Male novine

коЈа је својевољно примила полатику Буланжерову. — Париски општински одбор решио је да се на гробљу Монмартр подигне сиоменик жртвама децембарског државног удара. ЖбФреи је на завршетку дебате изјавио, да су се социјалиети решшш да бране републику од буланжистичких удара. — Криспи и грчки пославик у Риму потписали су нови трговачки и пловидбени уговор измеђуИталије иГрчке. — Државни сабор у Копенхагу затворен је, а није се постигао споразум обеју комора о буџету. — Генерал Радецки предао је цару меморандум о утврђенима у Русији и мишљења је, да су махом изгубљене велике суме, које су носледњих година издате за утврђења.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Нова пасеобица. Како јављају осечки дистови, наручио је гро® Ладислав Пејачевићда насењеговом нашичком имању саграде куће за 110 породица, у које су се већ уселили словачки насељеници. Већ одавпа постоји у селу Марковцу словачка насеобина, која и лепо успева, па је то вдастелина и склонило да изнова позове Словаке. НасеобшЈа је прозвана именом „Јелисавац." Из црне Горе. Из Скадра јављају, да је дуго бављење кнеза Николе у Бару изазвало код турских власти неку забуну и свакојаке претеране гласове. Црногорски исељеници у Туси причају, да мисле нанасти на Скалар и да су због тога тражили оружје. Ови гласови потичу отуда, што ]е кнез Никола за свога бављења у Бару позивао себи своје војне заиоведнике и с њима се саветовао о наоружању в сиреми своје војске, о подизању друмова ка грааици и т. д. Турске власти у Тирани ухапсили су два грчка трговца, јер сумњају да су то грчки емисари.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Из Бугарске. Као што наши читатељи знају, бугарска влада р(!шила је да установи у Бечу своју дипломатску агенцију. За дапломатског агента бугарска влада је поставила г, Начовића, бивш г министра Финансија. Како јавља „Ви1§апе," г. Шчо-

вић у скоро ће се кренути за Беч да заузме своје место. — Аустриска пошта. Још од турских времена АустриЈа је и у Источној РумелиЈи имала своје поште поред турских. Бугарека је тако стањз иримила, к*д је прокламовано уједињење Источне Румелије с Бугарскои. Како сад јавља орган бугарске владе, „Свобода," уговором између аустри ске и бугарске владе укида се и последња аустриска пошта у Пловдиву, те је сад сва пошта у бугарсклм рукама. Балканска фед.рација. Како ,,Југословенска Коресаонденција" јавља, пре неколико дана изашла је у Ш>ризу брошира с насловом в Ба Решпаи1е ђаИсашсЈие" (Балканско нолуосгрво). Писац је Д-р. Стеван Братимић (по свој прилици нсевдоним). Он ве! ли, да би балканске државице требало да образују једну конФедерацију. Тако удружене, оне би се лакше могле Живојин Стојановић, писар прве кдаее одупрети навалама, па ма с које стра- °УД а округа ваљевеког, поетављен је по не долазиле- Писац мисли да балкан- молби за иисара суда окр. краинеког ске државе треба да траже спаса у — Пера Тодоролић, државни комесар Наро-

КШШЕВНООФ Коло, лист за забаву и књижевност, у 9. броју доноси ову садржину: Је ли жив? приповетка из сеоскога живота, од Илије И. Вукићевића. —На мору јегејском , песма од Војислава. — Ноћ приповетза В. Гаршина. Џепа или „Девојкмп камен" (из ратних бележака пишчевих 1877/8) од Алексе С. Јовановића. — Фрања Преширен, словеначкв песник, од Андре Гавриловића (наставак). — Бугарии — Бугарштице од Ј. Илића. — Књи жевне оцене. — Нове књиге. — Белешке из књижевчости н уметносги. — Нови листови. — Друштва. СЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК

тоЈ конФедерациЈИ а да се махну потпоре и аустриске и руске. „Дошло је време," вели, „кад балканске државе треба да се махну досадашњих обмана и да без оклевања почну озбиљно радити на удружењу снага, које вм сваког тренутка могу бити од потребе." Поменути лист вела да се у Паризу држи, да је писац те брошире један од највиђенијих чланова српске либералне странке. Републикански орган „IV ЕзШеМе" хвали ту броширу и вели, докле год балканске државице буду усамљене, докле год буду имале заеебне циљеве, све дотле њихово стање тешко ће се побољшати и, као и до сад, само ће се њихови душмани служити тим неспоразумом, који им је нанео велике штете. Овај лист сматра балканску Федерацију као једини пут за спасење и потпуну економску и политичку независаост балканских народа.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Оиеспособила. Американека уметница мис Мери Андерсон, која је стекла славу и огромно имање играњем улога Џулијете и Галатеје, на један нут је постала несиособна за позорницу. Она пати од јаког узбуђења нсрава, лености и раздражљиаости, те се боје да не настуни потпуно душевно растројство.

среза алексиначког, по потреби службе; за начелника треће класе среза звитког, окр. пожаревачког, Стева Ђ. Божовић, начедник треће класе среза подунавског, округа смедеревског, по потреби службе; за начелника треће класе среза заглавеког, окр. књажевачког „ Тодор Спасојевић рачуноиспитач четврте клаее Главне Контроле, I о потреби службе; за начелника друге класе среза ресавског. окр. купријеког, Петар Миличевић начелник друге клаее среза рамског, окр. пожаревачког, по потреби службе; за начелника треће класс среза подунавског, окр. смедеревског, Ђорђе Маринкови!! порезник прве класе среза таковског, окр. рудничког, по потреби службе; за начелника треће клаее среза моравпчког, окр. ужичког, Маринко Поповић норезник прве кл асе истог среза и округа, но потреби службе; за начелника треће клаее среза моравског, окр. ложаревачког, Идија Стошић бивши срески начелник; за наченика треће класе среза пожешког,округа ужичког, Димитрије Карић еекретар друге класе суда окр. ужичког; за начелника треће класе среза рачанског, окр. ужичког, Милош Јовааовић бивши народни посланик, и за начелнпка друге класе дне Банке, на основу §-а 76-ог закона о чи среза баљског, округа алекииначког, Младен новнидииа грађанског реда у интересу др- ■ Тодоровић бивши срески начелник.

жавне службе отпуштен је из иете. — Ђорђе Недић, начелник прве класе I срева ваглавског, округа љажевачког, и ! Антоније Петронијевић, начедник треће клаее среза рачанеког, округа Ужичког,— на I основу §-а 70-ог закона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе, стављени су у стање покоја с пензијом, која им припада по годинама службе. — Коста Скендеровић, начелник треће класе срсза пожешког, округа ужичког; Јеврем С. Јоваповић, секретар прве класе начелства округа иожар евачког; Павле Антић писар друге класе ереза млавског, округа пожаревачког; Мдаден Обркиежевић, писар друге класе среза тамнавског, округа вал^евског; Лука Гавриловић, пиеар друге класе среза јабланичког, округа томичког; Алекеа Анђедковић, пиеар друге класе среза заглавског, округа кљажевачког, и Сава Недељковић, ванредни пиеар друге класе начелства окр. крушев и вршилад дужностгс писара среза козничког, округа крушевачког, — на оснвву §-а 78-ог закона о чиновницима грађанског реда у интересу државне службе отпуштени су из исте. —Постављени: за начел. прве кдасе зреза азбуковачког, округа подранског, Љуба Јевремоваћ бивши срески начедник; за начедника прве клаее среза параћинеког, округа ћупријеког, Лука Вукоиановић, судијг суда округа ћупријског, но љеговом пристанку; за начелника треће класе среза рамског, ок руга пожаревачког, Драгутин Дединац нач.

ТЕЛЕГРАМИ 22. Марта Париз. Јутрењи листови доносе Буланжерову прокламацију, датирану у Брислу, у којој вели да се никад неће потчинити јуриздиадији сената а готов је да одмах одговара иа тужбу обичеим судовима (судијама или поротницима)', али Ке међутим чекати у земљи слободу те да општи избори заснују нраву, слободну републику. На јучерашшем руч ку у немачком посланству били су Карно, Лероје, Мелин, Тирар, Спилер. А на пријему, који је после тога био , били су министри, дипломатско тело, многи посланици и сенатори. Беч. Херцеговачаи митрополит Перовић положио данас пре подне заклетву цару. Присуствовали Калај и ТраутсманедорФ. У 11 сати примљен је у аудијенцију српски посланик Петронијевић.

КРАЉИЦА НОЋИ

или ЛОВАЦ МРТВЛЦА 7 ВШЦШ из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧВЕ РЕПУВЛИКЕ књига дбввтд ПРЕВОДИ А Ж. ИЛИЋ (268) (Наставак) — Св. Богородице, јесте ви то, сињора, — рече он и пркђе Едиги. — Па ја сам био мало час у светлећој кули И ви нисте нипгга нашли у ној! Е па ви ћете поделити моју велику радост, добри стари Јакопо! Хајдете. Нашла сам оца! Мој је отац жив! — Адмирал је жив. — Он је врло слаб и не може се с места макнути, али ја се надам да ће га милостиви бог одржати у животу. — А где је светли господар!

—- Хајдете само, Јакопо! — У Светлећу кулу? —• Тамо смо га за време склонили! Ловац мртваца уплаши се — Не казујте ни по што чувару куле

сињора

рече ов.

— Он не зна ништа о томе, а Лаурета зна, али не ће никоме казати! — увераваше га Едита уз пут. —- Ми морамо склонити куд год мог драгог оца, Јакопо, а ви ћете нам ту бити на помоћи! Ну још једно: — да ли сте видели где год мог Родрига? -— Не, сињора, ја не знам, где је племенити господар/ — Он је измакао гонитељима! Али сад је главно да мог драгог оца обезбедимо! Хајдете унугра, Јакопо ! Јакопо уђе за Едигом у ходник светлеће куле, где га Лаурета тихо поздрави. — Цричекајте мало, — рече Едита, одох да видим, да ли ми спава отац. И она оде у собу. — Гдедајте како било, ловче мртваца, да склонимо адмирала, — шану му Лаурета. — Можете за то узети неки чамац. Имамо два, ено их на обали.

Едита се појави на вратима. Она махну на старог Јакова. Он и Лаурета полако уђоше у собу у којој ' је горела слаба светлост. На једној постељи лежао је сав изнурен стари гроФ МираФијоре. Он беше пружио своју мршаву руку својем љубимцу, својој Едити и разрогаченим очима погледа на ушавшег. Чинило се као да је при потпуној свести. Његов ноглед тако је нотресао старог Јакопа, да је и нехотице склопио руке, клекао на колена а из очију му нотекоше тонле сузе. Пред њим је лежао старац, отац Еди тин! Он је истина жив, али је готово мртав. Јакопо се тихо молио богу. Адмирал му нружи руку.

(Наставиђе се.ј