Male novine

ковским крстом IV степена г. г. Петар Оригонлс кр. срп. иочасни конзул у Пиреју, Стеван Паризис кр. јелин ски секретар мив просвете, Никола Луриотис, Анђел Негаса секретар минист. унугарњих дела. — Г. Мита Чохаџић писар I. класе министарства спољних посдова одликован је орденом румунске круне У степена. * Тргао оставку. Др. Ј1аза Пачу, за кога смо били јавили даје дао оставку на звање управника монопола дувана, тргао је своју оставку, која му је била већ и уваже <а. Што ли се то г. Пачу предомислио? * Из суднице. Сутра ће у суду вароши Београца бити иретрес Милану Марковићу послужитељу за лаку повреду и Чедомиру Ђорђевићу овд. за просту крађу. А прексутра, 15 о. м. биће претрес Луки Радосављевићу грађев^нару за двоженство; Марку Д«митријевићу ђакону за иаку повреду и Радовану Јовановићу таљигага" овд. за опасну крађу. ДОМАИЕ ВЕСТИ Отиоздрав. Приликом бакљаде, коју )е општина шабачка ириредила у почаст Његовог Величанства Краља Александра, позвало је Његово Велнчанство г. Стојана Марковића, директора гаабачке гимназије који га је на бакљади псздравио, и још неке грађане у двор и отпоздравио их овим речима : „Мој глас пије довољно јак да се може са балкона чути; за то сам вас нозвао да вас молим да изјавите свима вашим друговима Моју тонлу захвалност на овако усрдном дочеку. Вудите и сами уверепи , и кажите и њима ла ћу из Моје дедовске и ирадедовске вароши однети миле успомене, које ћ? Ме вазда подсећатт! на вашу одапост, а у Мојим грудима вечно гајити љубав према верннм трађанима шабачким." * Убијен. Првог дана Ускрса убио је Сгеван Петровић из Великог Мокрог Луга из дуге нушке Иавла Симоно вића тежака из М. Мокрог Луга за то, што је Павле у евојој њиви нашао Стеванову етоку и потерао је у оппггински обор. Павле је био својих

25 годича и један од имућнијих људи у селу. Пр-иузета је истрага по овој ствари а убица стављеп у пратвор. * ОбесиО се. Један војник иобегаоје и! београдског гарнизона у своје село Врчин, у грочанском срезу, иа се тамо обесно. Полицијским увиђајем потврђено је да је војник ире неки дан побегао из сталаог кадра и да се сам обесио. Том приликом сазнало се да се по доласку у своје село жалио да је од великог зузума. капларског побегао и да се никад више неће вратити у касарну. Оставио је осредње имање, жену с једним одојчетом. Ми смо и прошлог пута донели белешку о бегству војника и тада као узрок навели рђаво поступање с њима. Г. министар војаи требао би да види шта је у ствари па да стане на пут „зулуму", који српеке војнике гони нд бегство и самоубист.чо.

ПОДИТИЧКЕ ВЕСТИ (Аустро-Угарска) — Кроз који дан ће се обнародовати унапређењз у војсци. (Француска). — На банкету у Марсељу држао је Автоан говор у коме је напомишући беде и несреће Е.тзас и Лотрингије позвао све Французе да заборавена расцен и раздор те дн се на љубав отаџбине и реиублике измире. Указао је на опаености од буланжизма, опоменуо је на несрећу коју је Француској доиела личва влада па је рекао : „1870 година саада насјеодбонаиартизма; надам се да ће нас 1889 спасти од булачжизма." Говор је иримљен с допадањем. — На буланжистичком банкету у Ст. Дени нрочитао је Наке једно писмо Буланжеово, који изјављује да ће на идућим избчрима парламентаризам бити мирно и лојално оборен. — Буланже је рекао да ће се 3 маја вратити у Брисел. (Русија) — У вишим трупним командама учињене су велике измене. — Дневном наредбом објављена су правила за набављање кола и запреге ради образовања војних трансиората. —

(Италија) — Папа ради на једној енциклика о друштвеном питању. На првој консисторији папа ће држати говор у коме ће уложити нротест против предлога талијапске владео доброгворним завештањима. — Пааа примио кардинале и прелате који су му честитали Ускрс. Пошго га је поздравио кардинал из Мо нака, Ла Валети, возвао је кардинале у бкблиотеку, где је с њима дуго разговарао. (Румунија) — Говори се да ће сем министра правде Герасије дати оставку и војаи министар Маву. Као узрок оставке наводе држање министра председника у дебатк о утврђењима. ИЗ БЕЛА СВЕТД — Здравље холандскога краља окренуло на боље. — Чуднн глумц«. У једном њујоршком позоришту учествују у неком комаду и два права разбојника, мајстори у отварању каса. Управитељ тога позоришта се ту недавно Опкладио с Фабрикантима каса Марвином и комп. да ће његови птварачи-глумци отворити најбоље касе, ма из које Фабрике, без великих тешкоћа. Ради тога спремљена је и ишета на позорницу једна од најчвршћих каса те отварању ириеуствовало >г-,клх 100 особа и многи новинари. Оба разбојника дођоше с црним маскама на лицу и свећом у руци. После тога челичпим сврдлом пробуше касу близу браве, напуие извртену рупу барутом, мету унутра фитиљ ,омотају касу дебелим покривачима да се не чује ирасак и почекаше неколико тренутака. Мало за тим чу се потмули звук и обмотачи спадоше. Каса је била отворена. Управитељ је добио опкладу. — Мисирска окобоља. По многим местима Гал;иције бесни зараза, тако звача мисирска окобоља. — Енглеске железнице веома ће много спустнти иодаозну цену за раднике, који би хтели да посете париску изложбу. — Мађаризацпја Ми смо у нашеи листу говорили о мађаризацији немађарских племена, и напоменула смо и начине, којима се она врнги, Изме-

Постављена. Г-ђа Милева удова пок. Драгољуба К. Стојиљковића постављена је за управницу женског казпенког завода у Шжаревцу. * Кандидат. Како чујемо, за катедру статистике на В. Школи јавио г. Стева Грујић проФесор в. академије. * Главни Одбор „Друштва Св. Саве", на састанку своме 4 ов. м. изабрао је за управника Св. Савске школе свога члана г. Панту Срећковића ироФСсора В. Школе. * Тако, Тако! Јавили смо како је у парно купатило г. Косте Димитријевића долазио неки иолицајац и навијао да му се као полициском аг^нту јевтиније рачуна купање. Сад можемо јавити, да је управа вароши Београда звала газдарицу из парног купатила и правида мад њом читаво саслушање шта је говорио дотични нолицајац. И госоођа је морала ради тога да остави сав свој посао и да запве чак с Дорћола у главну нолицију. Па, бога ми, лепо и под овим вовим уставом. * С проФесорског збора. ПроФесори ноји су из свију крајева Србије дошли у Беотрад на збор ради оснивања проФесорскога друштва, имали су 11 о. м. у вече претходеи састанак у Коларчевој пивници где су се г. г. проФесори упознали и измењали у опште мисли о задатку који их чека. 12 о. м. био је збор у дворани В. Школе. За председника томе збору изабран је др. Никола Ј. Петровић а за потпредседника Илија Душмановић, бив. проФесор а ада начелник окружни. За пословође г.г. Светислав Симић и Љуба Стојановић п р о ф е с о р и . После овога прешло се на претрес иравила проФесорскога друштва, која је израдио привремени одбор тога друшгва. Збор их *је с малим изменама усвојио. Г. г. Димитрије Води конзул и Пера Манојловић вицеконзул стигли су ирви дан Ускрса у Битољ. * Одликовани су: таковски« крстом II. степ« на г. Сииридон Дејмезис кр. јеливски начслаик миа. Финансије; истим крстом III. степена г. Андра Кумануди нндустријалац из Ативе; Орденом Св. Саве III. степена г. Ликудис чла н апелације из Атиие; та— Извивите, нисам хтела — рече Јела збуњено и поуми да се и сама сагне, да види где је ударила господива и где га то боле но опет се трже. Међу тим млади господин као да је још више био раздражен овим пролазним болом. Оа се рвну на Јелу, дохвати је оберучке но средини, и као оно кобац пиле понесе је преко собе. Ово снажво стезање, ова близина и топлина, све то само га још више острви. Он је понесе канабету. Јела се копрцала и бранила. Она му у отимању откиде мараму с врата и једво дугме с прслука.... Ов је донесе до дивана, и баци је, па јој онда разапе и лритиште обадве руке, — Тако, сад ћемо бити мирни, рече он као мало заједљиво и нритиште је одозго. Јела је покушавала да се отме — али, сем покрета у раменима, није ништа више могла учинити. Пошто је тако продржа иеколико секунда, гледајући жудно у њено леио зајапурено лице, он се саже и узе је љубити по врату и раздрљеним грудима. Његова стега олабави. Јела изви десну руку, и у који вар он поуми понова да се сагне да је опет љубв, ова махн^ руком одоздо и

онако измаушке тако га удари шаком во оОразу да му ухо запева, а на очи му сенуше светлаци. Ово је био прави мушки шамар. Млади господин стукну. Ои опсов-а врло ружно Француски. — Но, ово ми још никад није пасирало рече ов јетко, и, трљајући ошинути образ, стаде пред огледало и погледа се. На образу се црвенило пет прстију. — (Јие11е ћоп!е! (Каква срамота) рече млади госоодин, и пође полако преко собе, на онда на један пут плану — Но, чеко Д1: видиш, — рече он одлучво и опет јурву на Јелу. Ова бејаше устала с дивана и сва збуњена покушаваше да поврави своју хаљину. Млади господин дочепа је оберучке за врат, загрли је и стиште јој главу у своје наручје. Бранећн се рукама Јела је млатарала и лево и десно. На једав пут млади господин одекочи. Стискујући Јелу за главу он се беше жестоко начпарио на некакву њену иглу у глави. Игла се беше дубоко забила у дебело месео на длану. Он узе цедити крв из убодена места. Ово је лоиста брука — рече он срдито. С'ез(; ипе сћозе тоше!.... Збиља, госпођице, познајете

ли ви мене? Е? познајете? а? за што не говорите ? Јела је до сад ћутала; сад узе полако плакати. Млади господин опсова опет врло ружно фравцуски, а за тим круошш корацима пређе преко собе, дочепа се врата, тресву их за собом и љутито изађе из одаје. Јела остаде сама. Она је била као омађијана. Нашла се у голему чуду. Као кроз неки мрак долазило јој је на ум нејасно сећање како се била решила да еве каже овом високом господину, и како се надала да ће он појмити њен положај, и да ће је оставити на миру, ако је доиста поштен човек. А сад ? Чиме се све то завршило? И шта је она управо радила овде? Бола се, чупала се с неким туђим човеком о коме управо и не зна ко је ни шта је... (НАСТАВИЋЕ СЕ.)