Male novine

»• {{„ШШ? »РКШЛ")! •Л /Ј .7 ВРОЈ 110. " СРЕДА 5 АПРИЛА 1889. ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ■:= МДЈ1Е НОВИНЕ На 3 месеца 3 динара III 8ГтШ 1 И® 1 Н ШШ В II I Ш9 за стране земље : дневни лист за свакога На годину 30 динара На ш> године 15 динара На 3 месеца 9 динара ш ретхт ј0пе1а1 СВАКОГ I. 10. и 20. КМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК За свако оглашење плаЂа се држ. таксе 20 пр. д.

ГОДИНА П.

Претплата, писма И рукописи ШАЉу се Власнику „Малих Новина" — Хотел „ИмПЕРИЈАд" бр. 24. Може се претплатитн и код свију пошта у Србији. — -*• •> ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 нр. д., а на чстирто од петит реда 10 пр. дин. шхне штш

ВЕЂИ ОГЛАС« ПО ПОГОДБИ

ми смо већ објавили да се на „М. Н." код пошге ирима претидата од 1 и од 15. сваког месеца. Све ово ионова изиосхмо н молимо поште да према овоме поступају те да се не морам > тужакати. Власништво „М. Нозина."

Г. Г. ПГЕТПЛАТНИЦИМА у унутр:и]њооти Ј1ист обуставл.ен свима који нису платили. Добијају га само претнлаћени. На адреси сваком означено докле је платио. Ко жели да се нретплати најбол>е је да плати код иоште. Ко уараво нама шаље претплату нека тачно означи адресу и пошту. Ако шаље претилату у маркама, иола нека су такеене марке а нола поштанске од 5 н. д. На сваки динар у маркама ваља додатм но 10 п. д. ажије јер толико ми нлаћамо при размени. Наломена. Неке наше поште погрешно разумеју закон на од- тити од 15. марта . бијају нретнлатнике говорећи: ј&нвшиавпвннш нисмо дужни да ти иримамо ирет плату за оно што је ирошло но салоеа за у будуће, ако хоКеш. То је погрешно . иоште су дужне иримати нретнлату и за прошло и за будуће, за целу годину, на и;за сваки мессц посебице. Даље погрешно је тумачење да нретнлатник мора, чекати 1. па да се претнлати. Не, пошта је дужна сваког дана примати !да до 6 о. м. свакоме нрегнлатнику претплату и за време од кад ко јноднесу признанице и понуде га хоће и докле ко хоће. Ту само јда нлате Ш" Вересија укинутз. Власништво „М. Нпвнна"

Још имамо све бројеве од 2 оригинална романа београдске тајне и СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА што излазе у подлиску „Малих Новина." Ко жели да има ове романе у ј целини нека се изволи претпла

!!! ЗА ИЗДАВАЊК !!!

ј ^УЋАН у кш јз Филиала књчжарс брдће М. Попонића, Васина улица, нрего од ценгралнЈ иоште, издаје се одмах , илч од Ђурђев даиа са или без раФова под кирију. За цену и услове ваља се упитати код г. Вељка Николића и у дућану. 141,1,8

уредништва могу иравити нека ограничења, а не ношта Међу тим

В А Ж II 0 За оне који су наклоњени или већ нате од Нервозности. Наштампана је књига како се те белести лече, уклањају, и од куда моГ. ПРЕТПЛАТНИЦИМА ™ Ч У> " М0Г У се добитикод А.'Пури "V Веопзалтг I у Беог Р а *У и Нрањи и код свију Јг •"= Хј г*-^У нњижара у Србији 6 Априла -обустгељаг»Ј> нерв03н0ст написао гДр. XX. Т. ^МГебиус Доцепат ва ур.иверзитету у Лајнцигу, специјалиста за нервпе болести. Превео Коста А. Симић на осмини 16 штампаних табака. Цена је 3 динара Наручбине уз припослат новац или [>ади олаК!иице у таксеним маркама треба слатв Ењижари А. ПуриКа. Београд. 114 — 3 — 5

број овима који дотле не плате. Предате су момцама квите за наплату. Молимо да се претплата одмах полаже да не би лист обустављали. Момцима је стављено у дужност

КАЛЕНДАР Недсља Правосдавни: 5. Мчци Теодул и Аат.онод Католички: 17 Рудом. Сунце излази у 4 с. 51 м. Сунце зала-Ји у 6. с. 39. м. Мене месеца: Носледља четврт 11 Дан је с почетка 13'/а сати а ноћ 10 'ј, е. ади до краја овог месеца дан одужа за 1 ®ј 4 с. а ноћ за толико окраћа

К У Р с Дукат 5.66 Наполеон 9.51 Српски лутријскв 3°/ 0 лозови. 36'25

подлистак

СИЛАЗА.К С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ ЖИВОТА (у 90 ГЛАВА — с поговором) (писац вадржава сва права)

(9)

(НАОТАВАК)

— Јес, лепо би то било — иродужавала је баба — кад би Ката била луда и од сад кат што је до сад; трча дању, трчи ноћу, јурпм као луда Дида, само да се заслужи која крајцара. Кирија је, дрва су, обући се треба, крвљосати треба, и све се то Кати бије о главу, а Фрајла само да седи, да чека на готово и да чува своје ноттење. Учуваћеш се, док се намери какав касанин или какав отрцани наредник — и то је еад боље но први човек.

* * Нећемо даље опиеи тти ову одвратну сцену. Рећићемо само укратко неколико речи о целој овој ствари. Баба Ката је била сиротна жена, а Јела је била некаква њена суродница, сироче без оца и мајке; нашла се тако код ове бабетине и живила је код ње, радећи дан и иоћ. Лепо је шила и нрилично је зарађивала, али се све трошило у кући. Кад Јела склоаи и приштеди који цванцик, баба јој чантра дотле, док и то не узме* Баба Ката и еама је одрасла као сироче. Она се од рана детињства свикла на свс суровости живота и схватала је свет веома реално. Имала је обичај ргћи : — Прво ваља живеги, то ја знам ! Радила је све за што се могло добити цара, али је увек некако умела пробрати оно што је лакше. Док је била млађа „живела је" — као што је она то звала. Од кад је ночела старити, одала се на свашто: трљала је жене нероткиње и давала им нешто да пију. Напитци су бнли скупи, али бар жена је била сигурна да ће родити. Потпасивала је струњене. Лечила је од урока, заварчивала је дсцу од страве; знала је уврачаги да ко кога заволе или да ео кога омрзне; давала је дсвојвама колачиће к >јима су

могле обриути еваког момка да за њима луду)е. Но као главну радњу водила је проводаџилук и подвођење. Овде у овој ствари с Јелом баба Ката је била саио калауз за једну „високу го_спођу", која је опет била позната као „лиФерант" за сву „отмеаију класу." Ове мрачне Фигуре, донуњене још другим „особама" истога руфета а мушкога пола, ми ћемо изнети доцније; овде ћс-мо испричата само у гратко пгга је даље било с оном јадном девојком. Јела инје била дете; она је већ знала шта што значи. Једннг дана баба Ката јој саопшти „радосну вест" како се у њу загледао један „врло велики врло велики госиодин". Видео је случајно једног оразника у Тоичидеру. Јела је у почетку била нремрла од радости, али њена радосг н .је била дуга. Мало после, из бабина разговора Јела познаде да је то тако висок господин, да ту о женидби не може бити ни говора; но Јела може онако бити срећна с њим , т. ј. може се добро наплатити. Јела је одбила те понуде. Ваба Ката, не казујући никако ко је тај високи госнодин, продужила је своје наваљивање. Окушала је све, цробала је лепим, најиосле видели ечо и ону