Male novine

(ЈТАЊЕ ВОДЕ

За последња 24 сата од 1 априла до 2-ог априла, дошла је вода са 5 сантиметара. кодика је вода 1. Априла 618

6.23

пролав испод ћуприје 7-82 7.77

2. априла

фијакерске таксе По вароши дању : за четврт сата 1 динар, ва пола сата 1 и по динар, за три четврти оата 2, ва део сат 2 и ио динара. Ноћу двогуба цена. До стаиица желевничке и паробродске, и обратно, за четврт сата 1 динар. За сваки чвтврт сата више по пола динара. У Топчидер и натраг 6 динара аадржаваући се 2 сата од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пола динара. За свадбе 10 дин. за 4 сата. Ноћу до жеЈезнич. и паробродске станице и обратно за сваки сат по Ј динара. Ноћу у Топчидер и винограде 4 динара на сат. Ноћ се рачуна од г. Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече д'о 4 сата у јутру, а од 1. Октобра до 1. Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за возидбу иста, макар се и више Н.ИХ возило. За већи и мањи пртљаг по пола динара од комада.

такса за железничке носаче Од излаза до отправништва пртљага за пртљаг или за ручне ствари до чекаонице и железничких кола , или само из чвкаонице до желев. кола 5 пара дин. од комада. Од излаза до отправништва за пртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путнички пртљаг од излаза или ручни пртљага до истог, 15 п. д. по комаду. Од места издавања до места вожње за путнички пртљаг преко 25 кила 35 п. дин. од комада. такса за амале За тежину до 60 кила од пароброда до : ДАЊУ ПОЋУ кола на станици .... 0 50 0 60 п. д. Хотел „Крагујевца" . . . 0-60 0-80 „ Хотел „Национала" . . . 0 80 1'— „ „Гранд-Хотела", „Круне", „Краља", „Грч. Краљице", „Русије", „Злат. Анђела" 1'— 1"30 „ „Касине", „Париза", „Балкана", „Руске Круне", „Топа", „Злат. Прага" . 1-25 1-50 „ До „Венеције" „Босне", „Димана", Европе" ■ ■ 0'80 1'— „

до „Жиров. Венца", . . . I - — 1'30 до „Велике Пиваре" . . . 1'25 1'Зо до „Тобџиске пијаце". . . 1'50 1'80

До приватних нућа и обратно

За кварт савамалски . „ варошки . „ теразиски „ дорћолски „ врачарски „ палилулски Ноћ се рачуна од Октобра, до Марта од 6 с. у вече до 7 с. у јутру.

1 1-— 1-25 1-40 1 60 1'60

1-40 1-40 1-50 1-80 22'— такса за водоноше Савамалски кварт до чесме спрам министар. грађевина 25 п. дин. Савамала и савски одсек на вису, варошки и теразиеки кварт, запад. врачар, варош капија по 40 пара дин. Остале улице по 50 н. дин.

пошта и телеграф За п исма од 15 грама теж. плаћа се 10 п. д, 8а Србију, Славонију, Хрватску, Срем, Банат, Бачку и целу Маџарску. За/устрију плаћа се 15 пр. д. На сваки 15 грама више још по 15 пара дин. Писмо може бити тешко највише до 1 киле. Препоручена писма морајубити насредини запечаћена. За препоруку плаћа се 20 п. д., а за повратни рецепис још 20 пара.

дописне карте за срвију Просте стају 5 п. д., а с плаћеним одговором 10. п. д. За међународну преписку 10 п. д. и 20. поштанске упутнице До 500 двнара поштанском упутницом, а 150 путем телеграФа код већих пошта. До 200 динара поштанском, а 100 динара телеграФ. упутницом код маљих пошта. народна вивлиотека отворена ј о сваки дан од 8 до 12 сати пре подне. народни музеј сваки дан од 10 до 12 сати пре подне. таксе за сеченје шуме општинске и опште народне Велико дрво родне горе . . . 12'63 дин. Средње „ „ „ . ■ . 8 42 „ Дрво за обичну греду .... Г27 „ Рог, мертак, баскија .... 0 43 „ Велико дрво неродне горе . . 3'37 „ Средње „ „ „ . . 2-11 ,, Рог, мертак, баскија 0 21 „ Мечија леска велика .... 42.10 „

Мала леска не сме се сећи Пруће од 100 ком. за продају . 0'43 „ Велико дрво има пречник 63 сантимет. Средње „ „ „ 32 „ Обична греда „ „ 32 „

ФИНАНСИСКА МУДР0СТ Држави је требало пара и она их позајмила од Народне Банке. Узела је близу 2 и по милијуна динара а за то је дала у залогу око 50 хиљада обвезнида лутриског зајма. Сад држави опет треба пара, да плати људима земљиште одузето за грађење железнице. У оскудици г. министар финансије довио се да искупи од банке ове заложене обвезнице, да их прода на европским пијацама, па сувишком новца што га отуд добије (у Банци су обвезнице заложене по 50 дин. комад, а продаће се скупље, бар по 70 дин., те ће претећи близу милијун дин.) да исплати овај дуг за земљигате. Неки овдашњи листови похвалили су ову најновију операцију г. министра и нашли да је веома корисна за државну касу." Ми не делимо њино мишљење. Ево за што. Кад држава прода 50 хиљада лозова, онда ће сваке године морати да плаћа странцима, који ће их већином покуповати, сама интереса — (купоне) 50 000 X 3 = 150 хиљада динара. Даље, сигурно је да у ових 50 хиљада мора бити годшиње и по који главни згодитак, те ће и ту отићи која стотина хиљада динара. Све то било је заштеђено док су лозови били код Нар. Банке. Истина, ту је држава плаћала интерес, алш га је бар плаћала срнској Народ. Банци, а ипак је мање платила ннтереса но што је уштедила на купонима. а добила је и 2 главна згодитка. Све ово показује да за држав-

ну кгсу ни.је најбоље што мора продавати ове лозове. Но ми ово спомињемо само узгред. Главно је како је поступљено кад су се већ решили да продаду обвезнице. Место да се ова намера г. министрова, да ће продавати обвезнице, чува у тајности, па да се обвезнице изнесу на продају полако и опрезно, како им се не би побила цена наглом појавом великих количина, место тога, велимо, неко од наших мудраца похитао је те раструбио ту вест по целој европској штампи, услед чега је цена обвезница одмах пала за некаквих 7—8 динара ио комаду. (Сад се опет мало поправља али квар је већ учињен.) Да је овако грубу погрешку учинио сам г. министар Финансије — то не верујемо. Ствар је и сувише и јасна и проста да би он чак и у томе грешио. Па ко је онда могао то учинити. Неки спомињу наш брзоплети пресбиро. Ако г. министар Финансије неће да ова штетна и неупутна радња падне на његову одговорност, он треба да истрага ову ствар и да цо заслузи поступи с онкм који овако ради у питањима где су у игри толики државни интереси. Чекамо шта ће учинити г. министар. :в:ез сник,

београдске вести Разиештај окружних левара. Др. Кандић лекар у Зајчару за окр. лекара у Књажевцу, др. Јован Максимовић лекар окр. књажевачког за лекара окр. крајинског, др. Добри лекар окр. крајинског за лекара окр. враљског, др. Даза Илић лекар општине зајечарске за лекара окр. црноречког. * Из судиице. Сутра ће у суду

да видиш како ће облетати око тебе. Нс ће ми се онда овуд вртети које какви шугљанери практиканти, но ће доћи људи, људи, еј! еекретари, начелници — ја теби каЈгем... Зна Ката шта говори, море, зна? Јела узе плакати, она отрже руку од бабе: — Ово је право чудо; оваке бруке нигде нема! Меште 'да ме склоне и сачувају, они ме сами гурају у блато. Назвала ми се бајаги тетва, а силује ме да постанем туђа иаложинца !... 0, боже, има ли те где год.. Јела пређе у гласно јецање; она се гушила од плача, она утече у буџак и поче на глас нлакати. Баба Ката се помами. Њене мале, зелене очи, утекле у главу, чисго се упалише те су се из својих дупља сијале као два зажагрена змијина ока. Баба Ката скочи, притрча Јели и обадвема песницама удари је у главу што игда може. Јела оста наслоњена на зид, с поклопљеном главом на рукама и продужи своје гласно јецање. Кад је бабетина удари, она се и не маче, само узхиже рамена и чисто увуче врат у рамена, и продужи јецати још гласније. Баба је удари и викну: „јао, роспијеједне" па се окрете и пође; но онет се врте.

— Јао, роепије једне, јао вашљивице и смрдљивице, рикну бабетина. Она опет улари Јелу п«сницаиа у главу, на је оида дочепа за кике и поче је дрмусати. — Јао, лоћо једна, где ми крв иоои... јао шуго смрдљива... на, ва, на! Бабетина ишчупа пуну шаку косе и још неколико пута удари у главу ово јадно девојче. Ккавна Јела строношта се на колена; она заби главу у буџак и продужи гласно јецање и плач. Кад девојка наде, бабетина је рину ногом. „Цркни ! стрвино једна !" Јела је лежала у ћошку ничице и горко, горк<> плакала. Бабетина је еа затуреним рукама на леђа ходала по соби и цалала: „Погледај ти гадуре једне! Што ја с њом лепше и боље, то она све црње и горе.... Срам те било, срам те било, роснијо једна! за то сам те, јел', нег*'вала од литре меса, за то сам вукла твоје но... пелене и брисала твоја ? То ми је сад благодарност ! То ми је хвала што сам туђе радила да тебе, гада, отхраним и подигнем.... Поштење! ноштење ! (кривила се бабетина) и ти ми знаш шта је поштење!.... У ти је ноштење ! Чувај је! У саламуру је мети да ти се не усмрди.... Бабетина је сиктала најскарадније речи.

— Поштена! умела бих и ја бити иоштена, да не треба јести. Нема, ћерко, ту поштења, кад си ти голог.... но на плац кад не можеш другим ј> а зарадиш хлеб.. Ваљда је мени иасно било кад сам ја морала сваког гада Али шта ћу. Боље и то но да идем гола и боса, гладна и жедна .. Свет! П ја на тај свет! Он ми је бајаги поштенији! Последња дроља да си, па кад имаш, свуд те иримају, свуд ти одају почаст. Обуци се, накити се, изађи, — госпођа. Сви каиу доле. А да си најпоштенија, вад си гола — свак те презире.... Мислиш нисам ја то пробала. И сад она хоће мене да учи, и она зна боље шта ваља, а шта неваља! Гад, емрдљнви!.... Ал ја сам ирнва! Знам ја ко је теби напунио главу! То је онај шугљанер правник. Ух, чуда боже!... поштење! А сам ее облизује. Ама ће да сева обрамица. Чек само нека ми још једном нрнемрди овде! Правник! учеван човек !... 0 !п......ја на његову науку, кад он уча једну оваку вашљивицу да не слуша своје старије, да не слуша мене, која саи је аодигла од литре меса (наставиће се;