Male novine

Аверујемо да је миниетарство војено добро обавештено. * Жакедоиија. Свраћамо ггажњу наших читатеља на чданке о Македонији, што су иочели излазити у „Великој Србији." Чланци су из иера нашег, у јевропској књижевности, чувеног нисца г. Спириодна Гопчевића. * Медаља. Канцслар краљевских ордена дао је дозволу „Друштву С«. Саве" да може ковати медаљу и давати је својим члановима добротворима као и да је исти могу носити. Колико смо могли дознати, медаља је ова веома укусно комнонована и нуна је значаја симболичног, а по изгледу свом више личи на орден, но на медаљу. Покушаћемо да јој изглед опишемо речима: Главни тин је медаље округао а сва је од сребра и богато (у 4 боје) емаљом украшена. На округлој нлочи израђене су релије®но две руке, како се рукују, што аначи уједињење- под овим је зракаста зве-зда, што значи: под знаком слободе-, одмах више тога је отворена књига, на којој иише: ДЂЛЛ ТКОА И ТрОХ/ДМ ТКОС, Ђл имј мое троуднлв а есн", као знамење просвет«; а над свим овим је круна (митра Св. Саве) што значи под окриљем вере. На ивици медаље стоји: „Друштво Св. Саве" Сеојем добротвору." Око медаље, лево и десно има венац," а унакрст иза медаље, с једне је стране жезл Св. Саве као симбол црквене унраве а с друге стране: мач с крстом на врху, као знак духовне одбране. На противноЈ страни, на средини медаље етоји „Огачанству" а мало ниже: 1886 година установљење „Друштва Св. Саве;* иснод тога »НитапИа^ — Гаћ'јае." Нантљика, на којој се медаља носи, црвена је а онерважена белом и нлавом лилијом. * Музикалиа забава. Програм музикалне забаве, што је приређује друштво за нотиомлгање сиротне и нацуштене деце, ово је: Квинтет од Шубера, за гласовир, виолину, виолу, виолончело и контрабас; Двонев од Кикена за соиран и алт уз нратњу гласовира ; Квинтен одМозарта за две виолине, две виоле и ви лончело; Терцерт од Куршмана за еоприн, алт, тенор уз пратњу гласовира ; Квартет

од Кромера за фзгот соло, две виоле и виолонче.го; Сцена и арија из опере Фрдјшица од Вебера, засоиран; Боже братинства од Д. Јенка; Медитацвја од Ваха—Гуно-а, за виолину, два виолончела, гласовир и хармонајум ; Четворопев од С. Мокрањца за сопран, алт, тенор и бас; Секстет од Глинке еа гласовир, две виолине, внолу, виолончело и контрабас. * Велики концерат. Ирограм великог концерта што га приређује Београдско невачко друштво за гимнаетику и бо;.'ење у диорани народног нозоришта 4 ог маја 1889. ово је: I део: Химна Њ. В. Краљу Србије Александру I. пева Академ. певачко друштво „Обилмћ"; Гимнастика и њезин утицај на народне задатке, беседа г. Др. Богдана Гавриловића са велике школе ; Арија из „Травијате" од Вердија пева госпођа Зорка Кодаровнћ--Теодосијевићка; „Гиголето* за клавир од Листа, свира госпођица Сидонија Илићева; Љубица, несма Ивана пл. Зајца, пева госпођа Шрамовица; В.чњавски, Фантазија на оенову мотива из опере „Фауст", свира на ваолини госпођа Мшла Стевановићка—В^ловска. — II део : Продукција једног одељења београдског друштва за :имнастику и борење: Слободна вежбања с куглама; На разбоју; Борен.е сабљом; Дизање терета. — III лео : Вениц народних песама, пева г Гаја Павловић; арија из онре „Хармен" од Бизета пева гоепођа Шрамовица ; Нешвера „Вегсеизе" свира на знолинн госнођаМила Сте®ановићка Видовска; Пабло де Саразате: Циганске несме, свира на виолини госпођа Мила СтеФановићка Виловека; Гечитатив и арија из опере „Фрајшиц" од Вебера, пева госнођа Шрамовица. Песме ће пратити на клавиру господа : Гадуловић и Шрам. * Отворен коисулаг. 25 о. м. свечано је отворен српека конзулат у Битољу, Конзулат је осветио битољски митроролит и после ове свечаности истакнута је на конзулатскоме здању ериска застава.

начелник мин. снољних нослова г. Јован Ћаја посетили су ономад Француског носланика и честитали су му прославу стогодишњице Францускереволуције. Г. посланик је изјавио своју благодарност и обећао је, да ће о овој честитци своју владу известити. « Министарска седница. Јуче је под председништвом г. г. Намссника била министарска седница, у којој је потписат један подужи указ о размештају пореских надзорника. * Изостало. Чланак „Да се разрачунамо'' иодговор на изјаву г. Ђ. Ненадовића изостало је из овог броја због нагомиланог материјала.

Отпутовао у Москву. Бивши Митронолит г. Михајило отпутовао је 25 о. м. у вече из Петрограда у Москву. * Г. мииистар иредседиик, министар снољних послова Сава Грујић и

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (Француска) — Атенгатор Перен јавио је уредништву „ГеШ; Још - па1" -а о својој намери и молио га да помогне његову нотребиту породицу. — ГошФоров син је иогребен у уторак иосле подне. — Изашло је службено саошптење, у коме се вели: поводом учињеног атентата, преседник ребублике је добио хиљадама телеграма на које је немогуће одговарати посебице. Дирнут овим доказима симп сгија, преседик изјављује свима б агодарност. — На Ђурђев дан после подне отворена је у Паризу светска изложба. Кад је преседник Карно пошао на изложбу да је отвори, с«ет га је одушевљано поздрављ*о. По целом Паризу је велико одушевљење. — Преседник републике веома је тоило дочекан у енглеском одељку изложбе. Ири отварању изложбе дапломатија је била многобројво заступљена. Од посланика ипак није био нико, само су првим сакретарима биле заступљене Немачка, Енглеска и Италија.

одмах по свом доласку пре но што је могао учинити што кажњиво, држан је у затвору девет дана и поступано с њим као с простим злочинцем; Волгемут је оптутовао једино да се извести о везама елзас-лотриншких социјалдемократа са социјалистама немачкимЈу Швајцарској ио кријумчању у Немачку социјалистичких књига; измишљотина је да је Волгемут дао новода социјалистичкоме скупу раднике у Гину; Волгемут нијеучинио ништа што би се,'могло казнити ни по кривичним законима Кантона Аргау нити но швајцарскпм савезним законима. Најзад изводи закључак, да су аргауски чиновници намамили Волгемута на швајцарско земљиште да га ухансе.

(.Аустро- Угарска) — Мађарски министар преседпик Тиса вратио се у Будимпешту. Делегације ће се сазвати најдаље 31 маја у Бечу.

(Немачна) — Полициски инспектор Волгемут позван је у Берлин да поднесе извештај о целој а®ери. — „Ног<М. А%. % " доносе о Волгемут.>вој аФери да је он ухапшен

(Холандија) — Укидање намесништва у Луксенбургу своде поглавито на то што краљ холандски схвата дочек војводе васавског у Луксенбургу као демонстрацију, као потпуно одрицање холандске династије. Крал, је тиме јако увређен. П«сано је из Хвга новерљиво писмо свима кабинетима, који су иитани како ће се они држати ако генерални штаги измене закон о наслеђу и женску лозу узму и за Луксенбург. Из Париза н Петрограда одговорено једаће се држати пасивно и иристати уз већину смла. С друге стране, по свој прилици из Берлина, одговорено је да би холандска влада добро урадила кад не би даље наставила тај план. Војвода насавски демантује вест да ои т жи"намесништву луксенбуршком.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Глад у Далмацији „Српском Глаеу" пишу из Бенковца; „Сви рани усеви пропали су у овом нашем крају, као и свуда. И последња киша потопила нам у околини многе оранице. Као што знате, земље су овуда подложне води, те усеви лако пропадај у. Тежаци не конају ни мале најнужније јаруге за воду, које су некада ностојале, Ни општина, ни никаква друга власт не настој«, да се уреде воде. Да сте овде били ове суботе, видели бисте стотину чељади, која су била наврвела на оиштину и просила да се удели ока жита. Ошптина нешто дели сиротињи сваке суботе.... Најимућнији тежаци, а овде их баш има имућних, немају жита у кући. Лањске

Исве ови било~је наређено тако рећи за тили час, а одмах је и извршивано. Већ рекосмо, да ја везир своје раздражено грозничаво стање, грозаичавом енергијом пренео и на све своје постуике и заповести, те тако, управо рећи, наелектрисао саз град. Узнемирена и ван града избегла светина била је опет враћена у град. Све се опет стишало, само се на сваквм кораку опажало да је војска на ногама и да је она у много живљем покрету. Спрема у тврђави пренела се и на саму варош. Слутећи да се нримиче нека опасност, Турци грађани пв целом Београду и сами су се узели спремати. Све је било на опрезу. Тако је у грозничавом раду протекао цео овај дан. Може се слободно рећи да тога дана није био у грозници само везир, већ скоро цело турско становништво Веограда. Велика грозница беше обухватила цео овај велики град. X Татарин Сунце се клонило заранцима. Дневну запару почео јерасхлађивати вечерњи поветарац. Над београдским градом владала је дубока тишина. Стражари са високих кула видели су само го-

милу воЈника, где гмижу по граду, или спремне четице, где стоје овде онде, или појединце, где преносе пушке, кесе с барутом. или другу муницију, али све то вршило се без хуке и ларме, те се свуда ширила блага тншина. Само овда онда прокрештало би кроз ваздух растројено. рапаво грактање многобројних чавака које су у јатима летеле над градом; час се опет дизале и у лету грактале своју ружну промукду иесму. На један пут ову дубоку тишину проломи танак, јасан глас, који као звуци сребрна звонцета злтрепера у ваздуху, испуни га пријатном слатком мелодијом — па се онда у таласима разли и поступно изумре под ведрим нлавим небесним сводом. Тај тако пријатви, тако слаткн и меки глас, што је. личио на глас анђела, који у вечној светлости, крај престола творчева, пева песму од славе и иохвале нремудроме и превечном — тај глас био је глас побожности и молитве, глас призива небесима, глас што нрославља име божије. На овај глас сваки дан више од 200 милијуна људи падају ничице пред споменом ведикога имена творчева. Меки, пријатви глас прозвуча и пронесе реи:

„Алах, ид-алах, Мехмет расулах-адах, илалах!" (Само је бог бог, и Мухамед је његов пророк, а бог је један и само је он бог.) То први мујезин с главне џамије градске даје Знак за богомољу и призива правоверне на вечерњу свету и побожну молитву. Ко хоће праву истинску, побожну молитву треба да види турску молитву : нико се не моли та о топло, тако срдачно, тако побожно — као мухамеданац. У његовоЈ молитви огледа се дубока вера његова. Он осећа да је у оном тренутку у истини пред самим богом и моли му се с пуном вером и убеђењем да је он ту, да га слуша и да чује сваку реч његову. АлфХ ил-адах.... За првим гласом разлеже се ускоро и други, па трећи, четврти и тако редом. За мало на је над Београдом одјекивало стотина побожних гласова, са стотипе виших мунврета — преливајућп се с оних висина на све стране.

(Наставиће се)