Male novine

„Цар Лазар." За трм је г-ђа Милева Радуловићка азјавила жељу, да ее у недељу, као на дан њезивога јубилеја, иредставља „Врачара." Управа је задовољила жељу г 1>е Радуловићке и заказала „Врачару" за 15 јануар, одгодивши „Цара Дазара " У нетак, 13 јануара, кааелник дунавеке дивизије г. Чижек јавио је унрави лужбеним актом: да се у веде у не може оред стављатв „Врачара," јер је његова капела ангшжована тог вечера у Двору Љеговога Величанства; али да ће моћи одвојити неколико људи за којидруги, лакши комад. Управа је ондана брзу руву заквзала за недељу „Радничку побуну," комад с иевањем, који се могао представљати с мањим бројем свирача и с једном пробом. Али у суботу, 14 јануара, доцкан у вече, дакле у очи саме представе, известио је г. капелнвк управу, да за недељу не може дати ни једнога човека из свога оркестра. Уирави онда није нашта друго остало; него да сдгоди и „Радничку побуну" и да за недељу вакаже г Тривоша и Какола," као комад који се могао играти с једвом пробом на брзу руку. Из овога се види да је управа силом околности била принуђевана ово мењање ком-да и да није имала ни толвко времепа д» ту измеву објави у новивама. Оволико ради оабвештења публике, а управа је учинила кор«к редовним иутем, да приблви себи задовољења еа увреду нанесену јој горе поменутом белешком „Малкх Новина." Од управе кр. срп. народвог позоришта. Бр 42. 21 јавуара 1889, год. у Београду.

ЕЕСШЕЕЕС БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Родољуб и добротвор. — Пок. др. Сава ПетровиК, оставио је после своје смрти пола имања, да се образује фонд , из које1а ће се издржавати ђаци, који буду хтели изучавати флору Србије. Другу полу свога имања оставио је својој жени с тим, да, кад она умре опет дође у онај фонд . Сем тога оставио је Нишкој гамназији свој хербаријум у вредиости хиљаду дуката. На овакој великој родољубивости и доброчинству покојниковом, за цело ће сваки Србин из дна душе заблагодарити с уздањем, да ће српство вазда светло бити док му се оваки синови рађ&ли буду. Исткна. — Синоћним бројем јавили смо, како се мисли, да је принца

Рудол»а убио шумар у својој соба, сада пак, дозкајамо, да је то истина. Шумар је Јбио приица у својој соба и жена му је тада рање га, н тешко ће иреболети. * Бе жали га, — Чујемо, да је аустро-угарски цар еаопштие иосланствима евију држава, да се не шиљу нарочкти изасланици аа погреб његова сшна. Сем тога Је наредио, да се уклоне сви знаци жадости. Бабвћ, — У аедељу 22 ов, мее, дав&ће српски народни комвчар БабиК, велику преетаву у сали код „Хајдук Вељка". Дозориште. — Данас ће се престављати у краљ. ерп. народ. нозоришту „Радничка иобуна ," драма у три чнна од Скглигетија и Балаша, музака од Дав. Јенка. * Иоложко. — г. Ћура Врбавац, досадашњи предавач у гвмназија у Чачку положио је исмит за проФесора с идличним усиехом. * Београд тргов. Омладиеа. — Извештени смо од домаћинског одбора овога друштва ла ће њихова Велика нгранка бити 4 Фебруара ов. г. у просторијама на булевару. Све дворлне на булевару окитиће се евежим аеленилоа и емблемима трговачкнм; а и еем тога одбор се нјј Јжнвље труди да што више и р«звоврсније нов4.не Тога вечера нрикаже, ДОМАЋЕ ВЕСТИ Илеменвт предлог. — Примиче се | време, када ће се у Парвзу отворити светска лзложба, на којој, као што је | аећ одлучено суделозаће звавачво Срдска Крал.евина. Нарочнти одбор, који је у то) цељи састављен у Београд, ради већ ноодавно, како би се што боље и ејајније приредиле изложбе свају сриских ироизвода, умних и материјалеих. Сваком Србину лежи на срцу, да ои усне у том, и да не нропусти ништа, што би могло допркнети Србији нред светом већег уважења и ноштовања. С тога сваки прати бодрим оком на те прииреме, па и чланова нишке пев. дружине. Неки од ових дођоше тако до мисли, да не би морала изостати, а да се не износе пред свет и једва од највећих врлина и енособноети сраских, његова песма и његов певачки н музикалаи дар, којим он те песме изводи и прати. Њихову замисао прихватио је одбор нишке певачке дру-

жине те је извоси пред остале дружине у овим предлозама. 1.) да се у Београду, као интелектуалпом ередашту и месту где се највећма гаје српске иесме, састави одбор, који би ноднео предлог одбору за п иређивање сариске изложбе, да се на реченој изложби пошље и једва певачка дружнна, саетављева из највештвјих и најснремнијих невача срнских из свију вароши ('од прилике три до четири из сваке дружине, а толико би их ее могло можда наћи), који би певали одабране српске композиције, које бп тај одбор изабрао. 2.) Кад би орвређивачки одбор примио тај нредлог да се речени гзбор певачима, разашљу те композиције, да их за заказано врсме изуче и по том скупе у Београд на 15—20 дана пре ноласка на опште иробе. 3.) Да се истим пекачиме, кад би они били спречени дужношћу взради од дотичних предиостављеннх одсуство, 4.! Да би певачи морали бити одевени у народном оделу по могућности евака из различитог краја, где живе СрОи. 5.) Да се одбор поетара да се сложи у Београду и тамбурашко друштво које би на изменце сапесмом свирало, и чијн би чланови нови били такође одевеки у народном и све подједнаком оделу. Одбор нишке певачке друасвну сматрао је за дужност, да ову замисао изнесе на оцену својим друговима, како би се могла довести до < стварења ако би ее то нашло за нужно и целисходно, СТРАНЕ ВЕСТИ Такашчење ленотаца у Турину, Ми смо већ једном јаввли нашам читаоцима да )е у Турмну такаица лепотаца м том смо прилшо« обећали нашим читаоцима да ћемо донети и имена чоје су однеле ваграду. Сад одвосно тога пишу из Турина нод 16 ов. м,: „Данас је била забава на којој су присуствовале и лепотице, којесенатучу за награду. Највише је упадала у очи г-ђица Аиа Коонер, из Бзча, красна и ( коке тна леаотица, за тим г ђица Мајснер из Вердана и једна црноока Бјлоњкиња, но чим су се остале показале, свет на забави поче исказивати евоје незадовољство, и најзад поче викати а звиждати. Једини је задовољан импрееарво, који је умео дуго уздржати живо интересовање за ту такмицу, а то му је донело воваца. Кондидаткиње ће се овако класиФиковати: Жени Коопер, из Беча, Рамел Вандије,

«8 Иарааа, Хелеа РзтичН, нз Вукурешта, Каидевиља, и$ Ш Јакије, г-ђ«ца Фочлу, из Лиона, К шетавца Флскони, из Римина, Ф^аи Мајспер из Пруске. Гром запалио воз! — На западној л«нији Санте -Фечино (Ко8аг1о) недавно се запалио воз. Ватра је обухватила муњевитом брзпном некилико вагона које је претворила у пл»мен, још пре но штоје воз заустављеи. Страх.)витих призора је иаступило. Изм-ђу 8 мртвих п 18. рањеаах нађена је несрећна мајка са двоје своје дечице у наручију — мртва ! .. Најзад, што је један део овог љуцког транспорта снашен од страшне катастроФе, коју је силна веногода атмосФере тако брзо и немилице створила, — ваља благодарити ванредној евергији влаковође који одмах, чим је воз стао, без обзиа ва онасност, одкачи последње вагове од оних који су већ били жртва силних племена/...

1ГЈ1Љ* СЖГИСЕС СЛУЖБЕНИ ГЛАСКИН Обзнана Севету државном почеле су долазитн са више страна жалбе, коЈе се односе на изборе чаеништва ооштинеког. Ове жалбе као што се види нотекле гу из погрешвог разумевања тачке под 4 члаиа 145 устава земаљског, која о тим жалбама говори. Да не би они, који мисле да имају места жалити се, са тнм, што се одмах савету, као првој власти, обраћају, изгубили рок, који им је законом ост&вљен, да се најпре својим претиостављеним надзорним ваастима жале, савет државни нашао с^ побуђен о овоме следећи закључак донети и обзнавити: Тачком под 4 члана 145 устава земаљског ваређено је, да саветдржавни има да довоси завршна решења о жалбама, које се тичу избора за окружне скупштине и одборе и ошнтинских избора. Шго ће рећи, да, савет, другоетепена втает, има да разматра она решења, која би ниже »ласти, као првостепеве, но овим жалбама доносале. И како према садашњем завону о општинама, жалбе противу избора имају се подносити надзорним властима, дакле по селима среовој власти, а по варошима окружној власти, то ово »аконско ваређење а даље остаје, док се законом о општинама према уставу друкчије пе нареди. А твк,

мињем и отац о син љубили су се онаквом љубављу, каква се само може замислити! Но ипак мења ее време а са њим и ћуди — —" ,,Што ме највише мучи, и што са не стрнљењем очекујем повратак Адмирклов. то је мисао на његову рођену кћер!" „Зар је Адмирал имао још које дете?" ,,Јесте, кћер," настави Дужд. ,,ККер Сињоре АмалФијеве/" ,,Дакле је Едита АмалФијева кћи Адмиралова?" Дужд нотврди то климањем главе „И та кћи страстно љуби и ноштује свога, она га чека са нестрнљењем, оеа се моли Богу дз се њен отац што ире новрати у Бенецију, јер је на све стране гоне!" „Гоне? А ко?" „Садањи граф МираФијоре!" „Сад разумем!" гунђаше Капело. ,,А где је Сињорина Едита АмалФијева?" „Код мене у иалати, ја сам је узео у заштигу!" „То је племенито дело, Светлости! ' ,,И ви нризнајете да је то нлеменито, али инак сви не деле ваше мишљење !" „Граф МираФијоре — —- и

? ,Боље је да ћутим о томе!" ); Ваше речи доста су ми казале ; Светлости! Али вас уверавам, да можете рачунати на мене! Пошто знат, Даје Едита АмалФИЈева рођена кћи старог Адмирала, и иошто сам дознао да је због тога, што пређе није хтела да призна садањег граФа за нравог Виргилија, у насљедвику стекла ужасног непријатеља, то је и моја дужнист да јој нритечем у номоћ/" (наставиће ее)

БИНА И МАРИНА од 13 0 Р БЗ Е

Наши родитељи беху суседа, ну они не беху ни у пола таки цријатељи као њихови синови. Једног леног дана куцну час растанка, ја — који бејах одређен за марину — стуних у маринску академију у Фијуми, а Идија свршаваше трговачку школу.

Неколико година не знађаемо ми један за другог. Од пралике носле шест година, добијем ја некакво писмо. У коверту беше само једна позоришна листа; беше штампана на нлаи »ј хартија, која беше тако танка, да сам се једва усудио да је отворим. „Народно поаориште" стајаше прво; „Марија Штуарт" беше одштамнано довољно гојазнам словима; међ лицима беше једно име црвеним словима нашгамнано; „Мортимер, његов синовац Станојевић. То беше мој нријатељ из детињетва. Прогало је још неколико година, док се једног леног дана нађосмо. Ја сам ностао ОФИцир, Сганојевић беше члан народног нозоришта. Мора да је занимљив живот глумаца, — рекох ја, „0 још како" насмеја се он, — ја само не знам како ти живиш, ти ми то можда не верујеш, али за време мог живога ја ти нисам још крочио ногом на лавру; немам ни нојма о томе како ее тамо живи." — „Онда је код нас један исти случај" — одговорих ја — јер ја сам ти у нозоришним стварима потнун лајик — у осталом с драге воље ћу да одаочаем, те да ти представим сдику жи-