Male novine

м ста слободоумно, вепристрасно, удро — оно намеснануЈе а не управља — држи се строго Устава..., „Али ево вжада тера даље од намескиштва, скупгптинари терају даље од владе, народ тера даље од скуаштиве, а агитатори терају даље од народа. Поврни сад и састави крајеве — намесништво и најжввљи, нај.окретнији елементи гледај у се попреко као душмани. Сад настаје опште потискивање и погуркмвање агктатори погуркују народ, народ потискује екугатинаре, скупштинари притежу владу, влада наваљује на намесниозчво. Множе се размиркпе, сплећу ее не-

ћемо за ово ,,ко]в дан" —дотле? Чудна је то ствар кад се човек осети да је најјачи , и да просто одњеговедобре вољенаииеи да буде овако илз онако. ,,А што не би ја тр ? А што бајаги . он,а не ја — шта.је ое бољи од мене? Ко може да одреди међу ва којој ће се зауставити ш бедоносзи радикааизам? Али с намеснвчке висине недавно се чула реч „Крчење" Таман бујаца згодио оиравдањв да што нотнуније слисти све што као брану и препреку сретне на путу. Но све је ово још смиље и коз« : ље . Најгоре што може бчти,.._

Као што смо из дотичних кругов сазнала ствар стојга овако: Одавно се рачуна међу предмете техн. фзкултета а грађеванска механика, но све до сад није се за тај предмет тражио нарочвти проФесор. Сад је ствар сазрела у толико : да за две механаке треба и два проФесора, но тек онда, кад се мисдн, да је и проФесор сазрео. Један државви питомад, којн је довршио штудирањзмехавике, као свог сиецијалног пред мета, жели про®есуру на Вел. Школи, но он наје снецијалиста у грађевин ској механаци већ у теориској! Па шта да се ради, да бп он добикатедру? ПрОФ, Клерић узнмље грађ винску механику за љубав томе кандидату, који према томе изгледа да је врло снособан, и за кога се већ

споразумн, оштре се сукоби. Да| .. п се сви још боље изоштре еипа. Стакло на мојој ламии тако прш-ј можо Р ећ0 ; Д а ће катедру добити се на гомилу милијун рубаљајте да ио столу паде у стотинуко "" или милијун Форината —ион слу -ј ма Д 8 ? из ламне < ; У КН У густ двм и жи као брус... Хоћете уштеде ијвелика аламеа. Ја скочнм да ово најлакше ви је да откинете 0 дј« он рављам. Али шта ћу? Друго војске. Па лепо, код свију овихјстакло немам. Не остаје вишта прилика кад, једног дана не бу- ДРУ Г0 но да угасим ламиу, а да онда ћете тражим да упалим свећу. Кад еам све то саршио метем 'дОсвећу на сто и погледам у старца. Крај мене ]е стајала цразна столица. Нагде нккога није

дете вмали војске имати буне. „Ама ако није вој ске варод је наоружан" то ја баш и велим. Ово дана неко рече: „протмв

детета ннк.о се не буни" — а ;било у соб*

ја велим: против слабости се свак бун'.. И ооичан во, којиј нвје викаква штеточина, кад наиђе на отворен котар хоће да уђе и да разбуче сеео ... Шта је бајонет? — то с«ак зна да ли ће и кад ће свет ваучити да цени и шта је друго шго то тек — има да се видк. г Али, робоЕи се само буне; слободни, задовољни и

Јамачно какав лжберал!

Велмка школа. (П0ПУЉАВАН.Е КАТЕДРВ МЕХАНИКЕ)

Штована г. Уредначе, Будите добрн те у вашем цењеном листу отштамиајте ово неколико ре. дака што следују, за штоћувамбиги ';веома захвалан. срећниј Катедра теориске механнке на В. граћ аии никад се не буне.'•—Све- ЈПколи. — Јиинистарство нросвете та истина ; и сад је само сва расписало је стечај за понуњан.е ка ствар у тој ситници да влада иј т дре теор. механике наВел, Школв намесеиштво подесе ствари такојопште је познато, даје ту механику како ће срнски гра!)ави осетнти| П редавао проФесор Клерић, па зато и рећи дасу слободви, задовољнијје природно, гато су многн са чуђеи срећан. Чим то буде ја ћу ! н,ем питали, откуда то да је његова снавати безбрижно — но штакатедра уиражњена.

ад се та промена без сваЕе сумње њега ради учипила. Из овога излази : 1. Да се нашло за добро, да за две механике треба имати два про Фесора. 2. Да проФесор Клернћ може предавати и грађевпнску механику, Од своје стране ми у ово последње нп мало не сумњако, но опет смо слободип да приметимо : 1. И аво Србпја неће Финан. горе стојати ако у државне трошкове уђе једна проФесорска плата визде, ми мнсдамо да за грађевинску мехаеику иијиотребан нарочити ирофееор. Ваљда не треба нп да казујемо жроФесорима Вел. Школе да то е, ј је случај на В Школама у страним државама. Тамо један про®есор предаје два и три слпчна предмета, ма д.\код њчх нема скоро никакве оскудице у стручним људима и ма да још мање стоји до једне ироФесорске плате. Познатп проФ. Винклер у Верлину предаје в науку о мостовима и грађевинску механику. За пјто т о не може бити и код нас? Кад већ техничари треб« да слушају две механике, онда зашто грађевпнску не предаје проФесор мостова, којијемора савршено знати

такође зна? — Да ли по устројству Вел. Школе мора баш сваки предмет имати своју катедру нлн може а треба један проФесор да нредаје и два сродна предмета. ако је потребно, нпје нам иознато. Сватејако ће се сложити многп са мном, да бп требало да буде ово последње , јер, наравно, куд би нас одвело, кад би н за два најсроднија предметатражили два проФесора? 2. Ако не може бити друкчпје по два проФесора, оида је бало коректно расиисати конкурс не за проФесуру теориске већ грађевннске механнке, која до сад ипје ни предавана. Грађевинска -механвка је ивжињерски предмет, а мп познајемо — а ваљда и техннчкп проФесорп — старије пнжањере, који ннсу, као већиеа њахових колега, обеспли теоркју о клин па не знају да пзрачунаЈу моменат једне греде, т. ј. хоћемо да кажемо, да нам се чинп, да би за ороФесуру грађевинске механике бпло озбиљппх кандидата. Бар проФесорско савет не сме да цретпоставља прохивно, док се о томе не увери. Ако се за грађевинску механику не би нико јавао или ба нроФвсорскн савет нашао, да кандвдати немају квалиФпкације, онда би се тек могла с иравом учпнити ова промепа, која је већ учињена, и оида се пе бн могло гфотив тога нпшта прнметнтп. Овако нзгледа, да се коректан пут обишао за љубав једне личности, (која може у осталом бптп врло спремна н способна) која је већ а ргшп узета за нроФесора теор. механпке, док би ее за дванут петнајест даиа може бнти — алн само може но пе мора — дошло до истог резултата на корект&н начин. (Један који ирати).» <•©• * ПОМОЗИМО ШТАМГШ Ниш, 10 марта Господнне уреднпче, У вашем поштоваиом листу отво-

ил

и нроф ^сор теор. мехапкке који ј е рили сте рубрику, у којој се говор

рече,

— Ти си слуга оних судија! један из гомиле. — Чујте ме! Мени се ^ини да сам дошао кад треба. — одговори ловац мртваца. — Мени је криво, што ми не ве рујете, а знајте: — да сам и ја ваш! Ја сам и душом и телом на вашој страни: — Шта то вели? Наш је? — зачу се од неких.

— Гле ! гле !

Ловац мртваца је наш! Можемо му се поверити! — Можете људи ! — рече стари Јакоио. — Тако ми Бога и мојег спасења можете се на ме оелонити ! Примите и мене у ваш ред. — Не можемо ми поднети, да се пре светли дужд срамно погуби! — узвикну

узвикнуте многипјем таке речи! Ну ја ћу в»м нешто рећа

Да чујемо шта вели! — рекошеједан високи, влећати рвбар. — Дужд је

већина њих. — Мислим да знам шта вас јеноћас овде сакупило, — нродужн ловац мртваца ставши међу њих. — Заајте, да знам, шта желите и шта осећате, а да сам и ја тог мишљена, за то сам дошао. — Шта, зна шта ћемо? — зачу се С неких страна. — Ви сте незадовољни и љутити, што је дужд осуђен на смрт ш не дате да се то нзврши, продужи стари Јакопо. — И ја сам такав, и ја сам незадовољан и љутит. И мени се срце цепа кад номислим на нлеменитог господара, како невино страда

племенит и невив! Он се стара за нас где год може и како може! А сад хоће тајни трибунал да нам га отме! Он је сувише добар, за то мора умрета, а ови хоће да поставе на оресто некога њиховога соја То ми не емемо трпети! Дужд се ве сме погубити! Цео народ љуби дужда и ни но гато не ће дати да се крв његова пролије! — Не ћемо то трнети! Хајдмонапијацету! Све ћемо позвати! — тако се викало у гомили, а људи чието побеснали, стискаваху песнице. — Тако ваља, људа ! — Узвикну ста ри Јакопо. — Мило > и је што од вас чу'

гато ће сва ваша страховања уништити Пресветли дужд не ће умрети! Ни капи крви његове неће се пролити! — Шга говори тај! Шта рече ? питаху људи и нагрнуше око њега. — Не бојте се / Пресветли господар не ће умрети ! — нонови ловац мртваца. — Чујте ! чујте ! — зачу се с више страна; — Доноси нам глас ловац мртва ца. Можемо му ли веровати ? — Можете, људи! — нродужи ловац мртваца. — Пресветли дужд није више затворен у палати ! Баш сад је отишао на једној галери вз лагува! — Зар дужд спасен ? Дужд отишао ? — стадоше се људи питатн. — Његове верне нристалнце ослободиле су га! Ја сам сам на моме чамцу пренео дужда од палате на галеру ! (Наставвће се)