Male novine

»Г:

Ј"7-ТРВЕБЕ ЖЕЕО

БРОЈ 40

Ееоград, Четвртак 26 Јануара '. 89

ГОДИНА II

ДВАПУТ ДКЕВИО ПРАЗКИКОМ И ПОСЛЕ ПРЛЗНИКА ЈЕДАНПУТ

НА ГОДИНу НА 110 ГОДИНЕ НА 3 МЕСЕЦА МЕОЕЧНО

12 дин. 6 дин а дии. 1 дин,

Н08ИНЕ

ЈхРЕТТЈЛАХА ОЕ ШАЉЕ МВДВЕ^ИЈАНУ И КиМНАНО^ИЊ Веограду Обмићев воиац бр. 1и Ваеина ул. бр. 6. Може ое претилатитв и код свиду исштк у Срби., ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој страни од речи 10 нар. д., а на четвртој од петит реда 10 нара данарски.

ашшд ДНКЕИнИ ЈШС ! 8А СВАКОРА кшнвштотга

ит

И. ; : Д8И ■& $ШЛк ПР13НШ'

8.'- СВАКО ; ■Г.ЈАГОЕНјЕ >1ЛД'В,Л 0*. ДРЖ. ТАКПц 50. И. ДДН.

ВЕ'ЈШ ОГЛАСИ ДО ИОГОДВИ.-

Даиае еу мздате признаивце за варош Веоград, иа« рочитом <жупљачу етога молммо да му ее претплата полаже. 7ПРАВД. ^ФФФФФ-ффффффффффффффф«* Бројева од 1-ог до 24-ог Јануара, немамо вмше. Од 1 -ог Фебруара до конца године етају „Мале Новине" 11 динара, до 1 -ог Јула 5 динара, а до 1-ог Априла 2 динара. ПјЈиа четвј.ч 26 у 10 часн 10 иин. у !Н'Че. ДНЕВНИ БИЛЕТЕИ Умрлп 23 и 24 Ј = у, рн 1889 г. Маркс Јакшић адвркат. Мата Милићевс.ћ. Стана Цнел Коиић удова. Акгелина М ринковић. Боја Тешић трговац. Милица, жена Александра Секулића чи новнкка.

Г. \ правитељ, или како он волк, г. иктендант се љути што смо ми у нлшој белешци: ,мења реиертоар" као ц.м вннн коња", напбмсиули г. интендапту. да не треба ни дн објављује аозор;?шни реиертоар у званичним новинама кад га се ни иначе не држи. Г. интендапта је то заболело; наредио је својим ,млађима" да напишу исправку са спроводвпм писмом на коме је он својим леним и чистим рукоаисом а

метуо своје: „М. П. Шап-

Р с

V !1 по .

5 68 9 75

птитптитппн1№1П11111П111111Ш11111Ш111111шцп111Ш11111и

ДНЕВНИК

КАЛЕКДАР 1]рав(;сла»ви: 26 Ксен. и Лруж. Католг .чки: 7. Ромуал. ои Сувде **ула8»: ) 7 час. 14 ц »ЛЈ«а» 5 1 >■ 14 мим.

РЕД ПРИМАЊА ПО &5ИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашљих дела: Сваки дан нре поднв од 9 и по тае до 12. и по лодне од 4—5 часова. :' : ин. иноетраних дела: четв^тком од 11—1 чаеа ире иодне. Минист. војни: сваког дана од !1—12 чае. сем пе- ! дел>е и празнжка. Миниет. правде: Сваког даиа од 9. и ио часова до ј аодне, Минист. грађевине: ваки дан од 11—12 чаеова ! нре подне. Мкн. проевете и цркв, дела: ГГетком Од II—12 час ! ире подие. Минист. иривредс; суботом од 3—5 по подне Минист, Фииансије: .Уторннком и петком од 10—12 ј цре подке.

РЕД ЦЕНЗУРА ПОНСВЧАНИћ? ЗАВОДИМА Привелигована вародна банка: Понедел.ак, ереда и четгк. Београд. кредитни завод: Уторак и пета-к. Задруга за ме!)усобно помаган>е и штедљу: Покедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Пон едељак, среда, петак ж субота. »|ф| » ф » Ф"» »1»' $ »'»*?• % Ф^ 1 'Ф

Одговор г. М. И. Шапчанину, управитељу позоришта, на његову „званичну исправку". У 34. бр. нашега лисга штампали ! смо званичиу исправву управе кр љ. срн. народ. позорипгга; сг§о г. М. II, ј Ш; шчанина.

чанић" и — одлакнуло му у души. Цошто ;с то г. интендант учинио „«;а Iн обааештања публике", а за "анесену „увреду" том нашом белешком иошто је „управа учинила корак редовним нутем да прибави себи за! ловољења", то, док се буду вршили ти управни „кораци" хоћемо и ми тако исто л ради обавештења публике" да одговоримо г. интенданту на његову иснравку. Баш смо ти ми иакосни! Ето, човек утврдио ренертоар, и 15. Јануара в<*љал'> је приккзивати „Цара Лазара". Међу тим, дошла г-ђ:( Радуловвћка и „изјавила жељу" (знате, код кега глумци „изјаве само жељу" а он, како га је дао Бог добричина, па од^ах потрчи свакоме да учини, Ето, питајте глумцр, они сви погибошеза њим, иа само „иајављују жеље",) а <>»? — не, мојте да заборавите да је добричива — одмах: Изволате, г-ђо РадуловиКко\ ваш је јубилеј и треба да у педељу 15. Јануара буде „Врачара и . И ми га због тога напали!.'! Свг само накост.— Еле, 13. Јавуара, г. Чижек јавља уарави „службеним актом" (0, брате, ала сте ви новинери чудни, видите човек јавља „службеним автом" да не може! Видите, ту се пишу „нотс„! Одсек дунавске дивизије за музику уиравља „ноту" управи позоришта. — Ђаво би га знао, али ми нешто изнугра шаиће, да ли би се могао наћн та] „акт", па

још „службени", у позоришноЈ архиви,) дакле, г. Чижек јавља ,службеним актом", да се у шдељу нећо м(,ћи приказати „Врачара", јчр је његова капела ангажована тог вечера у Двору Њег. Величанства" И дал>е, у том истом „службеном акту" јавља да ће моћи одвојити неколико људв ва какав други комад. Унрава тада заказује „Раденичку побуву". Али опет лети „нота", г. Чижек опет пешто јавља (овде нам г, интендаит не вели да је то биво ваквим „службеним актом",) еле, из тога „јављања" г. Чижековог види се да не може „ ни једног и човека одвојити. Сирота управа, ал > је малтретирају! И онда она за недељу заказује на врат ва нос (ово „на врат на нос" тиче се глумаца јер ту управа нема шта да ради ва врат на нос, ту су само страдали глумци и тиме није учињена никаква неприлика управи, за то је и престава испалаана врат на нос".), „Трикоша и Как,сл и , „као комад који се могао играт ои, једном пробом на брзу руку". Дакле, „из овога се види, да је унрава силом околности била принуђена на ово ме њање комада и да није имааа ни толико времева да ту измену објави у новинама", — тако поШтов-ни г. интендант аавршује своју исправку. Дакле, да је авалишемо. 11ре свега морамо да похвалимо г. интендавта. Ето, он је учинио једво врло умесно и иоштено дело. Био је рад да „изјављеној жељи" г-ђе Радуловићке учини по вољи, али, ,силом околности", није се могло. Дакле, све ово служи на похвалу г. интенданту И ми му на томе и честитамо и благодарвмо. — Али, брате слатки, оча наша нотица вије потекла из какве пакости што смо једва дочекали при лику, да се продишпутамо с г. интендантом, у таквом случају ми би и сувише штедели ступце пашега лис-

ПСД

КРАЉИ ЦА НО'К И и.ш ЛОВАЦ МРТБАЦА У ВЕНЕЦИЈК УС-ЛАЖ НЗ ИС1 : 1'0РИЈЕ -ЖјШЕлЧКВ РЕПЈВЛИВ НЊИГА ОСМА

НДСТАБАК)

214)

„Од куд вам дође таква мисао?" „Ни еам не знам! Сињорина је овде у палати, а њу тражи високи Савет твојице да је иовуче на одговор. Мени паде на иамет да се она гомила са вођом Пецијем. неће м жда да заузме за Сињорину, а то би изгледало да је у споразуму са вашом Светлошћу, што ми изгледа да је

опасно!

1«

„Сињорина вије више у палати, Алканто/" „Није више у палати? Ех, онда дишем елободније," рече секретар и уздахну као да је скинуо са себе какав тежак терет. „Она је отишла против моје вол>е!" „Она је хтела да отклони опасност која је нретила вашој Светлости — и за то ја благодарим свемогућем Богу ! 0 ! Сињорина има племевито срце! Она је отишла да не навуче тешку и веравну борбу, јер је знала како би се иста свршила! Сад ипагс имам наду. Страх и брига Изчезнуће сад!" За ево ово време Алканто је клечао нред Дуждем. „Устаните, добри мој Алкзнто! Не плашите се н ^пега! Нико ее може рећи за мене какву злу реч/ За сваки мој корак, за сваки рад ја могу да докажем, да је се кловио на добро ове јадве земље ; на против, свакој неправди ја окрећем лођа. одговори Дужд мирно и са оном достојанетвеношКу. која показиваше да је он свагда био савестан у своме раду . „Ја сам уверен да нико не може показати и један једини чин, у коме сам скрееуо с пута!"

„На ко ће то да зна боље од мене, Светлости? Ко вас већма поштује од мене? Али инак има лукавих људн и интриганата, који ће да учини све и сва, само да вас доведу до пропасти! Ја не треба да сноменем вашој Светлости, да се такви људи налазе у вашој близини! Ја пазим на све што се догађа и шта се ради, но при свем том може нартупити такав тренутак, да се скроји какав план и без мога. сазнања, а тога се нлашим!" Алканто устаде. ДужД му пружи руку. „Како бих сретан био кад бих био онкољен само таквим људима, као што сте ви, Алканто?" рече Дужд. „Ви сге за ме од неоцениме вредности! „Ох! Колико пута хтедох да опоменем вашу Светлост. на блиске непријатиље ?" дода Алканто. „Није нужно да их именујете, Алканто! Ја их знам!" „Често сам се дивио вашој мудрости, Светлости, па се надам да ћете мудрошћу вашом отклонити и ову оп ;сност, која вам прети/" „Идите и одморите се, добри мој Алканто, разагнајте излишне бриге! И ја сам