Male novine
БРОЈ 120
ПОНЕДЕЉНИК 17 АПРИЛА 1889.
ГОДИНА П.
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На годлну 12 динара На ио године 6 динара На 3 месеца 3 динара ЗА СТРАБЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 длвара На по год»не 15 динара На 3 месеца , . . . 9 динара 1Д РЕТ1Т ЈШШ СВАКОГ I. !0. и 20. ША КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
МДЛЕНОВИНЕ дневни лист за свакога
иретпјгата . писма и рукоииси ШАЉу се ВхАснику „Ж алих Н овина" — Х отел „империјал" бр. 24. Може оа претплатити и нод свију пошта у Србији. -<*_•>ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ 2ЕЈТШ
'јглг-јгјгј
За свако оглашење плаћа се држ. таксе 20 пр. д.
ВЕЂИ ОГЛАСл ПО ПОГОДБИ
ДЕЕБНИБ1 КАЛЕНДАР Недеља Православни: 17. Прен Симеон еп. переид. Католички: 29. Муч. Петар. Сунце издави 18 у 4 с. 30 и. Сунце залази у 6. с. 57. м. Меме месеца: Млад ('нов) месец 18 Дан је с почетка 1372 еати а ноћ 10Ч 2 с. ади до краја овог месеца дан одужа аа 1 3 [ 4 с. а ноћ за тодико окраћа
К У Р с
Дукат. . Наполеов
5.68 9.52
СТАЊЕ БОДЕ
За после.ава 24 сата од 15 16 о. м. вода је остала на истој висини.
коликаје вода 15. Анрила 6 78 6. апрвла 6.78
пролаз испод ћуприје 7-22 7.22
Сриски лутријски 3°/„ лозови. 36'40
ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Београд 16. априда 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. п.
Притисак вавдушни (на 0°]
Температура ваздуха (С°)
Влажност ваздуха (релативна)
744,96м. м.
744,56 мм.
15»,9
93
68
Ветар ^праваци јачина) западно -Југозан. умерен
ееверосаиадии доста Јак
Максимална температура 17,"3. Минимална температура 6,°7. Време: обдачно Киша: 15 априла свега 10,2 мм. —
Ред ценеура по новчаним з»водима Привилегована народна банка, понедељлка среда и петак. Беогр. кредитпи вавод уторак и петак. Задруга ва међусобно помагање и штедњу понедељак и четвртак Српска кредитна банка понедељак, среда петак и субота.
Ред примања по министарству Министар упутр. дела: сваки дан пре подне од 12—1 часа пре подне. Мин. иностр двла: четврком од 11—1 ч. пре подне. Министар Еојни сваког дана од 11 — 12 ч. сем недеље и празника. Мин. правде: свиког дана од 9 и по часа до подне. Мин. грађевине; еваки дан од ЈЈ— 12 ч. пре подне. Мин. просв. и цркв. дела петком од 11 до 12 часа пре нодне. М шј. прзтвреде, зтортппш^Г" четврком и петком од 11-с преп2е до 1 по подне М »нистар Финанпије уторником и петко од 10 — 12 пре подне.
У Топчидер и натраг 6 динара задржаваући се 2 сдта од поласка до повратка. За сваки четврт сата више по пода динара. За свадбе 10 дин. за 4 сата. Ноћу до железнич. и паробродске станице и обратно ва сваки сат по 3 динара.
„Лимана", Европе" до „Жиров. Венца", . до „Велике Пиваре" . до „Тобџиске пијаце".
080 1' 1-— 1-30 1-25 1-Зо 1-50 1'80
До приватних кућа и обратно
IЗа кварт савамалски
варошки . теразиски дорћолски врачарски надилулски
Ноћу у Топчидер и винограде 4 динара на сат. Ноћ се рачуна од 1.Маја до 1. Октобра од 8 сати у вече до 4 сата у јутру, а од 1. Октобра до 1. Маја од 7 сати у вече до 6 сати у јутру. Цена је за возидбу иста, макар се и више | 6 с. у вече до 7 с. у јутру њих возидо. За већи и мањи пртљаг но пола динара од комада.
11-— 1-25 1-40 1 60 1 '60
1-40 1-40 1-50 1-80 2 2-— Ноћ се рачуна од Октобра, до Марта од
ФИЈАКЕРСХЕ ТАКСЕ По варош и дању : за четврт сата 1 динар, за пода сата 1 и по динар, за три четврти сата 2, за цео сат 2 и по динара. Ноћу двогуба цена. До станица железничке и паробродске, и обратно, 8а четврт сата 1 динар. За сваки ч(пр' еата в»пјс по пода динара.
ТАКСА 8А ЖЕЛЕЗНИЧКЕ НОСАЧЕ Од излаза до отправништва пртљага за пртљаг иди за ручне ствари до чекаонице и железничких кола , или саио из чекаонице до желез. кола 5 пара дин. од комада. Од излаза до отправништва ва пртљаге преко 25 кила по 30 п. д. од комада. Путнички пртљаг од излаза или ручни пртљага до истог, 15 п. д. по комаду. Од места издавања до места вожње за путнички пртљаг преко 25 кида 35 п. дин. од ксмада.
ТАКСА ЗА АМАЛЕ За тежину до 60 кила од пароброда до :
кола на станици . . . . Хотел „Крагујевца" . . . Хотед „Национала" . . . „Гранд-Хотела", „Круне", „Краља", „Грч. Краљице", „Русије", „Здат. Анђвла" „Касине", „Париза","„Балкана", „Руске Круне", „Топа", „Злат. Прага" . До „Венеције" „Босне",
ДАЊУ 0'50 0-60 0'80
НОЂУ 0 60 п. д. 0-80 „ 1*— „
1-— 1-30
1-25 1-50
ТАКСА ЗА ВОДОНОШЕ Савамалски кварт до чесме спрам министар. грађевина 25 п. дин. Савамала и савски одсек на вису, варошки и теразиски кварт, вапад. врачар, варош капија по 40 нара дин. Остале улице по 50 п. дин.
ПОШТА И ТЕЛЕГРАФ За п исма од 15 грама теж. плаћа се 10 п д, за Србију, Сдавонију, Хрватску, Срем, Банат, Бачку и целу Маџарсву. За лустрију пдаћа се 15 пр. д. На сваки 15 грама вишв ј»а: -Ао .<Г. ццра дпп— Иисмл може бити тешко највише' до 1 киде. Препоручена писма морајубити насредини запечаћепа. За препоруку плаћа се 20 п. д. а за повратни рецепис још 20 пара.
ДОПИСНЕ КАРТЕ ЗА СРБИЈУ Просте стају 5 п. д., а с плаћеним одгоором 10. п. д. За међународну преписку 1о п. д. и 20.
ПОДЛИСТАК
СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ гЖИВОТА (у 90 глава — с поговором) (писац задржава сва права)
(наставак)
(13)
Ово стрмоглавво падање сасвим је природно, јер ко нсма мсђи у својим сујетним тежљама, и ко се не уме никад зауставити у свом пењању, тај насигурно мора рачунати, да ће у том уздизању најносле морати да настане једна тачка преко које се не може даље. Код разних људи та је тачка различита: — код неких је врло ниска, код других опет врло висока, али тек код свију има једне тачке нреко које се не може даље. Госнодин Брбавац био је достигао ту тачку ; он је био ђенерал ; он је био први балканијски ђенерал; рад њега је тај чин и створен. Баш и највећа сујета, али наметна
сујета , могла се тиме задовољити. Шгета само што и сујета, као к њене остале друг^рицс, обично мало има памети. Кад је већ постао ђенерал, највиши чин у »ојсцп, ђенерал Врбавац зажели једног дана, да постане и владалац балканиски. Ми смо још раввје видели како се у њему зачедила та мисао и достигла велике раамере. Прнчаћеао шта је бало дзље. Господин Врбавац ходао је по својој соби и мислио: — Не знам ча што би балканиски кнез било ово жгепче Друга је ствар била док је био жив „блаженопочивши." Какав је да јс, то је био муж, човек, а ово? Ово је ирост манов. Лудо, просто лудо. Ово би севан учинио да ко стрпа у луду кућу А после, какво ми он бајаги м 1!раво има, он рије од лозе Косанића. То је тгко узето само приФорме ради, у сгвари његов је ћаћа „шћи румуњшће." И сад сви мм домородци балканиски, људи чији су оцеви и дедови крв лили и главу залагали за ову земљу ; ми који смо и сами и душом и телом служали овој земљи, па јој још и данас служимо, ми, који на својим плећима носимо све бриге и и све терете државне , ми, сви тррба сад да повијемо главу, да се сами добровољно укошкамо у безумни јарам једнога туђинског искочца и
да му служимо измећарски као што робље служи господаре који су их на сабљи добили. В ала, неће бити тако; нека му служи ко хоће, ја му служити нећу, а надам се, да ће моја лозинка наћи одјека у целом народу У осталом, луд је ко не тежи за бољим. Може ми се, па хоћу да окушам срећу. До сад је све ишло успешно. Мазо по мало официри су се свикли да у мени гледају истинска гссподара свога. Он је постао пунолетан али у односима војскето није ништа изменило; она и данас зна само за ђенерала Врбавца Иде добро и на другим странама: у страној штампи о мени се говори као о Фактичком господару Балканије; у мени гледају израз и оличење нације а о моме „путоногом гоеподару" мало ко зна и да је жив— У народу иде тако исто. Моје име с усхвћењем изговара, цела Балканија. Од уста до уста прелећу слатке речи: „Избавитељ отаџбине" Има свештеника који и у црквн спомињу и моје име. На народним гозбама и светкевингма здравице се нанијају и у моје здравље. Популарна народна по језија прославља моја дела и моје име. Цигани г ) У истини је било ово: један „популарни песник," којијеу књижеству овековечавао сдаву ђенералову, сковао је био популарне стихове у којима се говоридо: Да Бог поживи тогг, и тога и тога, па се онда додавадо. „И Врбавца, кнежевога стрица и а за тим се у примедби дедавало: „Г. Врбавац није кнежев стриц но ми смо тако казали ради стиха.