Male novine

Ј7ТРЕ

ЛИСТ

БРОЈ 43

ИЗ/1АЗИ ДВАПУТ ДНЕВНО ПРАђНИКОМ И П0С/1Е ПРАЗНИКА ЈеДАНЛУТ

СуБОта 28 ОДуара 1889

ГОДИНА II

ЦЕН Д :

На гедину На ио године На 3 меоеца Меоечно

ј 52 динара 6 динара 3 динара 1 динар

1В РЕПТ Ј0ПЕН11

ИДЛЕ НОВИНЕ Дневни лист за свакога

ПрЕТПЛАТА СЕ ШАЉЕ Медецијану и Кимпановибу Баоград Васина улица бр. 6 Може се претнлатити и код свију ношта у Орбији

ИЗДАЗИ и ПОСЛЕ ПРАЗН15.КА

За свако оглашеае пл|4а оз држ тавое 20 ар. д.

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четврт ој од петит реда 10 пара дин. ШШЕ ШТШ ВЕЋИ ОГЛАСЖ ПО ПОГОДВЖ

Данас су ивдате признанкце за еарош Београд. нарочитом скупљач/, с тога молимо да му се претплата пола&ке. УПРАВА

на залоге у згради до дуванџинице

Ујединења 25—5.10

+

Моја неирежаљена кћа односно мати ЈЕ/1ИСАВЕТА преминула је 18. ов. мее. поел.е краткиг болбвања. Тело иокојначино сахрањено је 19. о. мес, по аодне. Јављајући ову ту-жву веет евима нашим еродницнма и пријатељима, 4 уједно изј вљујемо нашу оеобату захвалност, при јатељима који нам се у тим жалосним чаеовима нађоше и иоштованом грађанству на аепом одзиву при иогребу. Обреновац 20 Јан. 1889. Ожалошћени: М;-;ти Персгда бтефанозкб Оии Душан Јозанови!

Дневник

Калондар Прг.вославнн : 28 Прен. Јев. Сирин Католичкв: 9 Аполовија Сувце излази у 7 час 14 мин. залази 5 чае. 14 миб, Прва чст: рт 26. у 10 час. 19 ман. вече.

Дукат Н.ча.члеои

Курс

5-68 8'75

Ред примања по министарствима Министар унутр. дела : еваки дан пре подне од 9 и по до 12 чап. и но подне од 4—б часова. Мин. иностр. дела; четврткол од 11 — 1 ч. ире нодне. Министар војни : сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и црааника. Мин. правде : еваког дана од 9 и по час. до подне. Мин. грађевдне ; сваки дан од 11 —1 : час. пре нодне. Мпн. нросв. и цркв. дела ; петком од 11 до 12 час. нре нодне Мин. цривреде ; суботом од 3—5 по лодне. Мин. Финансије ; уторником и петком од 10—12 пре подне.

Ред цензура по новчаним заводима Нривидеговача народна банка; нонедељак, среда и петак. Беогр. кредитни аавод; уторак и петак. Задруга за међуеобно помагаље и штедн.ч понеделЈ.ак и четвртак. Срнска кредитна банка; нонедељак, среда, нетак и субота, Весник БЕОГРАДОКЕ ВЕСТИ Оело о игранком. — Типогра®ско певачко другатно „Јакшић" под управом свога хоровоЗје г. Ђоке Драгу-

|иновића, а уз драговољко суделоваае |-ђе М. Дкетићке и г ђе Зорке Теодо|нјевићке, чжаиица, краљ, српс. народ, позоришта, црирећује 29. Јануара у јшво-украшеној сали код „Скупштине" ело с игранкому корист дрултве касе. Улазиа је цеаа од самца а за нородицу динар од особе. До^ази се у обичном оделу, Почетак је тачно у 8 и но часова у вече.

Народно позориште даје вечерас преетаву Нора, .храму у три чина од Ибееиа, (Нов к о м а д). * Варалица. — Пре неки дан дошао је неки господин код једног столара у Савамали и казао, како је он иослаг од полицијске власти , да нрегледа колико кпји столар запали лампи, јер, се, вел^, ножар највише код њих дешава. Даље, вели, да му је полиција дала веки прагиак за гашење пожара, који он дајс етоларима нод малу це:пу; 30 п, д. један. Варалица да столару два прашка а овај и-.ему 3 гроша. За там вара[лица му покаже како се с встим ру јкује и произведе један мала опит али јнешто, како је о« заао. — После тога јда му призааницу и одеСтолар мало поеле науми и сам да проба. Али у м.ало није му изгорела, 'а радионица и еве ствари, јер је та«.Чтра-бу.кн.уда рд то.г..~,- .благр.слр,-, веног ирашка, Да ли су вадлежни учинили корак за нроналазак овог варалице не знамо.

Сввчано произво^еае. — У недељу 29. ов. м. произвешће Његово Високопреосвештенстдо .Госиодин Митроподит за Иноћакош<, педесетогодишаег служиоца београд -ке Саборне цркве Оимока Мат?'1а, н обући му етихар

Ово је код нае новина, док у Русији овај чин, у свима кећим црквама ирттоји.

Пловидба — Пловидба паробродска Савом од Београда до Шапца и од Шанца до Митровице могла би већ отиочети, те да трговачки еепапи не леже које где по станицама, а и да се путници ае муче нутујући сувим. Коицем овог меееца најдаље требало би то пловљење да отпочне но утврђеиој тариФи, јер, како чујемо многи би одавде ишли на забаву „Кола Јахача" у Шапцу.

Главни одбор учитељског удружења давао је беседу с игранком у гостионици „Хајдук Вељка" 26 ов. месепа. Публике је било врло много Прилога је пало око 750 дин. Грађани престонице и овом приликом д&ли су јасно. доказа, да уважавају своје учитеље и њихово удружење. Забава је и цала на опште задовољство. Говор је био врло погодан за овакву прилику. — 0 овој забави донећемо подробнији извештај. 4<«+

ДОМА^Е ВЕОТИ Прва велика вечераа забава Ксла Јахала. Прву своју зкмску забаву приређује вредко коло, 4 Фебруара о. г. у дворани „Европе" у Шапцу. Долазак је у обичном оделу. Играће се домаће нгре. Улазна цена од особе два динара. Добровољни нрилози примају се са особитом захвалвошћу. У иола ноћи одночеће изрлачење сре ћака. Позивнице за ову забаву већ су разаслане Управа се брижљиво сгарала да ношаље позивницу за ту прву ва-

еЧосј, лис/ша-к

I Р 0 8 А Ч

ваиисао

Ем. Габорије иревео М. А. Рашновић -^г (наставак)

(-16)

Зрак ђаволског задовољства обасјао је лице Ексилијево. „Гора," речс у себи „врло добро. Ми ћемо можда аешто од вас још и наоравити. Али молим »ас говорите даље. јер ће из прошлости прозитати будућност." „Сваки мисли да сам ја ваш брачпи син какве нлемићске нородице" вастави Сеи-Кроа в Мој мач и слобода бар су ми то извојевали. У ствари принадам врло сиротној породици. Мој отац беше занаџија и без сумње је желио да и ја то носганам, да нисам био горд и тежао за

бољим. У самом детињству желич сам з-л новцем задовољством и лепом одећом. ! 1о > сао на нантљику у капуту, куцаље чаша, мешчње карата и осмех великих госнођа испуњаваху мој мозак са хиљадама горњих миели, и у добу кад деца сиротних ролитеља, иду иа занат или у школу ја сам обоје оставио за ка»ане, Фввтовање и коцкарнице. Ту у друштву са нробисвстима из Мантубана изучио сам сву оштрину погледа, сгалну, рику и вештину у игрању која ме никад није остављала. Мој отац је умро од жалоети и ја сам га ожалио. „У тачо младим годинама човек није савршен прекиде га Ексили. „Било ми је седамнајеет година" настави ка ваљер „кад се десио несрећап случај убио еам чоиека или упропастио девојку — незеам ко.је од тога приморао^ ме је да оставим државу Лангедок. Париз је сунце око кога се све сателите моје нрсте окрећу, за то саи и ја дошао у Париз. Алк да отворим врата благородства требало ми је познанетво, име, и зваље, као и новац који ми је требао прозвао сам се каваљер Гудин де Сен Кроа а будале снабделе су ме са новцем који ми ]е требао. Вио сам се у неколико двобоја. Човек сс без тога није могао звати каваљер де Сен—Кроа. Пекакав благородник из Бове једного дана рече д ; љегово злато некако брзо

орелази из његових џепова у моје. То је казао мало безобразно, па је чак и тако далеко отишао да се изразио као да сумња о истинитоста моје титуле. Позвао сам га да измеримо мачеве-и није више сумњао." „Уверилистс га." питаше Ексили. „Убио еам га. По несрећи ово напр&вн велику ларму. Сродноци су се гужили, а ја опет нисам желио да дођем у веприлику и утекнем у компијен где су се најглавније еисзоде из моје љубави десиле." „Ко а је госпа играла глакну улогу?" упита Ексили. „Мл&до девојче које се звало Марија Магдалена д Обре. Било ми је осамнајест, а њој шеснајест година дивно? девоје које је поетало још лепша жена. Састали смо се случајно у туми близу знмка Офмон , где је њен отац норучик подицијски дошао да се мало одмори од силног посла. Маделинино срце беше сгворено за творца ако се не нађе какав човек да га украде, саетали смо се и љубилиемо једно друго. Ово

(наставиће се)