Male novine

ратеку дсиину, б лагом косом, и нресшео б * Багдад. Од Вагдада, иут би ишао обалом мп гцј| к г залива. 11"' ј) :«#<>новом мишлењу, целокупно 1'Ј). те линије коштало би две стот• не педесет милиона динара, и он мисли да би установа те пруге положила темељ огромннм радовима за сушење, заливање и хранење Месопотамских равница. Земља, кроз коју би пролазила жељезнида, добила би своју стару плодност и много би допринела да се исплати та пруга. Неоспорно је д» је у добу Калдеје н њеног срећног живота постојала огромна мрежа канала који догођаху и дељаху воду по простору који завата више од два милиона хектара на десној и левој страни ЕуФрата. Ти канади и њихове бране налазе се полу затрпани и покварени и направиле се огромне баруштине тамо где бп се добиле веома плодне равнице. Месопотамија у многоме личи на Ломбардију и као што је ова од грозничаве и бесплодне земље постала плодна и богата земла, тако би и Месопотамија, тако слављена у старо добо. Обновити те канале, не би било ни сувише тешко, ни сувише скуно, пошто је техника данас врло усавршена, што нам је показао Суец а нарочито сад Панама Жељезница долином Еуфрата била бв, у истини, најкраћи пут из Европе у обе Индије и у Хину; путовање из Марсеља или Бриндизе, било би скраћено за десет дана; дакле Бомбај би тада био десет дана ближи, када би се, уз друге згоде, избегло и оно врло неповољно нутовање за путнике Црвеним Морем. Еу*ратска жељезница одузела би и и^весан део трговине од Суецеког друштва и канлла и не би мвого прошло и та би се пруга потиуно рентирала. Сви путници од занада на исток, и обратно, напустили би тада суецски канал и даља нутовања морем. Остварењем те мисли, са јошнеким додацима у ногледу Цариграда и Солуна, отворила би се нова срећа и нашим жељезиицама.

»Е

Х"ТГ п ' I

шала. Париро. Па?и, Милане, како всћ почиње амшће вевути и опадати зима је већ напрагу, — Да, женице, мени је твој лањски огртач још са свим добар.

Преглед стања на дан 8 Јануара 1889. Имовива Дуг 20,000000

Сравнење са ирошлим стањем

Главница Акције Привремене акције Акционари Банкноте у теч. у злату (® м 141,750 >8 - 2,339920 " " " " среб ' 11,444360 Благајнау звечећем новцуузлату 3,413090 „ „ „ сребру 4,036079 Стране вредности и салда страних кореспондената 497,494 Лисница у злату 800,290 „ сребру 2,876443 Зајмови на државне обвезнице у

злату Зајмови на државне обвезнице у сребру Текући рачуни домаћих новчаних завода Менице за иаплату Кауције Полагачи кауција Оставе просте Остављачи простих остава Оставе по текућим рачунима Остављачи по „ „ Резервни фонд Вредности резервног Фонда Положене акције српскеНародне Банке Полагачи акција „ „ Разни рачуни Обавезе по текућим рачунима

2,490526 946562

20,000000

7,500250

24 12 81 80 78

7,946664

3,676734

3,437088

1,334708 55,22 148,480 75600 1,938818

22,079

91197

46,177144

10,000000

Ј3926030

148,480 75,600 1,938818 58,721

29,494 46.177144

- 11514 + 6692 18005

+ 400 — "9230 -- 93500

+ +

3412 1980

1000 44010 45

68 59 90 67

Пошто је он иознао све етазе и богазе, то је и његово оделење ишло без икаквих препоека, и ако им је по кад, по претила опасност због провалије и онаених путева. Кад еу дошли на једно згодно место, пошто су целу ноћ ишли, Анко предложи да се ту мало одморе Оаи су дншли близу оног места, где је било свагда по нешто Ускока. Одатле су јасно чули грмљаву топова и пушака. Анко рече војницима до буду ириправни, јер сваки час могу наићи на Ускоке. По довољноге одмору пред подне они се крену даље, и дођу до Стена и равнине, где је била нустињикова колиба. Анко јз ишао нанред показајући пут своме оделењу. У томе се са врх стена захори нуцањ. Војници застадоше и епремаше пушке. Кад се дим разишао, Анко посрне и иадне на земљу. Њега је погодио куршум. Војници се збунише „Ја сам тај ; што сам те казнио, издајниче!" повиче један Ускок показавши се на врх стене. Чим је то изговорио осу се један плотун са врх стена. Неколико војника падоше.

Но и војници дођу к себи, они опалише из пушака и почну се пењати на стену. На висоравњу беше се склонило једно мало оделење Ускока и жена. Ту отпоче жестока борба. Војници грозно осветише смрт пустињика. Они су били тако озлојеђени, да нису штедили ни људе ни жене. Што није било нобивено, то је се строштало у провалију и тамо нашло смрт. Цело оделење беше уништено, а војници нису се смирили док нису уништили последњег УскокаНо и они су изгубили неколико другова. Стари пустиљик, кога је куршум погодио у груди, опише слабим гласом војницима пут којим треба да иду; умоли их да потраже Адмерала и Имару и избаве их; па за тим издане. Војници су клечали око мртвог пустињика. То беше тужан, али и свечан тренутак Вођа оделења јасно се мољаше Богу. Стари Анко жртвовао је свој живот само да избави Адмирала и Имару, и да припомогне да се униште они грозни разбојници, који су починили толика чуда. Близу своје разорене колибе лежао је

мртви пустињик — носледњи његов уздах беше брига за ослобођење Адмирала и Имаре. —

III. 3 Кћи ловца мртваца. „Где ти је отац? Где је стари Јахопо?" питаше СтеФана Нелу, пролазећи поред колибе, пред које је седела Нела. СтеФанино лице беше црвено као крв, она је говорила заплићући језиком, и по томе се је сазнало да је новукла мало више. Кад јој Нела не одговори, она гунђаше неразумљиве речи.

(наставиће се)