Male novine

ПОЛИЦИЈА Овај народ пропиштао је од нолиције. То .је истива коју нико не може порећи. Сва зла, која су разни људи, разне партије, вољно или невољно, починили овој земљи, највећа и најтежа била су у полицији и код полиције. И кадје народ дизао најтеже тужбе своје оне су се тицале нолиције. Радикална страека отпочела је своју борбу борбом с полицијом, од полиције претрпела је она најтеже ударце, с нолицијом је водила најтежу борбу. То се лако даје разумети, кад помислимо да је полиција извршна влас, и да номоћу ње и преко ње све иде, и добро и зло, што се одозго врши над народом. Узмите човека из народа, разговарајте с њим; питајте га шта му је добро, а шта зло, саслушајте га где га тишти и шта га највише боле, па ћете на крају крајева увек наћи опет полицију. „Да је она друкчија, да је она боља, све би било боље." Данас је на управи раднкална влада. Радикална странка «,очекала је ево једном тај тако давно жуђени дан да сама својом руком скине с народног тела ту опасну красту, што се зове рђава, зла, неваљала, разбојничка полиција. * Част и поштовање поштеним

атак да чува личну сигурност, да штити грађане од злих људи. Нема светије и узвишееије службе од службе полициске, кад се законо и савесно вршн. Како је драг жандарм кад у њему гледаш за штитника свога, који залаже и живот свој да очува твоју личност и твоје имање. С тога понављамо, част и пошта поштеним

људима. Али, пљачкаше, тиране и разбојнике ваља гонити. * Радикали су на влади. Ако они не успе.ју да куртаиишу народ опаке полиције и да му даду добру полицију — онда ће им бити узалуд све друго што ј учине.На то морају свратити нај- ј озбил.нију пажњу. Радикали су навдади! Доба јеј када ће многи спекуланти ноку -ј шати да се нрикажу као ревносеи радикалци, па под том Фвр мом да продуже евоје етаринско глобљење и кињење света. Радикална странка мора се чувати тих вукова у овчијој кожи, мора их се чувати као живе ватре. Радикали, пазите да вас не упечк гуја са зле и опаке полиције. вани и ншфђечи грађааиа пе ч>ак ни /питати- за што га тако грде ии нотражити да ее клевета оиозовј или (ок*же. Не сме, јер је то>, за бага, увреда „.аеприкосновеноети". Красни иојмови о слободи и уставнпм правииа грађааекии!: Срећом; у Србији ј|Ош има суда а ('уд мало друкчије разуме уставна ирава срнских гр«ђан& но г. Таугаановић и н>егова иолиција. Суд је нашао да нема места забр*-

ни и 110 бр. М. 11. ц пучгген је.

ВЕС1-111Б1

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Забрана. „Малим Новинама" било је еуђено да оне ирве доживе забрану у новој ери, иод новом слободоумном владом. Јуче, око 11 часова, банула је по лиција у наше уредништво н покушла нам цео јучераљи — 110 број Чак су жандарми јурили по ка®а нама, дућанима и приватнии кућама те купили бројеве. Жандарми су тако исто ухватили наше разносаче на улици и одузели пм број. Лист је бао забрањон због изјавег Пере Тодоровића: п Да серазрачунамо едо^одоумна"владаТ уставом "гаранто «ана слобода штампе -- и опет за бране! И то за што ? Што се један грађанин усудио да брани своју част. Слоб<>доумви министар полиције има гако јасне иојмове и о части, и о неприкосновености, и о уставу да нов устав иочиње ево овако тумачити. Човек који је какав блиоки рол краљу може назвати српског грађанича најпогрднијим именима, а оклеве-

Онширније о томе у идућем броју Читатељи ће нае извинити што се због ове забране јучерањи број задоцнио. * Наш послапи к у Лондону г. Јеврем Грујић имао је част бити нрекјуче примљен од Њ *ног Величанства Еаглеске Краљице и предата јој своја акредитивна нисма. * Мешовита коиисија за уређење Ђердана кмалаЈе нрекјуче своју прву седницу. * Мииистарска седиица. Под председништвом г.г. Намесника била је јуче министарска седница. * Лична вест. Г. Иван Павловић се кретар у Берлвну неће ићи за секретара у Букурешт, већ остаје у ! Берлину. Исто тако неће ићи г. Милан Гарашанинза секретара у Атину, пего у Букурегат. * Сваком Србииу и родољубу јавља се, да ће Академиско певачко друштво „Обилић" на Великој Школи, нримати прилоге у корист нодизања спо меника Браћи Недићима, иогинулим у боју код манастира Чокешине. Прилоге треба слати одбору Академског певачког друштва „Обилић"

Курс. Министар Финансије наредио је царинараицама да се при преобрајћају Форината у динаре држе курса I од 9 Фор. и 95 кр. за један златан !новац од 20 данара. * Изјаве. „Бранвк" је донео из Београда један допис о мисији г. Вас;аљевића у Јалти, у коме се кели скоро ! оно исто што је г. Васил,евић рекао ]једноме сараднику „Српске Незавионости," само итто се у томе „Б."

догЈису воли још и ово: „Кргљица Наталија изразила се врло неновољно о напредњацима, јер су узрок т породичној несрећи, а и жалоеном сгању, у коме се сада Србија палази. Гарашанина сматра као ведиког интригана, Пироћанца је за то узела^ за свога заступниеа, што јој се он сам ионудио, али држи да јој је више шкодио него користио." Г. Гарашанин дао је на то у јучерашњем броју „Видела" изјаву, у ко]ој вели како и краљица Наталија и г. Алимније Васиљеваћ и донисник „Б." „имају право да га сматрају како хоће, али нико од њих нема право да износи на јавност увреде управљене на карактер и част" његову. „И кад се то већ чини и оетавља без брзе исправке, онда саи ја (г. Гарашанин) дужан да узмем у заштиту своју част и свој карактер и ја (г. Гарагаанин) ћу то учинити, без обзира, да ли је у овој прилици дооасник „Браников" злоунотребио име р. Алимпија Васиљевића, или да ли је г. Алимпије Васиљевић злоупотр>ебао име Краљвце Наталије." По тој истој ствари донео је јучерашњи број „Д. Листа", који је нрегатампао поменути допис „Браников* изјаве г. г. Алимпија Васил^евића и Милана Пироћанца. Г. Васиљевић у својој изјави вели, како се краљаца Наталија у разговору с њим и „није упуштала у оцену тих нолитичких лица, нити сам јз, ма ком дониенику новина могао тако што причати. Сав мој разговор са Краљицом ја сам у кратко, а.ли верно обележио но жељи сурадника „Српске Независности," те с тога исправља онај допис односно лица „која се тамо спомињу, а на име да ја тако што нисам никоме говорио, нити сам могао говорити," Г. Пироћанац вели како није његово да исиравља да ли је краљица говорила оно како се у допису вели да му је дужност исправити: „да се ја нисам нудио Њеном Величанству Краљици Наталији за заступника и док сам је заступао, да сам заступао њене интересеколико е-<м год боље умео. Да ли је Њено Величанство имало више штете или кориети од мега поступања, о томе имаће да изрече свој суд и Историја, којој припада еве што се на парницу о раздоду брака односи."

рило се, да је ову кулу сазидао Султан Махомет а наменио је био у њу да затвори свога несрећног брата Џема, човека коме је нрво наеилно отео нресго, а после га целог века држао као заробљеника. Други су говорили, да је ову кулу много пре Турака зидао некакав хришћански цар, а наменио је био да буде ризница његовом огромном благу. Трећи су говорили, да је ова кула сазидана по заповести највигаега туреког духовног суда и да је била намењена за вечиту тамницу чувену Шејик-ул-иеламу Мухамеду Ел-Зембили, човеку од велике учености и дубоке мудрости, али кога је његова превелика мудрост једном била занела толико, те је ночео доказивати, да Мухамед није био никакав божији посланик и пророк, већ само обичан мудар човек, — грех, за који је био свргнут са свог високог чина и осуђен да цео век проведе у тамничком мраку. Али је највероватније од свега било ово : у једној тулби, у горњем београдеком граду, која се звала „еветла. тулба", налазио се некакав стари коран, на чијем је крајњем листу било ово записано : „Сунце истоку и западу. Султан Сулејман величанствени, погато се, због чествх и великих ратова по Угарској, много и дуго бавио на овим странама, сазида у Србистану, у великом и твр-

дом граду, на сутоку две велике воде, најтврђи и најлепгаи двор за три љубимице евоје : Ђурђијанку Февуму, Гркињу Јеиену и за најлепшу ружу из долина шериваиских, Карн-заде, да му буду вазда близу срцу, и да блаже и заслађују часове благословена живота његова, а окити двор златом и сребром, ишара га резаио.м кошћу слоновом, и напуни га ружама и мирисом, и унесе А њега најлепше тице рајске, и иаприви га изнутра да је рај, а с ноља да није ништа лепши ни бољи од обичне куле заточиице, и не беше друга уласка у ову чудну зграду, до уласка из благословена места, на ком победоносви цар приноси молитве своје Богу И тако оста, да колено колену казује судбину ове чудне грађевине, створене јед:;.ом помишљу царевом, у једној мучној ноћи , кад око ирвих певаца устаде са свилене иостеље евоје и осети жудњу за љубимицама евојим, које бејаху далеко, далеко д њега, те зажеле и створи да му буду близу"... Тако стоји у заносу. Из ове нејасие белешке излази то, као да је ову кулу зидао Сулејман велики, у намери да буде ееприступни харем за три његове најмилије хануме. За ову белешку, знписану на крају старинства Корана , везивало је доцније предање ове скаске :

1) да се некакав Франачки илемић Једном, чудним случајем, ипак увукао у овај неприступни харем и једну сладостраену ноћ, проведену унаручију ове три божанске жене, платио главом заједно с њима одмах сутра дан; 2) да је Султан Сулејман , у залосу свирепе љубоморе и неутољива гнева, наредио, да се спали с а ејајна унутрашњост ове куле, а за тим је зановедио , да се похвата неколико најопаенијих и најстрашнијих змијурина, отровних краставих жаба, крилатих гуштерова, огромних совуљага и да се сав тај гад баци у ову кулу, нека се у њој вамножи, те нека се гује у њој легу, за тим је даље наредио да се провале зидови у основу куле, те да у њу продре вода и влага, да кулу иапуне смрадом и отровом , те да се тако од ње створи најужасније место и то да буде освета нроклетој усномени неверних жена. Доцније, веле, да су везири београдски у ову грозну кулу затварали и бацали своје неверне жене, или своје издајничке чиноввике, (НАСТАВИЂЕ СЕ)