Male novine

ВРОЈ 105.

ПЕТАН 31 1АРТА 1889.

ГОДИНА П.

ИЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН ЦЕНА ЗА СРВИЈУ : На годлну 12 динара На по године 6 дииара На 3 меседа 3 динара ЗА СТРА.НЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца . . . 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈОПКШ ГЖЈГЖЖЖ&ЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЖЖЖЖЈГЈГЖ&ЈГЖЖЖЈГЈГЈУЖ.ј-ЖЖ&^ЈУЈТЈГ.а-ЈГ^Ј-.ГА-Д-Ј-ЖЈГЖЖЈРЈГЛ-ЖЖЖ ЖЖЖЖх СВАКОГ I. 10. и 20. ИКА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК

МАЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога — —-

претплата, писма и рукописи ШАЉу ск ВдАспику „ Малих Новина" — Хотвл „ИмНЕРИ .ТАл" бр. 24. Може ее претпдатитн и код свију пошта у Србији.

цене огласима На првој страни од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ ШТПШ

■ЖЖЖЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖУЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЈГЈГЛ

ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

За свако оглашеше пла-ћа се држ. таксе 20 пр. д.

ВЕЂИ ОГЛАС! ПО ПОГОДбИ

Наш добри, наш драги и непрежаљени Стојан Петровић Ресавац ТРГОВАЦ У СВИЛАЈНЦУ ноеле двајеетодневног тешког боловања преминуо је ноћас у 11 часова, на голему, тугу и нретешку жалост нас свију, тешко уцвељених смрћу драгога нам покојника. Ову голему тугу нашу јављамо и свима нашим рођацима и нашим и нокојниковим добрим нријатељима, молећи их за њихово саучеш ^е у тузи нашој Свилајнац 21 марта, 1889 Ожалошћени: Милвва еуируга, Мика, Пера еивови, Станија пуница,

шшш

|||[Н.П|111Џи1Н111Пи1Н1и11Ш11ШЛЛШЛ{ШЛЛ1М11|11Ш11111(П1|(1|111П1ШМШМ1ЛЛ11ШШ11Ш1ШШ(Ш)ШШ1ПЛ11ШШ1ШП1[1 ^

|шазсххшаихххшетахххш| I ПРОДЛЈЕ СЕ 8 Кућа иокојног Ши- к I љића у господекој у> | х лици, до куће г. Ма- х | риновића. Уелови еу веома по годни. ^ Јавити ее админи* јј етрацији овога лиета

1 е 1 11 Иж

15-1—3 <кххшахх1

[ ета. I :ххшвР

КО ХОЋЕ Да купи, леп фини и елегантан сунцобран , по врло јеФтиној цени, може добити код „М. Миловапови&а и Еожи&а 1 у КЊАЗА Мих. улици ИЗБОР ОГРОМАЕ 90,4,6 ср. ч. пон.

шшшптппшшшшглл

Иаш нигда нсирелсаљени дру г, еупруг одноено зет и стрид МИЛОШ н. БОГИЧЕВИЋ певијновани срееки начелник беше ио вољи неситој смрти те и њега одведе и у наручија мајди земљи иосле 10-дневног тешког боловања иредаде. Ову тужну и жадосну вест нашсг ожалошћења јављамо свима нашим и иокојниковим сродницима и пријатељима , молећи их за учешће нашег губитка. ОжалошКени: Супруга: Леносава, Ташта : Ана, Шураци: АџиБабић и Љубомир, братаница: Ката, и зет Снасоје. 117,1,3 Ниш 28 марта |889 год.

календар Петак Нравосланни: 31. ИнатијеЈонје мтр киак. Католички: 12 Жалост господа Сундс ивдази у 5 с. 3 м. Сунце залази у 6. с. 31. м. Мене месеца : Нрва четтрт 28. Дан је у овом меседу е почетка 11 1 /г сати а ноК 12'ја с. ади до краја овог месеца дак одужа за 1 3 ј 4 с. а ноћ 8а толико окраћа К У Р с Дукат. . 5.66 Нано.чеон 9.51 Сриски лутријски 3°/ 0 лозови. 34 - 50

из опсерватогије Београд 30. марта 1889. год. 7 с. цре н. — 2с. п. п.

Нритисак ваздушни (на 0°]

743,42 м. м. ! 744,54 мм.

Температура вавдуха (С°) Вдажност ваздуха (релативна) !

10°, 7

19°,3

Ветар 'праваци ја ; чина)

ааиадн- ,)угозападнии сдаб

вапад. ју ■ гозапади. слаб

Максимчлна температура 19,°9. Минималпа температура 9,°9. Време : ЛепоКита 29 марта свега 1,6 пм.

ПОДЛИСТАК

БЕОГРАДСКЕ ТДЈНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА БОРБЕ И РАТОВАЊА ЗА СР11СКО ОСДОБОЂЕЊЕ (у 10 КЊИГА 0 ПРОЛОГОМ) (Писац вадржава сва арава) (9)

(нАСТАВАк) Док је везир ово говорио, Мара се смешила и полако климала глаком. Кад везир етаде, она ироговори: „Тако, дакле, говоре, светли везире! — Као за себе она примети : „Одмах сам знала да ће тако шта измислити." — Није ли, овда најбоље да ме пустите да идем. Мој одлазак. све ће пресећи. Престаће и скаске о мом чланству у тајној дружини. Овако пак видате ли да ће чак на то изаћи, да сте још и ви члаи какве тајне дружине. — Шта ја марим шта ће изаћа, рече ве-

зир немарно. — Још ћу о томе водати бригу, шта Фукара бенета. Фукара за то ту и јесте да олајава оне које не може домашити, који стоје високо над њом. „Па ипак, светни везире, та је Фукара до сад обалила много паша и везира а многима л главе појела. — И на иослетку нашпла је на човека, који ће њој главу појести, рече везир јетко. „Дај боже да до тога не дође да се мери ко је јачи у злочину, заврши Мара. Наста кратко ћутање; ћутала је Мара, ћутао је и везир. Везир прво проговори : — Маре, не мпј ме мучити! „Скапала на мукама, светли везире, ако би вама муку желела. — Маре, жалиш ли ме бар? .. Ти не можеш ни видети моје муке. „Видим и жалим, светли везире. — Па спаси ме онда; у твојим је рукама спасење моје; у тебе су кључеви од џенета (раја) мога. Отвори ми тај рај, који се зове срце твоје. „Хеће ли везир да га варам и обмањујем'? — Нећу обмане. „Овда је истина да се срцу не заповеда, да се оно сидом викад не отвара — срце је

град који никада во]ска не моасе на Јуриш освојити. Ова се тврђава заузима само тако, кад се капије њене саме од себе, драговољзо отворе. — Па шта да радим да би једном дочекао тај жзљени тренутак ? „Будите племенит човек. — Маре, ја ве разумем таке реча. Кажи ми отворено шта тражиш од мене, да бих се једног дана могао надати да ме огреје румена зора милоште и љубави твоје. Гозори одређено, јасно, да у с] це урежем жеље твоје и да их вршим као свете заповести. Кажи шта желиш, шта иштеш, шта хоћеш од мене? „Ја! ја ништа не желим, ја ништа не тражим, ја ништа не захтевам, светли везире. — Али ја захтевам. Ја хоћу љубав твоју. „На све то, светли 'незире, ја опет могу поновити само оно што сам већ небројено пута говорила: Будите племенит човек; то нас можда може зблизити душевно. Будите милосрдан спрам робља, које ишчекује смрт или живот исиод сабљс ваше; шгедите оне кукавае главе, које падају без славе и користи за вас. а на голему тугу осиротелих иородица, што у њима губе хранитеље своје. Везир је чудновато погледа. —■ Маре, ти на бунтовнике мислиш?! „Јесте, светли везире, на њих мислим.