Male novine

иредлога, који ће јамачно такође бити претресени у одбору. Штампано. — Јавили смо да је г. Марко Стојановић шгамиао свој пројекат изборног закона и ми га већ доносимо у целини у нашем листу. Сад је и други члаи одборски, г. Пера Велимировић такође штампао свој предлог, који ћемо напечатати у вашем листу чим се онај први сврши * Нагађања. — Неки страни листови довосећа вест о последњем ловачком излету Њ. Величансгва, придају значај тој околности што је у пратњи Н>. В. и руоаи воеланик г. Персвјави. Ова околност пада им у очи у толико више што у друштву није био аустро угарски посланик о коме је веле та вође било уговорено да орисуствује дову, па кад се ту нашао г. Персијани онда је г. Хенгелмилер на један нут „непредвиђено закаснио" у Пешти и „са спим случајно изостао од лова.' Наравио да су ово самопразна на

„Светозарево вече." — „Одбор за издавање целокупнпх дела | Светоза ра Марковића," уз пријатељско судедоваае г. Тоше Јовановића, редитеља краљ. срп. народног позорижта и г-ђе Милке Гргурове чланице краљ. срп. вар. позоришта приређује у иетак 17 Фебруара ове год., у простиријама а ВеЛике Пиваре" „Светозарево вече и восвећено успомени велоког иокојвпка Одбор се нада, да не ће нико про пустити ову прилику а ди не ода пошту заслугама неумрлог књижевника и борца за народна права и увелича сзојим присуством свечаност овог ве*<*>зра. 8а улазак плаћа се 2 дин. од осо бе, а од породице 3 дии. Добровољви нрилози примају се са захвалношћу Чиет приход уиотребиће се на већ Гокоп1Еко§11^^ а зГ п с?'^ И[г о х оделу. * Криза. — Пошто су о њој неколико дана неуморно проношени најразличнији гласови, сад су на један пут стади п умукли, да се, можда, у најкраћем року опет разбукте с новом снагом и у стотину нових облика. Уа сад животаре само још ова два нагађања. 1. Криза је за неко време одложена 2. За који дан имаћемо нов кабинет под председништвом г. Мијаговића. У опште, очекује се да ће на брзо по повратку Њ. Величанства у престоницу бити крупнијих новости, па можда и нов кабинет. * Силом баба у рај ! Тек што забележисмо како су гласова о кризи малко уминули, кад оно, у добри час допаде нам нови глас. Као из ведра рукава гром, истресе се нова комбинација која превазил за и најсмелпја очекивања радознале публпке. На име прича се ово. Осећајући сву озбиљност годеме опасности, која га може снаћи сваки час, а која се састоји у томе, што би му, да бог сачува могла бити понуђена влада, г. Ристић је, кажу сматрао за потребно да сазове на дого вор све своје београдске либералне „лале и везире/ и да им изнесе на претрес н благоразумну оцену пита рве: „ пта да се ради у случају кад би им се почудила влада?" Кад је већ први поставио то питање, г. Ристпћ је веле, сматрао за п»требно да први на њега и одг шори, и одговор је био и кратак и јасан: Изразио се да би, како за њега тако и за целу либералну странку, била „ирава и коначна пропаст" кад би се сад при оваком приликама примили владе. Скуп је, кажу, пажљиво саслушао свога председника, а за тим је донео оваку одлуку: Уважавајући све разлоге, које је г Ристић био добар изаети, ми, сакупљени овде, доносимо одлуку: „да

Истана г. Ристић врима ее тога посла преко воље, али, шта ћемо ? Кад му је ето такав земав да баба мора салом у рај. * Мзложба. Данас је пети и последњи дан како траје изложба предмета спремљених да се пошљу у Париз, па ииак навала је и данас такаисга као и првог дана. Свег је неверовахно заинтересован за ов\' изложбу, и слободво с ; сме рећи да је за ово 5 дана взложбу посетило у најмању ртку 15 хиљада душа. Кад је одзав овако многобројан, наше је мњење, да би пзложбу требало продужпти бар још до 20. ов. мес. Председништво одбора добро ба

ИЗ- СРНСКИХ. ЗЕМАЉА Аустрија ароти* св. Са#е. Из Босне — нам пнше један пријавељ ово : „Не можете веровати како аустриеке власта у Восни иопреко гледају на све што је српско и како се у сваком њином поступку огледа дубока, страшна мржња на Србе. Радо би утдманиде све што је српско, и да им је да се то име са свим утре да се ни&ад не чује у Босни. Сад су отвориле јавна гоњеаа против друштва св. Саве. Испричаћу вам само шта је са мвом бидо нре овј дана. Члан еам друштва св Саве и ра-

„ дим овде колико могу радити без заучинило да у овом смисду учиви ко- 4 ", . Ј г I „ оак кол налдежног г. министва 30 1 )а и без ™Ј мања страха' пошто ^ " друштво св. Саве није накак»а о ли* тичка дружона, већ једио човечанско Делиска Чешма. - Старе, добро Добротворно, иросветно удружење а познате, „Дедиске Чешме« нема више. така ее ДРУ штва ни У Т ^ ско -> нис У . ^ р ПНИ јЈј) Пре три дана ударено је у њу буда- 1 - Јпалл ком — рушење је ночето и данас је Али сам се љуто нреварио. Да вивећ довршено. Ова је чешма сазидана Дите само шта је бидо. пре својпх 50 година. Ко зна Београд в Бидо је то пре^десетак ^ана. Тапре 20 година, сећаће се да је на о- ман Х тедох ееетп за ручак, к«д ето чом месту, где је сад г. Панћедина жаН дарма, зове ме у иолицвју. Позва кућа, па све даљз до саме „Слоге" ме усмено, н рече да има налог да ме била огромна башта пуна цзећа, ши- одм&х дотвра. бља и јоргована. Тај део садашње Д1та ди ће то бити ?" помислим Кнез Мцавдове улице бпо Је уван 8ац х 0Н ц цо * ем _ сокачић, тако узан да је чешма само пола била на улици, а друга полови- У УР е ДУ А очека ме ^Дан на бада је V баштп, којој је чешмаи вИШ11 ^иновник п одмах ме узе на испрппадада. ' " вт: кака ма -' е пме ? д Шта Та је башта бчла Карађорђевићево Кал сам посдедњи «ут био уСрб«]и? имање. Посде злосретне 1868. год. то и најиосде с каквим с траиин буптовимање буде конФисковано, а доцниј & пг,м друштвича етоЈим у вези? распарчано и продато. Удица се ре- Одговорвм да не само шт > не стовдаду треба примити чим буде пону -гудпше и рашири — тако чешма ос -јим у вези с таким друштвима, но не ђ ена '« !тане на сред удпце. Сад је порушеназнам ни да постојв така друштва. Веле да је г. Ристић био врдо из- а мест0 ње је у непосред- На тр ми ои показа једну књигу с ненађен овом одлуком, али да јој се 00 ' близини АРУ га чепма на угду ппак покорио изјављујући свој приста-^Р 01 " гимпастичког места к^е ]е наковако : јсада устуиљвноКраљввск .] Авадемији. Пошто је одлука овог штованог ^Р и РУ шењ У ове земље деспо се

1'гчп ддумесна и глуп а, то_ 1з у ! за) сл У ча Ј- Раднпк, војп је био горе свајам потпуно гтигдЈелчавам "" "г°т---~*д-^ д -д^маддуо питтком да

вно пред свнма вама да ћу је од речи р У ШГЈ ЗИ Д' пзг У би Р ав нотежу, омакне до речи испунити у свој чистини н>е-^' ®^Ане гдавачки на каддрму и сва не гдупости, јер хоћу тиме да дадемр® прилика да је до сад већ умро. Назастрашавајући пример како треба слу - ; Р авно ' ово ' е п Р оста случајност, ади шати партиску дисдипдину и њ.кора- 0пак ко Д а се а Р п томе ие сети онога вата се одлукама већине. Г народног веровања : како увек по неко И тако сад је ствар већ у пола, М0 Р а погинути кад се руши нека за свршена — диберали су готова да |ду ж бана. приме владу још само сад треба да имј ч ,. је неко понуди. !

мојом адресом п упата ме : „Је ли ово твоје ?" „Чагледам; то је била последња књига „Братсгаа", издање друштва св. Саве, а носдата мп као члаиу пз Взограда." Кажем да је књига «оја и да ми је посдата као члану. Сад је настало дуго нспитиваше : зашто сам члан друштва са. Саве, и како смем го бити. к-.о босански грађан. ? Најпосде сам отауштен ч претњом. да ће се на мене строго пазити, да сам већ обележен као сумњив човек — а књига је задржана и није ми дата.

извршење, датог н&м аадатка, који се мора извршити! Људи упамтитие ово добро. Мора испасти за руком пошто по то. Сва три жбира озбиљно сагласише се климајући главама. — Дакле чујте, треба авет ухватити, треба тајну дознати! — продужи Бембо. — Доста нам је већ нркосила, иемејавала и оравила будалама , сад треба томе учинити крај ! Жбири се згледаше. — С тога сам ја вас изабрао, да извршите ову важну заповеет, — рече Бембо видећи, да се жбири премишљају. — Вас, јер познајем вашу одважност и вашу поузданост. Сем тога вама је та појава по најбоље позната ! Сам ћу бити близу вас и ја ћу испитивати/ Ви ћете у тишини посести ходнике, куда авет обично пролази — С допуштењем, господине капетане рећи ћу вам, да онда неће доћи авет , рече Цеко. — Авет види , да су ходници поееднути, — рече Лујџије.

— Чекаћемо узалуд додаде Марко. — Боље би било да ндемо око поноКи или иред зору у патролу, — продужи Цеко — Али то да буде особита патрола. Јер ваЈ авет не сме чути, и никакав шум не емемо дата. Скивућемо ципеле капетане и тада ћемо почети разгдедати. — Па вн не можете ништа видети по мрачним ходницима, — рече Бембо. — А да понесете, свећу вндеће вас аветиња, још из делека. — Узећемо ми једав мали Фењер, која ћемо отворити само онда, кад на нешго наиђемо, — одговори Цеко, а његови се другови сагласише. Тако ћемо промотрити хоДнике! Ако се икако узмогне наћи и ухва тити авет, онда се може само на овај начин. — Е па покушајте тако, и ако баш не верујем, да ће то бити добро, — рече Бембо — Учините то око поноћи! Агсо тако не успете, онда ће мо после по ноћи друкчије покушати. Морамо наћи авет , морамо је познати! Ђутите о томе што сте говорили.

Сва три жбира, после тога, одоше из капетанове собе. Где је онај тво] Фењерчић, Марко? упита Цеко. — Донећу га ја! Па кад ћемо ићи? упита Марко. — Тако око једног часа! — одговори Цеко — Будалаштин рече Лујџије. — Ја никад не нерујем да ћемо икад штогод наћи горе у ходницима. — Е па покушаћемо одговори Марко. — Не ћемо ништа изгубити ако то учинимо ! Ви као верујете, да ће вас авет чекати у ходницим«)? — продужи Лурџије; — ха, ха, ха, онда ви не познајете авет! — Познајемо је као и ти ! — рече Цеко. — Иди ти донеси Фењерчић! — рече он Марку, који већ оде. — То је смешно ! тврдио је Лујџије. — хе, ови мисле авет ће чекати на њих! (Наставиће се)