ње и госиође идевојке преотеше велику част у позоришном свету. У самој краљевој опери у Паризу године 1681 престајала је тамошњем великом компонисти Лилију велика борба. Ну иоред увођењаженског елемента на позорницу, диже се и противљење наравствених судија, који се нешто на прву такву појаву, јјузврпољише. За тим усташе и нротив нозоришта, а и јавно мњење није ни мало одобравало женскињама. да излазе из свог мирног нараветвеног круга. Све )е то сметало, те се једва у новије време осети потрсба женсквг елемента у извођењу друге стране људског живота, те је и њихова по јава на позорницама свв чешћа и све

— Досадашњи контрактуални војно лекарскл помоћник, 1-е ^ласе, Мирхан Казес произведен је у чин санитетског поручика. — Јован Пешић, поручик у оставци примљен је понова у дејствителну службу, у истом чину и роду војеке, у коме је и био, — Пешадијски капетан 1-е класе, Сима Матијевић, стављен је у стање покоја, на основу члана 37-ог закона о устројству војске, због тедесне неспособности, — е иенЗијом: која му припада по годинама службе. — За владиног комесара нри Народ Ванци, у рангу начелника прве класе миниетарства народне привреде по стављен је Пера Тодоровић, начелчик ирве класе оделења за саобраћај, трговину и радиност министаретва народне призреде, по потреби службе. — За начелника прве клаее у одељењу за трговину, радиност иеаобраћај при министарсгву народне привреде, постављен је Стеван Р. Поповић. професор Велике Школе.

ла у живот од иетог дапа, према наведеном члану 203-ем, одељку п»д III, Устава, те по томе од сада ће државни савет доносити завршна решења по жалбама против општинеких избора.

тгјхљ. сиин:

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Срп. Нов." од 11. ов. м. доносе ове указе: — Пешадијски потпоручик, Милан Дунић, преве^ен је у коњицу, са чином коњичког потпоручика и рангом кога Је имао у пешадији. ■ — За рачуноиспитача 1-е класе пои Цео народ Лионски. Гроб њен неж-1 стављен је Арса Протић, досадања но су негова ли, и 01 ржао ее био ,ло 1 управнвк 1-е клас, по п отребв елужбе. Ччм су ушли у пристаниште, осу се на њих топовска ватра. Ускочке жене цуцаху из топова. Вижња ка пристаништу беше скопчана са великом опасношћу. Неколико Млетачких барака пропадоше. Друге соасаваху рањенике и дављенике. Али сад се раздраже и Галерски вој-

Р А С II И С свима окружним начвлствима и уарави вароши Београда У члану 162-ом Устава казано ;е, да општине имају своју самоуправу. А у члану 204-ом истог Уетава речено је, да, кад се Устав обнародује, губе важност сви закони и наредбе, који би били противни Уставу. Ове уставне одредбе на неким местима рчзумеле су се и узете тако, као да је самоуправа већ ступила у своју ваасност, и да према томе треба приступити промени целе постојеће општинске управе. Овако разумевање поменутих уставних одредаба погрешно је. Члан 170 Усгава каже, да ће се нарочитим законима уредити круг рада и уређење самоуправних општинских власти. По овоме јасно је, да ће самоуправа онштинска сту пити у своју важност тек донесе, а дотле Хаоста/у "у важности постојећн закон и наредбе о општннама и њиховим властима. Само кад се појави случај, да би нужно било попуннти какво упражњено место, поступиће се тада по одредбама члана 163. и 164. Устава, који говоре о неиосредним општинским изборима и о праву гласања на тим изборимајер су одредбе ова два члана, према члану 203, одељку под IV, Устава ступиле У живот одмах по обнародовању Устава. Осим овога, и одредба члана 145-ог тачке 4-те Устава, так >ђер је ступи-

ГШИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Веоград 11 Јануара Притворени. Ноћас су нритворени: Стојан Крстић овд. б. проЈавац клеба због крађе ограде на ст. гробљу. Чеда Обрадовић из Краљева. Ми.чош Мијајиловић нахничар, Крста Мрђановић из Црне Горе. Цветко Марковић из Придворице, ТриФун Николић из Турске, Емил Изидар из Сарајева, Мијајило Кезић из Алекеинца сви због скитње, Гаврило Тороиац због крађе и Љубомир Карвенан слуга Фијакерски што је оставио кола на улици. * Осуђени. Пресудама полицијским осуђени су: Јаков Ђ^рђевић слуга због нередаиЋорђе Стевановаћ хлебар због продаје ежсичног хлеба.

ПРООВЕТ^

НАУКА

НИЦИ. Са десне обале поред пристаништа видеше се неколико већих чамапа поседнути Ускоцима и женама, како се упутише у сусрет баркама. По овоме одмах се је нриметило да Ускоци нису још малаксали. Остатак Ускока са женама решио се је да брани Сењ до последње капи крви. И ако је Капелова војена сила била надмоћнија, он је опет добро уочио опасност, у којој се налазила његова војска. Ако Ускоци и Жене поново осну тоновску ватру на његове барке, онда може лако бити да и ова надмоћнија војска буде нотучена до ноге. Та мисао узнемиравала га је. Међу тим са Галера непрестано су бомбардовали варош, која је сад горела на више места.

Канело нареди да се нанада, веслачи У баркама веслаше свом снагом. Чамци приближаваху се баркама. Сад се са обе стране осу жестока ватра. Ускоци нису владали добро са пушкама, сем тога много су им сметале жене, ко.је су хтеле да буду Амазонке. Жене беху наоружане сабљама и ражњевима. И ако су куршуми Галерских војника чинили русвај са чамцима где беху Ускоци, ипак је брзо дошло до очајничке борбе прса у прса. Храброст Ускока и жена није ништа помогла. Кад су прошле нове барке са одмореним Галерским војницима, разбојнички чамци буду опкољени са свију страна. ПТто се год није предало, било је грозно исакаћено. На. води беше сад крваво купатило. које се нродужи и на суву. Кад су барке са војницима пристале код пристаништа, они видоше какву су пустош починили по вароши Галерски топови. Топови са Галере ућуташе. И они, на Галерама, видили су да је Копело ушао у пристаниште, и искрцао војску на суву 8емљу.

Жељезннца долино* Еуфрата. Река Еу®рат, која у нама буди толике библијске успомене, тече са Ерменских гора ка персиском заливу, прво од севера југу, ва тим повијајући се истоку. Пре него утиче у море, Еуфрат се еједињује са Тигром и прави реку Шат-е-л-Араб, које се улева у персиски задив. Дуж свога врло дугачког тока, река ЕуФрат прави једну долину која је од Средиземног мора удаљена само око двадесет пет километара. Аристид Димон, енженер, позват са својих рвзличитих радова о каналима, дошао је на ту мисао да пресече жељезницом од хиљаду четари стотине километра земљоуз којим се Араоија везује за азијски контипент. По ^Димоновом мишљењу та би жељезница пошла од основе Сиријског залива, на ушћу Оронте, тамо дакле где би се обновило Селуџиско пристаниште. Од Оронте пут би ишао ка Антиохији, з* тим би се издигао на нлато Алена преко оштрих коса, али ипак проходних са данашњим локомотивама. ТаЈ је плато висоравно — издигнут изнад Средиземног мора четири стотине ооамдесет метара. Од Алепа би пут, идући од заиада ка истоку нагибајући лако југу. прешао на е уфПосле кратког времена, и он<Г мало оделење Ускока и жена, што је Оранило пристаниште, беше нешто уништено, нешто заробљено, а нешто нагнато у бегство. Капело нареди да се варош заузме и поседне. Прво се на све стране прегледа да није ко остао прикривен у вароши, а за тим се разоре утврђења, која су бранила варош, па онда потпале сву варош. Нред подне, кад је Сењ била заузета, нареди Капело једном јаком оделењу војника да оде код капије у стенама па похвата или побије све оне, које се тамо нађу. Он је хтео да уништи и последњег Ускока, јер иначе би се ови разбојници брзо сакупили и организовали, па би поново отпочели да пљачкају и пустоше. Пошто је варош заузета и разорена, пошто су сви Ускоци, које су варош бранили нешто побивени а нешто заробљени, вратимо се сад тамо, где је пустињик изашао са својим оделењем во1ника. Стари Анко изашао је са својим оделењем на висове. Он беше обузет једном мишљу да пронађе Адмирала и Имару; па ако су их Ускоци поново ухватили, да избави ма по коју цену.