Male novine

Спољна политика У страној штампн има пуно гласова н нагађања о нашој спољној по дитици. Новине политичари, па и саме поједине вдаде труде се да сазнају жојим ће иутем окренути наша бу дућа политика: Хоће ли она остати у главноме овакова каква је бида до сад ? Иди ће настати зближење с Ру сијом, а удаљавање од АустроУгарске? Хоће ди остати и даље садашљи добри односи између Србије и Бугарске. На ова разна питања с разних страна разно сеи одговара. Интересно је како на ову ствар гдеда један од г. г. намесника у разговору с дописником бечке „Н. С. Пресе" Г. Ристић изразио се овако: „Ми хоћемо прпјатељство сасвима великим силама. Но то пријатељство не треба ни према једној страна да носи на себа изазивајући правац." На свршетку разговора поновио је г. Р<истић ту исту мисао овим*речима: ,Србија треба да са сзима силама живи не буде слуга ни једној спди * Г. РистиК

дна европска сида не хдедв помоћи а кад је Европа доиста тежида да очува цедокупзост турске царевине Па и у будуће Русијаје једина коЈа ће нам помоћи да дођемо до свога права. Босна Херцеговина, Стара Србнја и један део Македоније — уцраво су наше земље и ми морамо

тако написао Лабиш. Г-ђа Карбонед, кад је дошла у посету госпођи Периженовици рећи ће свом мужу Карбонеду: „Чуда сам рзање коњау штади, мора да Је тамо г. Морис." Чисто логички издази да г. Мприс, човек који има милион, њен „имајући бити" зет, и т. д. и т. д.

тежити да их опет придобијемо. Са к оњ. А ми то никако не можемо приАустро-Угарском, као с моћним су-' П исати у грех пок. Лабишу. За све седом, морамо одржаватн добре од- ово што смо рекди, нека нам се не носе, али одкад је Аустро-Угарска замери много. Нека нам се не каже узела две наше покрајине, она је по-,да смо цепидлачида; на протнв, биди

стала сметња на нашем путу и заклања нам изгдед па народну бу дућност. С друге стране опет ми се

смо врло савесни. Морали смо тако писати, јер тако осећамо, тако је морао сваки осећа-

не немаЈу нрава гдаса, или кад са знањек нзоставе оне, к >ји имају право гдаса, казниће се затвором од једног до шест месеци. Ако је ово учпњено из небрежења казниће се повчано од 10 100 дин, Чд. 86. Ако председник општ. суда илп који други општ. званичннк и после 1. Септембра 1889, пошто је закључен бирачки спасак, кога у исти упише пли га одатде исппше, казвиће се новцем од 10— 100 дин Ако на тај начин упише у снисак некога, који нема права глас*, илп пзбрнше пекога, који има право гласа, казниће се поред удвојене новча-

од Русије немамо шта бојати. Пре ти, гледајући, како је овај красан но што би Русија Србију приграбила, комад пропао са нехатностп пли|не казни још и затвором од Једног ваљало ба јој да постане господар боље да кажемо са лењости наших месеца до једне године. Цариграда." [глумаца Надамо се да се овонеће уј Чл. 87. Казнама иредидућег члана Тако г. Ристић сам гледа на своје будуће догађати, да ће глумцпјцазци^е се и касехранитељ, код русофилство, и доиста лепо гледа .| 0 бр атати В ећу пажшу, тетако сиасти КО га се у каси чува бирачки снисак, Само.... да ли ће то благословити и ^ а р ^обре комаде нашег репертоар;ако дозволп да се когод упаше или кад нису у стању да добром игру избрише, пди сам кога упише пли сиасу а какав касаштик најнпже врсте. Публике је било врло мало. Анри.

отац — Мпка?

о

ЕРИТИКА

Милион — комедија у четири чина, у добром""пријатељству, а да '°Д Ј1абаша и Д^УР^ "Ревео Ј. Ђорђеваћ. (свршетак) Госпођаца Лујза (г-ђа Гаврилови-

русофил. Кад се отварада Солунска жељезн. пруга ,ћка) у трећем чану после диЈалога иутовао је и г. Ристпћ првим свеча-;са г. Морисом изашла је без шешиним возом. Том приликом било је и!р а у башту, а пз баште отпутовала доста странаца. Неки су седели баш у ј е са р 0 д ихељима гологлава а шеистом купеу у ком и г. Ристпћ. ' •> Ј Ј шар оставпла 1е на клавиру. Оно иПоведе се разговор о свачему, па доће реч и на г. Риетићево русоФИЛ- стана ' за дев0 Ј к У ' ко ^ носа * веста ство. То га дирне и он оговори живо: хиљада динара мираза, нпје нишга

П Р 0 Ј Е К Т Призремвног изборног реда За изборе народних иосланика на дан 14. Сеитембра 1889. год„ а за ванредни сазив Народне Скуиштине која Ке се састати 1. Онтобра 1889 год. (чл. 203. тач."1. и П. Устава). (Израдио га члан ужег одбора г. Пера ВелимировиЂ — Уред.) (наставак) Чл. 84. Ако свешгеник. пди који

„Називају ме русоФилом; ади штаједан шешир ади опет треба да гајопшт. илп држввни званичнпк, неда

то значи? Ја желим да видим Србијуј ПО несе бар до станице, да не бп донезавасну и јаку за то сам се ДР" (5 И д а уз П ут кијавицу. жао Русије. Ми смо дужни Русији, 0 и глумацаи глумица благодарити, јер нас је она ослобо- 1 3 4 дила (уеП ев ипв (Пе ПеГгешп^ уег всћаШе) Ј ) ка у добу кад нам ни је-

коме тражену псправу, плн му недозводд копирање акта (чл. 19), казниће се новцем од 100 — 500, дин. проговорићемо другом ириликом, јер' Исти ће се орган вдасти казниги нам за сад простор диста не дозво- удвојеном новчаеом казап и затвором љава. до шест месеци, ако изда коме ла-

1) Да ли је г. Риетик баш овако рекао? Ако јесте онда није добро рекао јер није истину рекао. Не ћемо епорити да је Русија поиагала нашем ослобођењу, алн данас је она оелободила („набавила нам оелобођен>е," као што у реченици јасно стоји — то про-|иди намерно не знамо, измакла се чки списак, са знањем уиишуу њега сто није истина за што нам је доказ наша ! пела исторвја.

Превод је врло добар, премда има жну иеправу. местимице п неках рогобатних речи.| Чл. 85. Ако председник општ. Него на једном меету, да ли случајно'суда, иди они, који састављају бира-

једна реченаца, коју за цело није лица, која нису пунолетна, или ина-

/

избрише. Чл. 88. Онај, који, тражећи да буде оа или други когод уписан у бирачки списак илп да неко из овога буде нзбрисан, са знањем подинсе као доказ лажне исправе, казниће се затвором од једног до шест месеци. Исту ће казау искусити и лажни сведоци, Чл. 89. Ако државна иди општ. вдаст, без позива сазивача иди председника, силом спречи држање кандидационог збора, или већ отворени збор, про него што га преседник затвори, силом растури, криви орган казниће се губатк >м л службз и мимо § закона о чиаовниц»ша и загвором до 5 Јодина. Чл. 90. Ако је који бирач потписао сам кандидатну листу или пријаву представника, или је са његовш иристанком на њој потписан, па иосле тај свој потпис одрече, казниће се затвором од једне до нет година. Чд 91. Који на кандидатној листи или пријави представника потпише другога биз његовог пристаика, каз-

Стојећки ће те саслушати иресуду, коју вам је закон и право одредило. Инго стајаше у близини држећи у руци пергаменат. Њему су годиле речи што их сад изговори Даионт. Ну код многих присутних чланова, ове речи произведоше негодовање. Мемо даде староме Пријулију своју столицу да седне. — Још није саопштена пресуда, — рече он. — Седите, светлости1 Ја ћу стојати! Многима се доааде ово заступање ду жда — али овај не прнми понуду. Он не хтеде сбсти! — Зар до сад нисте нашли за добро и потребно, да ме испитате и да ми кажете због чега ме тужите, — рече дужд. И ја имам бар мало права да тражим МираФијоре држи у руци пресуду и он ће

Презрив осмејак указа се и нехотице са усана нлеменитог дужда, кад је чуо да га његов смртни ненријатељ зове још светлошћу. Дакле одричете ми и не ћете да ми кажете ту кривицу, која ми се силом намеће, — рече он. — Онда тражим да се доведе овде онај вођа побуњеника онај ткач Печије, јер желим да чујем његов изговор / — Свакч даљи посао је узалудан, светлости, — одговори Дапонт. — Овде, има само да се саслуша пресуда! Истрага је свршена о томе! — Па шта вам је показала? — упи та дужд. — Е па сад ће се саоаштити — одговори Дапонт. — Ено племенити гроФ

да ми се знања ради саопшти тужба. Овде није место а ни време за саслушање и иснитивање кривице, — одотвори Инго строгим гласом. — Ваша свеглост има овде само нресуду да чује!

је дати прокуратору од св. Марка да вам је прочита! — Ево вам пресуде! — окрете се Инго Дандолу и нружи му тајанствену хартију.

— Да^ле не ћете ни да ме саслушате, ни да ме исиитате ни да ме што питате рече дужд. — Тако ми бога, такве се пресуде нигде више не догађају до у нашој републици! Јер и у најудаљенијим крајевима Ј л еђу народима, које ми називамо варварима, саслушавају се и испитују оптужени! А ви не допуштате ни да се окривљенм брани! То је оно за што сам е ја свагда борио — али узалуд! — Прочитајте нресуду прокураторе од св. Марка/ — рече Инго. — Читајте је јасно да сви чују. Дандоло разви перламевт и стаде читати гласно: „ У име закона, а ио сили датог нам особитог ирава од Млетачке реиублике, да судимо свима иоданицима без разлике ствлежа, иа били они сенатори, ироиулитори или сам дужд, ми, високи савет тројице, као највиша власт у реиублици. — Стој! где стоји у закону да се каква пресуда израче бвЈ саслушања! унита дужд,