Male novine

ЈУТРЕЊИ ЛИСТ

БГОЈ 48

излази ДВАПУТ ДНЕВНО ПРАЗНИНОМ И П0С/1Е

»■« *-в*^аа«в«в\г ПРАЗНИКА ЈЕДАНПУТ — <—

а Н годину а Н но године г: Н 3 месеца м ■ с.счно

ЦЕН А:

12 динара 6 динара 3 динара 1 динар

Х*Б РЕТХТ ЈСШШХ

Четвртак 2 Февруара 1889

ГОДИНА II

МАЈ1Е НОВИНЕ Дневни лист за свакога

Претплата се шаље Мздецијану н Кимпанови^у Београд Васина улица бр. 6 Може се претилатити и код свију пошта у Србији =>■< ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој етрани од речи 10 пр. д., а на четвртој од петит реда 10 пара дии.

шшв штш

Цф» ИЗЛАЗЖ и ПООЛЕ ПРАЗНИКА

За овако оглашење пла &а ее држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

Данас су издаге признаиице за варош Београд ; нарочитом скупљачу, с тога молимо да му се иретплата полаже. УПРАВА

на залоге у згради Ујединења до дуванџинице 25-8.10

НВ /11) I Ц рног кладовског пЈцМп СИРА ЕМЕНТАДЕРА и САЛАМЕ Фришке добила је трговииа Ђорђа Д. Језди"ћа спрам Коларца Р0ДАЈУ СЕ ДВЕ ВЕЛИКЕ Јш^Љт САКЕ и једна и >бра КОЛА. Уиичаги Боторића, каФ. на Ватал -Џа М1\|И 3-3

500 Франака илаћамџ ономе, и после употребе

к.ји

НОТЕОВЕ ВОДИЦЕ ЗА ЗУБЕ Флаша 1у 4 дин икада више зубобољу добије или из усга заудара.

Јои. Георг Коте, у Београду код Др. кокића, у апотеци Панли Марковића

хемичар БерлинЈ. Ђурића и Мар Др. Ј. Ђурића и 4-15

БЕЛО ВИНО нрви жупски КВАЛИТЕТ 5000 кала на иочек сигурног јемства за 6 месеци последња цена 62 паре чаршиеке килограм и судови да се приме по 4 динара стотина, теслим Сталаћ. Обратити се на адрееу: Новици Миленковићу механџији Крушевац. 3—3

ОТОГРАФСКА РАДЊА П. М. Аранђеловића у Р1ишу истребује једног ваљаног помоћника. Снособан за исги иосао нека се писмом за уелове обрати подпиеаном. 3—3 II. М Аранђеловић

X

РАЖИ СЕ БОНА ЗА која говори Француеки. Упитати уредншптво.

Дневник

децу,

Еалендар Православви : 2 Сретење Католички : 14 Валентии Сукце излази у 7 чае 4 мвн. залази 5 час. 26 мин. Пун мееец 2. у 11 часо а 38 мин. вече.

Курс

Дукат . Наполеон

5'68 8-75

ДНЕВНИ БИЛЕТЕН 30 и 31 јануара умрли : Коста еин Петра Марковића ка®. Јозе® син Евице Виндлан куварице Франц син. Антона Шпилера Марија Шнобел

Стевана Иирића мрт. рођ. дете Сгана Батић удова Андрија Павловић кројач Катица кћ Пијаде Рашковића Марко син. И Бошковића нодпук. Ворка кћ. Алексе Вогдановића амал. Марија Циг служавка

Ред примања по министарствима Министар унутр. дела : сваки дан пре подне од 9 и по до 12 час. и по иодне од 4—6 часова. Мин. ииостр. дела : четвртком од 11 — 1 ч. нре иодне. Министар војни : сваког даиа од 11 —12 ч. сем иедеље и празншса. Мии. правде : сваког дана од 9 и по час. до подне. Мин. грађевине; сваки дан од 11—12 час. пре подне. Мил. просв. и цркв. дела ; петком од 11 до 12 час. пре иодне. Мин. привреде ; суботом од 3—5 по подне. М1 !. Финансије ј уторником и петком од 10 — 12 пре подне.

Ред цензура по новчаним заводима Привилегова паиародна банка; ионсдељак, среда и петак. Беогр. кредитни вавод; уторак и петак. Задруга ва међусобно помагаље н гатедњч поиод^љак и четвртак. Сриска кредитна банка; понедељак, среда, пет;ж и субота, ОДГОВОРИЋ Г. Н1К0Ј1И ПРОТДТ.У рачуноисиитачу главне контроле Г. Никола, Тужите се у прошлом броју „Днев. Листа" да су вам смели ваш користан и патриотичан(?) рад, па сте се некако јетко, дотакли и мене , као савиновника вашег кораблоирушенија. Не чудим се вашој виспр^ности, јер: „где је браде ту је и памети", али ее чудим вашој безобразности и нискости, како ме сместе назвати непоштеним човеком и онако ме сравнивати

без икакиог права и доказа на то ?! Овде вам само, као чист и невин у оном смету сплетака , које се по највише око вас врзу, кажем, да вас морам само сажаљевати, што се поред оне „Краљице Ноћи" тако, као чиновник, ниско обрукасте, вређајући мене и изазивајући, и ако вам нисам ништа крив. Ако сгвар дође, као што велите , до суда, видећемо, ко ће имати нраво и ко ће другом пљунути у очи, Само јанао мнење осудиће вас као јеЈног моралног убицу, који на рачун своје себичне кор сти експлоатише чисготу народну те тако, тим делом, даде повода вашој раснри, услед које и мене не поштедисте. А. Ж- 1ли1

Весник

БЕОГРАДСКВ ВЕОТИ Предаваае, — Г. Јован Бор^еви!, нроФесор опште историје на Великој Школи, држаће нриступно предавање у еали Вел. Школе у петак 3. ов. м у 8 час по подне. * Добали Право • - -0уд^ трговачки *ао је искључиво право за 10 год. Адолфу Манху и сину, ®абрикантииа из Беча, на употребу модела за држање Фесова у Краљевини Србији. Народно позориште даје вечерас преставу Краљева Оеја, драму у 4 чина од Милана Јовановића. * Нови свет. — 0 новом алустрованом листу, који се иокреће у нас имамо да јавимо, да ће се звати . „Нови Свет". Уредници су му г. г'

лпст а

к

НРАЉИЦА НОЋИ

ЛОВАЦ МРТВАЦА V ВЕНЕЦИЈИ РОМАН ИЗ ИСТСРИЈЕ ШЕТАЧКЕ РВПУБЛИКЕ КЊИГА ОСИЛ ПРЕВОДИ А. Ж Мли^

(Наставак)

xxvii

(220)

Лудовико и Лаурета. Страховита ноћ срећно прође. Бура и холуја најзад се стишаше. Стражар са светлеће куле 1! његива жена благодарили су богу на свејем сиасењу.

Сутрадан, пошто таласи нису више допирали до куле, из које се еад могло изаћи, без опасности од таласа, — оставише Лудовико и Лаурета кулу, те да виде, какве је шгете ванела бура. За чудо на зидовима није се ништа опажало а на мору не беше ничега чудноватог, јер од обалских лађа не беше ни трага. Стражар за тим оде у Маламоко, да купи неко ново носуђе а жеаа му остави да чини преглед. Кад се он вратио беше већ вече а кад дође до Мола, беше Лаурета пошто се ноћ рано спустила, већ запалила ватру на еветлечој кули. Пп привеже свој чамац, изађе иза-њ и упути се светлећој кули. Лаурета му изађе, застрашена нешто на, сусрет — Хвала Богу, кад си дошао, — узвикну она дршћућим гласом, грозну сам страву иретр пела! — Шта се десило! Шта је? упита је чувар. Лаурета показиваше ва стару свеглећу кулу. — Чујеш ли? Стари стражар ослушну. — ТПтп је то — нромрмља ои од ^едном укочивши се и нобледивши. —

Лаурета склопи руке и мољаше се Богу, Неки глас као из гроби одјекну одонуд — са светлеће куле, звучио је као последњи ваиај самртника или кво глас с оног другог света. — Кад сам бида тамо горе и ватру палила почс бојажљиво и полако причати Лаурета, зачух то први пут. Ох, Боже, тако ми то следи крв то не беше вапај, невољним узвик човечији, не знам ни сама, како је — страшно, грозно! Чудно! — Шта ли је то? — промумља Лудо вико. — Нисам ли ти ја увек говорила да тамо горе нису чиста посла? — продужи Лаурета Никад ниси хтео вероваги, кад сам говорила, да сам чула! Сад чуј сам! Опет се зачу нешто кроз већ спуштену ноћ — Лаурега имађаше право, тако је нешто страшно јечало да се сам стражар стресао. — Као да је човек — помисли он. — Будалаштипа! То није човек од крви и има — тврдила је Лаурета — Почуј само! То нешто друго значи — Хајд да видимо! — Да видимо! Та ту је смрт! — одговори сујеверна жена. — Ја одох! рече Лудовик одлучно! — Доне„и Фењер! Морамо видети, шта је тамо!