Male novine

многе друге драгоцене ствари из предхисториског доба Гакве се ствари могу и данас да нађу у нашој околини; а вађене се могу видети у музеју Велике Школе у Београау. Из тога су врвиена осталс оне чудновате приче и басне, о џиновима. * За овим временом, пастало је друго, далеко угодније за живот људски Човек јс ЧЈзајући и нитомећи стоку, хранио се млеком и месом; почео одевати у ткане магерије и градити себи станове ирво н;< води, иа онда на земљи. С постанком д мова иостад пие и села па вароши и читав> државе. Њфоди су за стокмм и иљеном, јурили из предела у преде >, пљачкчли и отимали <ве шго им до руку д<|ђ»* Т<< б< ше тако звано Вар варско лоба, ккје је трајало мн го векова. У т<>м добу, нреко брдн и долина овога краја, јуриле су многобројне чете в&рварских народа која се зваху Хуни, Авари, Буг8.ри, Татари; и други. Долина рике Нишаве и Мораве беше тада главни друм, којим је много векова куљало сеоба народа. Из тога времена не ћете, у целој околини наШ!) наћи иикаквига видљивога трага; само што у народу ж«ве још гатке о псоглавима, људождернма и црним арапима; које су извесно остале из тога доба.

ЈГЈЈ.^ ажшхс

трговачки гласник Увоз вина у Марсељ скаче с године на годину. По извешћу Беи^ћеп Наш1е18агсћ!У8" год 1887 увезево је 110.433.600 литара. Кад се узму ци®ре увоза, за 1886 и 188 >. год, вадимо, д.а је те год увенено вигае 29.149.130 лит него 1886. иди 59 лит. више него 1885 год. Као што дознајемо, пре десетину даиа послата су и из нишке околине 2. вагона вина, као проба за тамо.

СЛУЖБЕНИЈЛАСКИК „Срп. Нов." од 17® ов. м. доносе овај указ и решење: — Постављеш: су за рачуаоиспитача друге класе министарства унитрашњих дела, Косга Сара]ч<-вић, рачуноиснитач треће класе астог министарства. — Овлашћује се минисгар Фиианције, да може у рачуну расхода покмзати 32.006 93 ишпрч у-цо »"чи >

1885 ој и 1886-ој годиии на оправке државног иароброда „Делиграда" и његових шлепова, на исту суму да стави на терет кредите ове 188 8 | 9 -е рачунске године на ванредне потребе целог правитељства.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд 17 Јануара Крађа. Ноћас је учињена крађа, Томи Марјанов^ћу тргов. нз Крушевца, и украдено му је 400 дин. у разној монети. * Цритворени Ноћас <>у притвор- ни: М Л -1Н Мллорадокић ИЗ Лапова због краћ«-, Т дор Тоднровић из Чачка због ск-тн»в, Стојан СтеФановић номак фп* јак -рсКи »бог нер. да, Радован Остијић « Кр<"1 а СтоЈановић Келн^ ри збогк цк<. « Осуђени. Пресуд.*ма полицијским осуђ^ни су; МириЈа Лајхенберн«ша из Аустр< због напуштаља с ужб , Миливој Шнтел^ћ због нереда, Ленка Н<латиаус из Шур-Б"чеја и Тома Бутковић келнер због скитње.

РОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ Турски гувернер грчкж песнив Као што „Тарик* јавља, ње"оаа светлост Абедвн паша, главни гувернер Анг< рски, објавиће ових дана евоје песме на грчкоме јевику.

ПРИВРЕДА Како се негују тице прев, вжме. — Тичари или љубитељи тица држе. да су све и сви учанилн, ако су своје тице добро хранили; за то се н не мисли на то, да је тицама неопходно нужно кретање, те да се ио некад пусте из кавеза да по соби пролетају Тице се већином држе у снаваћој соби, која је, варавно, увек тоила, те тако није ни чудо, кад нас једнога дана не иробуди наша тица са њеним цвркутањем. Угрејанасоба много шкоди тицама. С тога се препоручујемо тичарима и љубитељима тица. да тице своје не држе у топлвм собама, јер им то Ш1 оди. Најбоље је за тице хладна соба, јер се природа за њих .10старала, те их преко зиме пре.>блачи у зимско одело, које је довољно да не озебу. Ов<> важи за жутовољке (канарине). и за св 1 оне тице које се слменом хол*<е Т ! 1ие, које ее цовићчма хоакр

оае могу бити а у топиој соби, да топлота вв прећв 15"К.

али

ПОСЛОВМЦЕ АК! прасе сања, зацедо је о помијама. Бајалица, варалчца. Без рада не помаже на молитва. Свет би добар бао кад бп и људи добри бпл«. Бог даје здравље, а лечннк прима плату. Сгвчр толико вреди, колнко луд за шу даде. Б<1Г доносн болеС1\ а лечинк новце.

СЗ .А.1ЕЗ -А_

СМЕСИЦЕ Не попувта —- Некн Б^чванвн иша<» је на сваки вашар, ма да је како далеко. Тако се једном упути чак у Тем^твар на вашар. У по пуга срегне га Исус Христпс(ал Бачванин није знао да је то И-ус Христо<-), баш код неке велике баре, па ће га уиитати: — А куда си аошао, човече? — На вашар, одгов >ри Б<чаааан — Па ти и не кажеш п ако Б<,г да", иримети му Исус. — Дао не дао, ја ндем, обрецие се Бачванин. За то његово тврдоглввство претвора га Исус Христос у жабу, па је све дотле морао крекетати у барн док је вашар трајао. После кратког времена упути се всти тај Бачв&ннв ва вашар, н када је стигао до оне баре, нвађе првд њега Исус. — Бог ти добро дао. — Куд си наумио? — На вашар. — Ма, ти опет не велшш „акв Бог да," рече Исус, нашто ну Бачванин смешећи одговорн: — Д*о не дао, ја знам шта је моје: три дана окрекетати, иа мирна Бачка!

ШАМ.

Прииравља се за исаит. Професор: Н<, да ли сте орииравни за испит? Ђак: V неко ико, господине проФесоре; пантало* е имам, тако исто и цилиндер — још ми само Фалн фрак. * Двосмислено Сулија-. Ва сте овога пут . << л б ћ<>ни, ал« ее V бу*' ћ"-

чуваЈте да не упаднете у тако рђаво друштво! Оатужени: Зацело, господине судијо, мене вишв овде никад видета нећете. * Хвала леио Стева: Али ви ћете ми опет за то моћи извући зуб, и ако је кутњак? Берберин: Наравно! Та ја сам до данас сваког извукао, иа ћу и тај извући. ма... ма.. макар вам по вилице ишчуиати морао. * Ципт. жена: за бога, муже ? Зар Се не грозиш кад помислиш да за ових десет год«на нашег бр,.чног живота трошиш 1000 — 1200 динара голишњ<- само на ка®ане ? Муж: Заиста не, и ласкам себи да могу слободно рсћи: Нисам бадава живе.о ! БИМИОГРАФИЈА Урчдништво је добило на приказ: Конвенције, иоштанска, телеграфска и жслеаничка , закључене измећу Србије и Бугарске са правилима за вршење пошганске службе. Из краљ. српског министарства народне цривреде, и< штан <'К <-телеграФског оделеша. Беогрлд, кра*. сриска државна штампарија 1888.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" Рии, 17. Јануара Краљ је отворио парламенат престоном беседом, у којој по објави многобројних предлога спомиње Финансијско стање и пут краљев ио Ромањи и друтлм нровинцвјама. Даље је говорио, какве цр..јатељске веве везују Немачку, њеног цара, с Италијанцима н њиме. Ове везе су залога мира, који, не само Игалија него и све друге државе желе, јер за благостање народа потребан је напредак цивилизгције, п мвр ће ое — кр,ли, — међу нама одржати.

Б«'р1шн, 17 Јануара. Рајхстаг примио је к>лонијалнн предлог с изменом, коју је гро« Бизмарк поднео.

Парив, 17. Јануара. Све је мирно. Седнице обеју комора биле су без икаквог догађаја. Флоке ће већ сутра по свој прилицн увести зжмнгке кр.члоге.

„Моисињ<*р миже сами ца ааиоаеда, одговири Пеција иоеизао. „Хајдете за мном тамо испод етубов* Пр. журагорске палате, тамо нема никога!" П< ција послуша. Кад су дошли на оно место где не беше никога, реч. Ј му Мнго: ,,Ти стојиш врло добро код народа у Венецији, особито код ниже класе? Имаш доста приврженика, вије јш тако?" 4 „На служби, Монсињоре, и само да ја хоћу, имао бих још више приврженика ; али се нлашим да тиме не изазовем сумљу код тајаог Трибунала/" „Сумњу? А за што? ' унита Инго. ,,Па да не нрииремим какву заверу!" „А стојиш ли ти у каквом тајном одношају са Млетачиим Дуждем?" Пеција гледаше Инга изненађен овим пигањем Са Дуждем?" „Ја мислим да си ти у вези са њиме! Али не плаши се! Нико ти неће ништа, напротив, ми ћемо те наградити, ако нам све издаш, шта имаш са Дуждем!" Пеција гледаше разрогаченим очима у Иша. „Тиче се завере, о којој ми већ зна-

мо и , настави Инго. „Дужд хоће да стуни у савез са плебејцима, како би обо рио све нлемиђе — сву Сињорнју!" г 3ар то хоће Дужд —- —? ' муцаше Пецнја. „Тн се престављаш, као да не знага ништа о томе; на то је нриродно, јер се бојиш казне! А ји ја ти опет кажем, ти не само да ћеш бити слободан, него ћеш бити богато награђен ако нам све кажеш и издаш, што год знаш о завери!'Тек сад разумеде ова наказа шта хоће Инго. Он није био ни у каквој тајној вези са Дуждем, ни појма није имао о каквој завери. Он је разумео Ингов миг. Он је увидио да се на тај начин може заслужити зна,тна сума, ако буде само добро одиграо улогу интриганта. „Хоћу, Монсињоре, учинићу све што хоћете," одговори наказа. „Ја сад разумем целу ствар!-' „Само твоје пр знање, неће допринети ништа," настави Инго, ,,Ствар се мора удесити боље, са свим на друг'и начин ! Ти нас мораш ув. рити да је Дужд стајао у вези са тобом и твојим људима! Имаш ли доста ириврженика?"

„Имам, Монсињоре, за то се не брините!" „Али то се мора удесити тако, да они не знају шга је у ствари — они морају бити уплетени у твоју тајну, а да не знају шта хоће тиме! — Или може бити, да си их већ припремио за то? Тако дакле нека буде! Нужно је да твој план што већма прошириш/ Још је нужније, да те једном изненада затекнемо код Дужда, да дознамо како заиста стојиш у вези са њиме; н онда ће нам лако бити да саставимо оптужбу онако, како ми хоћемо! Ако нам испадне за руком да то извршимо твојом помоћу, ако пронађемо заверу , онда ћеш бити богато награђен!" „То је — издајство, Монсињоре! То се к< д нас назива лупежлук!" ,,Ти исиуњаваш тиме једну свету дужност нрема твојој Огаџбин,., ако и.јдаш заверу!" „Али кад нема никакве завере — —" „Има је!' 1 рече Инго строго. ,,3ар ни си ти способан да је пронађеш? ,,Али Дужд има много присталица, народ га поштује и воли. Монсињоре !" „То нам је већ достављено и баш с