Male novine

БРОЈ 60.

СРЕДА 15 ФЕБРУАРА 1889

ГОДИНА Ц

ИЗЛАЗИ СВАКИ Д А Н ЦЕНА ЗГСРВИЈУ: На годину 12 динара 6 данара 3 динара , . 1 динар

На по годиве На 3 месеца Месечно

ВА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На ио године 16 динара На 3 месеца 9 динара 1Ћ РБТ1Т ЈОЧКШ

МАЛЕ НОВИНЕ ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАЕОГА

Претплата писма и рукопиои шаљу се Власнику „Малих Новина" — Славија Врачар. Може се прет латит* и код сзију пошта у Србији

ЦЕКЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 цр. д., а на четвртој од петит реда 10 пр. дин. шше штпш

СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК.

За свако оглзшење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЋИ 0ГЛ*иИ ИО ООГОДБИ

*

Моме брату СВЕТ03АР? ГАРАШАНИНУ даваћу трогодишњп парастос у Четвртак у 10 часова из јутра у Падвлудској цркви. 14. Фебр, 1889 Веоград М. Гарашанин

Пргтплатницима из унутрашњости. Молимо сву господу иретплатнике из унутрашњости да нохитају измирити претнлату најдајће до 20 фебруара, ПЗШТО Ђе Се тога дана обуставити лист сви ма који дотле не плате. Ко жели нрвмати кљижевни додатак треба уз тромесечну претнлату од 3 динара да дода јого 3 грогоа (грогп месечно) ■■ Свраћамо понова пажњу читалаца из унутрашњоси да је

за њвх најбоље и најзгоднф да се претплате код своје меоне поште. Београд 12. Феб. 1888 Влаовиштво ; ,&алих Новина"

Власвнштио „Малпх Новина" пренели смо на г. Перу Тодоровпћа, комесара Народне Ванке иод тим условом, да је он обавезан одужати се листом пли пначе свпма оппм претплатницпма од којих је до сад по прпложенпм еппсковпма пр^тплата у напред узета. Нпвакве наше дугове он нпје дужан плаћати. 0 свему овоме закључен је пзмеђу нас п писмени уговор од 6. ов. мес Веоград 6. Фебр. 1889. Дооадашњи власници ,,Малих Новина* Медецијан и КимтановиЛ.

Сунце нзлази: у 6 час. 34 м. а залази у б ч. 26. м. Мене месеца : нов месец: 18. у 10 ЧаС. п ;>4 м. по подне. ПОЗОРМШТЕ Н а р о д н о Четвр. 16-ог Милион. 0 1 Е. ,1абпша п Делакура. Субота, 18-ог Нора. Од Енрика Ибсена. Иедеља, 19-ог Пут око земље , Од Жчла Верна. —О—

В е с н и к

К у р с

Дукат . Наполеон

5.68 9.58

Ред примања по микистарствима

Министар унутр. дела : сваки дан пре по- ■ „ дне од 9 и но до 12 час. и по подне од4— 5 1 чесме. Ово даје врачарско

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Отпутовао. Ј .уче у 11 час. пре подне отаутовао је из Београда, наш млади уметник г. Прја Јовановпћ, која је овде пробавпо неколпко дана угостама. Он ће преко Панчева отићи у Вршац, где ће неколиао дааа провести у кругу св >је породице и пријатеља па ће после у Мннхен. * Ппестава и концератс играиком.Врачарско позорнште у салону код „Скупштине" даје у среду 15. ов. м. преставу: Француско-пруски рат, шаљиву игру у 3 чина од К. ТрвФКОвића, даље концерат из иевањн в декламације, и најиосле игранку. Суделоваће и српски народни комичар БабиК, Певаће се најноваје и до сад још

Прпмам се власнипггва под горљим погодбама п оним што су предвпђене уговором од 6. Фебруара ов. год. Веоград 6, Фебр. 1889. Пера Тодоровић.

Д н е в н и к

Календар С р е д а ГЈравосл.: 15. Онисим ап. Катол.: 27. Леандар.

часоЈ-а. јпозориште у корист управатеља г. Мин. иностр. дела : четвртком од 11—1 ч Лазићч. Улазна цела 1 дии. од особе. пре иодне. Министар војни • сваког дана од 11 — 12 ч сем недеље и празника. Мин, нравде: сваког дана од 9 и по час.

Мнн. грађевине ; еваК"д»а I?—112 ч«о. ! пре подне. Мин. просв. и цркв. дела; петком од 11 до 12 час. пре подне. Мин. привреде , суботом од 3—5 по подне. Мин. мнансвје; уторником и петком од 10—12 пре подне.

Ред цензура по арвчаним заводима Привилегована народна банка, понедељак среда и петак. Беогр. кредитни завод; уторак и петак. Задруга ва међусобно помагање и штедљу понедељак и четвртак. Сриска кредитна банка ; понедељак, среда, петак и субота.

Српском свету. — Обраћамо пажњу српског света н ■. данашњи оглас г. Мдтдја.а ТдчаћјШ&а, окружног благај-

ника из Ињажевцч, о изданпи.Ј закуп п продаји Мајдана близу Књажевца. Овај мајдан добио је златну медаљу на пзложби у Антверпену, као награду за своју изврсност. Пажњу српског света обраћамо с тога, што скоро све наше рудокопе и домаће благо заузеше стренцп, а наша српска друштва н толике могућне сааге нв мукајет нвсу. С тога, велика би жалосг и ерамота бпла за српски народ, да и овај, екоро најбољи мајдан у Србији пређе у туђвнске руке. А издавалац и продавац озог мајдана као честити Србин, гледаће да га д &1

подлистлк

ЕРА&ИЦА 101.1

или ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧБЗЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА ДЕВЕТА ПРВВОДИ А. Ж. И л и "ћ

—о(Н а»тдвак)

(231)

Ну у једанпут угледа да јој иде један човек на сусрет, а кад му се нриближи виде, да носи црну маску. Он је рамљао, а то је привукжо пажњу СтеФанину да поеумња да није то Инго. Па ипак је своју намеру аостигла ! Пошто се на све стране обазрела и

уверила, да нема никога у Олизини, приђе она том шантавом. Инго такође нознаде свогсадруга. Сретање му се чинило Фатално у највећем стенену. — Шта хоћете ви? — унита је он.Ко сте вв? — Зар ме монсињор не познаје 9 одговори СтеФана , скинувши мараму с главе. — Сигурно монсињор мисли да сам ја већ мртва? Није то дух СтеФанин, монсињоре/ Ово је СтеФана главом. — Па на што ће та зловољност и сретање? унита Инго, и нехотице устукнувши. — А зар не ће то нремилостив господин знати ? Дошла сам монсињоре, да вам се захвалим на вашем изненађењу, на вашем поклону ! — За какав поклон? — За вино и свеће! — Ја не знам о том ништа! — Хе, хе, монсињоре! Не треба сувише великодушан бити! — насмеја се СтеФана. — За поклон мора се ипак благо-

дарити! А ко да}е поклон, мора примити благодарноет! — Ја нисам ништа поклонио! —Дакле монсињор држи да сам ја истина то заслужила! Е па, тако излази! у корпи није било истина никакво спроводно писмо, али ја знам, да иоклон нијени од кога до од вао, монсињоре! Било }е ту нешто, што је сведочило. — Било је нешто? — унита Инго. — Јест, премилостиви господине! Знам извесно, да је поклон од ваше милости! Јер кад сам моме псету усула мало вина црче после неколико минута! Тако што могло је само од милоетивог господина доћи! — На што су те речи, жено? — Хе, хе, нема ту шале, монсињоре, — церила се СтеФана. — Знамо ми, какв етојимо и шта једно другом мислимо! Али Стевана је паметна монснњоре, она не пије одмах вино и не пали одмах свеће, јер су и оне отроване! Ја ћу их вратитн сугра премилостивом господину! Исто тако и вино !