Male novine

предаја дуаноети г. Ћоке X. Живкови!)а бив. члана општ. суда није још окончана и да ме стоји то, да се нашао деФицит од 9000 дин., него да је 4000 дин. асилаћено (као привремени издатак) из депозитне каее, меето да се исплатило из главне благајне, на основу постојеће одлуке одборске. Кад се сврши иредаја дужности, јавићемо право стање. % € проФесореког абора. На јучерашњем састааку збора нроФесорског друштва приетупило се избору управе, у коју су изабрани : за пресеЈН *ка др. Никола Ј. Нетроввћ, за чланове: др. Војислав Бакић, Љуба Стојановић, Срста Стојковић, Ђура Милијашевић, Стева Ј1 вчевић, Рднко Петровић. Др. Н) кола Петровић дао је оставку на преседништво, која «у је и уважена, а за преседника ће д- ћи г. Вакић кој« је иуао највише гласова. После тога настала еу предавања. Др. Никола Петровић држао је нредавање о нроФесореком с,Т1>лежу у Угарск)ј, Аустрији, Немачкој, Енглеској, Русији, Бугарској и Србији и упоређивао њихове школе, плате, дужности. Ректору В. Школе изјављена је захвалноет што је збору уступио салу. Исто тако и привременом одбору на раду и свима који су припомогли да се то друштво сакупи. Решеао је да се изјави особита захвалност бив. министру ироевете д ру В.и.дану Ђорђевићу на његовом за узимању око остзарења овога друштва, а тако исто и садашњем министру који је наетавио рад свога нрстходника. Изабранаје депутација из сваке школе |по један наставник да заблагодаре данашњем министру нросвете што им је дао осуство п приномогао да друпггво ступи у живот. Синоћ је у коларчсвој нивници био банкот на коме је било 107 наетавника сем гостију. У друштво се уписало 108 чланова. * Јавпа предавања на Велпвој Шко ли. У недељу 16. ов. мес. држаће у сали Велике Школе проФ. г. Др. Милован Ђ. Миловановић јавно предавање: 0 пачелу народносги у међународнчм. араву и у међународиој аолитици. Почетак предавања је тачно у 4 часа ш) подне. Улазнице стају по 50 пара дин. и могу се добити у свима књижарницама. Оао нредавање биће у корист сиромашних великошколаца. * Београдска читаоница. Због тога што на први главни скун Бепградске читаонице киједошао довољан број чла нова, одложсн је гл вни скуп за прву иедељу 16-ог Анрила ове године, у 11 часова пре подне, којц ће се држати у локалу читаонице. * Аудијенција. Јуче у пола 12 сати иримљен је у свечаној аудијенцији г. Галвања талијански иосланик, који је нредао своју вову акредитиву. * Белглска влада расиитала се кои срнске владе, хоће ли јој повољно бити, да за свог носланика ношље у Београд г. Рајзепа, који је до сад Белгију заступао у Бразидији. Срнска влада је одговорила, да иротив тог наименовања нема ништа. * Из пОЈОришта. У суботу и недољу престављаће се Нушсћева комедија „Протскција" место „Лажна исирава." ПОЛИТИЧКЕ ВЕОТИ (Аусгро-Угарска) — Дар је 11 о. м. одмкх по своме доласку у Беч цримио иолициског цре-

седника и саалушао извештај о по следњим догађајима. Препоручао је строге мере и највећу енергију тим нре што је познато, што подбадање иде како с аатисемитске страпе тако и са стране противне државном норетку. — 10 о. м нримљен је у аудијенцију кардипал Ванутели. (Немачка) — 1Нтекер, који се кренуо на.десетодневно осуство, повукао се од сваке политичке агитације, ,,Кгеи//Д§ а јављају да се у Берлину н*шта ие зна да ће цар крајем јуна нутовати у Л тдо,н. Још нашта није решено о путовању. — У Берлину са асиии« интсрееовањем прате немире у Бсчу. Сви в< ћ листови доносе веома дуге извештаје (Италија) — Агенција С тсф; ши јавља нз Масове: Дебед је у ГадоФеласе; он јавља да све иде добро и тражи овлашћ ^ње да ношље у Масову свога брата, који је још дете. Мангаша и Рас Алула налазе се у Дебратабору. Краљ Мснелик продро је у Зебун. — У комори је поднето пет интерпслација о а®ричким стварима. 0 њима ће се дебатовати одмах чим се састапе парламенат. ИЗ ВВЛА СВЕТА — Буланже н Дилои. Нема ништа новога на овоме свету. Вуланже и Дилон стоЈали су пре 95 година пред политичким судом. Оми су тада били осуђени на смрт и погубљени, као што се то види из списа велике ре волуције. 23 Жерминала 1794 догпао је А. Дилон, 43 године сгар, рођен у Брајвнку у Евглеској, дивичиони генерал, !фе« суд револуције. Државни тужитељ Фукије-Тенвиљ оптужио га као писца памФлета који су раздава пи јавно по панађурима а у којима се нападала елобода Францускога народа и његовог преставништва. Даље се вели да је Дилон био душа свију иокретаиротивренублике, нарочито је хтсо да „растера народпо заступништво те да у Француску уведе неког тиранина." Сутра после ове оптужбе погубили су Дилона с још 19 помагача. 10 Термидора ногубљени су Робеспијер, Сен-Жпст и 15 другова а сутра дан дошло је на губилиште 80 особа а мсђу њима и „С. Б. Буланже, бригадни генерал, 37 година стар " Изложба паса. Управа краљевског друштва Сен-Ибера решила је да цриреди 17, 18, 19 и 20 идућег месеца изложбу паса. Програм изложбе п'зн( ће се ускоро. — Чудна пошиљка. Прашка и 11олитика" јавл>а да јс рабинер у Кромјерижу добио из Холешаве једаа сандук у коме је била једна мртва девојка. Услед тога отночела је судска исграга. Ова вест је учинила севзацију. ДОМАИА ШТАМПА Српски данак — Аустрији. Под тим насловом доноси „ Видвло " у свом ускршљем броју чланак у коме раснравља нитаље о жиговању наших лутриских лозова у Аустрији. У томе чланку напомиње како је Србија нлаћала данак Турској, али је та обавеза престала проглашењем независности Србије, па вели да све то разуме и чак Ке призаати да није могло бити друкчије.

и Али да Орбија алаКа да нак — Аустрији , то нисмо могли ни сањати ! И то „срећно" доче>касмо баш под владом оних „народних људи,* који промукоше клеветајући државнике из нанредне стравке као да су они, ђоја, и продали Србију Аустрији. После објашњујс иако је Аустри.ја због Финансиских нотреба морала ударити жиговину од 32 крајцаре на аустриске домаће и стране лозове, међу које последње спадају и наши 3°ј 0 лутриски лозови. Даље напомиње коминике у нашим службеним новинама како се иснлата реквизиције у тим лозовима одлаже док сјлозовипослани ради жигосања не врате из Беча, па вели : Ствар стоји данас овако : У Аустрији (а и у Угарској, о чему канда наш генијални манистар Финааснје не зпа ништа) страни лозови без аустриског, односно угарског жага биће искључени из промета. И за то што је то тако у Аустрцји , — наш „народни 4 министар Финансије гиаље у Веч све, упамтите добро / све иепродате и неиздате српске лутриске обвезнице да се за њих нлати Аустрији 32 кр. по кома ду, — па да се тако за аустријску пореску управу онороженим обвезницама исала&ује у Србији реквиаиција која се по закону врши у тим лозовима! Значи, дакле, да ерпска држава, која са својим лутријским обвезиицама илаИа својим грађанима реквизицију , — прбТХОДНО плаћа Аустрији на сваку ту обвсзницу 32 крајцарв ПОрезе ! После побија једини могућан разлог да је то учињено у интересу „љубљеног" народа ношто ~се лозови без жиговине не би могли продавати у Аустрији па вели, како би му бнло милије кад би лозови оетали код нас ; даље напомиње да се наши лозови не продају само у Аустрији но и ван Аустрије те да би према томе наш министар Финансије морао оитеретити Србију нлаћањем пореза свакој држави, у којој би се продавали наши лозови. Најзад, ако то не бк чиниле друге др;капе, али је за Угарску донет исти закон као и за Аустрвју те се дакле наши лозови морају жигосати и за Угарску иначе се не могу продавати. Из овога свега изводи, да је г. министар Финансије показао 11 Да нема ни појма о државоправним односима и из њих нроистичућим Фигансиским правима између Аустраје и Угарске; — и 2) Да је с тим лакоумно а бсз икакве нужде навео српску државу, да као држава плаћа Дамак. Да је разлика између ауетријских и угарских Финансија — за сваког и најобичнијег човека може бити јасно баш из њиховвх закона о жиговању о примени на нашс лозове. Јер II ) аустријском закону иуштају со у Аустрију, дакле треба да се жигошу наше лутријске обвезнице са по 32 кр„ а дуванске лозове са но б кр. Међутим у Угарској могу св аримат® в

према томе жиговати симо лу• тријске обавезнице а дувански лозови у опште се искључују из угарског промета и за њих нам у Угарској, нити не аомаже гато би у Вечу били жиговани. ДГДЕ-Л.СШИВ1 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК — Јосиф Свобода, учитељ мувике у Сеоградекој ги.чнавији, родом из Ковањице у Чешкој, поданик ауетро-угарски, примљен је ио молби евојој у сраеко ноданетво. — Одређен је на елужбу ири штабу дунавеке дивизијеке команде, кољнчки мајор Љубомир Христић, назначени командант ХГ1. (ћуцријског) цуковског округа, а за вршиоца дужности команданта овог пуковеког, округа оставља ее и даље кон.ички капетан I. класе. Дниитријв Видојковић, назначенн вршиоц дужности унравника кљажевачког Ш А Л А Шта би најволео? Кад је елавпи Американац Фрашслин походио Инглееку довео је у Лондон и свога Црнца. Црнац је радознало гледао шта ради онај еилни свет, како трчи, како се мува, како је непрестано у посду. Много се чудио како Ннгдеаи чак и н се вагоне да раде, да вуку колица,мачке изуче да играју — ни једној животињи не даЈу џабе жнвети. Пошто се свега тога чуда нагледао, Црнац ће рећи своме господару: Маса овде све ради, раде људи, коњи, волови-, раде пси, на п саме мачке. Оамо 1 свиља ништа нд ради. Онаједина самоједе и одмара се. Ја бих, маса, волео бити енглеска свиња — кад од ње не би правили шунке и кобасице. ■——■ ТЕЛЕГРАМИ „МАЈММ НОВИНАМА" 13. Аарила Веч. Општински одбор решио да казни грамвајско друштво због прекида саобраћаја с губитком кауције у суми од 50.000 Форината. За сваки даљи дан прекида саобраћаја да га казни с 10.000 Форината. Даље је регаио да се умола влада да у интересу правилног саобраћаја одржи општинска ирава која 10Ј по уговору принадају. Управни одбор трамвајеког друштва решио да поново прими све кочијаше који су примљени под у ранијим условима. Седамнајест изгредника поново је ступило у службу, остали ће стуиата данас. И вођ изгредника поново је примљон у службу. Синоћ до 10 сати свуда био мир. Одел,ења војне страже спречавале скупове. Саобраћај неирекидан. Лондон Јуче после иодне стигао Вуланже. На станици била огромна множина света, која га је дочекада од честн поздравима од чести звиждањем. Вукуретт. Јуче у јутру стигао овде Цанков,