Male novine

— Одобрен јв оиштини кучевекој, а у срезу звишком, округу пожаревачком, ирирез од 7431-50 динара, који је она од својих грађана покупила, по сразмери плаћања непоередног порева, уз оба полгођа ове 1887/8 рачунске године, и тим новцем ,поднирила расходе по буџету свом, састављеном за иету рачунску годину. ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 27 Аирила Веулин. „Пол. Кор." јавља: У добро обавештеним круговима ништа се не зна о версљу дареве сестре с румунским престолонаследвиком. Такав скучај изгледа невероватан. Рим. Краљ и ирестолонаслед ник отпутоваће 7 маја нарочитим возом за Берлин. С њима ће ићи министар преседник Крисгш, три чиновви^а министарства, четрнајеет чиновника краљевског дома. Немачки чиновник нрисуствоваће састанку. Папа је примио Ревертерину породицу. Цариград. „А. Хавас" јавља да је догађај у Ходеиди још непрестано предмет преговора између Рима и Цариграда. Букурешт. „А. Хавас": И поред незгода од сукоба између краља Милана и краљице Наталије, ако би се поново састали у Београду, руски кругови ипак су задовољни обртом ствари у Србији. Не бацајући ни сенку сумње на иамесништо и мкнистарство, јавно мишљење руско је озбиљна гарантија да се ни на који начин не може довести у онасност назависнот Србије. Загреб. „А: Хавас" јјавља": „СЉгог", орган народне независне странке, говорећи о гласовима о неспоразуму између српског намесништва и владе, доноси чланак у коме живо препоручује слогу странака на вели: Победа срнских патриота над страним утицајем даје наде да се не може ноново задобиги земљиште томе утицају. А к о Срби хоће да одговоре своме великом задатку међујужним Словенима, они морају бити сложми те да се одупру спољним опасностима, које им још нрете. Праг. .,А. Хавас:" Трамвајски кочијаши отпочели да штрајкују. Власти предузеле мере да се избегну нереди. Вукурешт. „А. Хавас:" Кнез Алекса Карађорђевић дошао овде из Беча. Софија. „А. Хавас:" вест да су источне железнице продате маџарском друштву учинила је овде в^лико узбуђење. Влада држи да та гласови треба службено да се потврде. Влада ће употребиси сва средства да спречи остварење такога плана, који би био убиство по земљу. — 10 маја у Бургасу ће бити свечано отварање железничке пруге Јамболи — Бургас. Софија. „А. Хавас.-" са свим је неоснована вест Крајццантун-

га да је више особа похаишено услед неке пронађене завере. Будимиешта. „А. Хавас:" Новине се туже на руску штампу да непрестано агиту.је међу сло венима северне Мађарске. Опомињу је да не заборавља да на ис точној граници није болесан човек већ јака Аустро-Угарска. Беч. Вест „А. Хавас:" „Н. Сл. Преса" нада се да се смрћу Толстојевом неће променити политика Русије, док је год цар окружен саветницима као што је Побједоносцев, који ће подржавати аутократски систем и не престнно ће заузимати претећи ноложај према истоку. Петроград. „А. Хавас" јавља: ,,Новое Времја" нада се да ће бивши митрополит Михаило моћи утедити Србе да ако Русија научена горским искуством не об нови огромне жртве чињене пре дванајест година за балканске народе, да она неће остати равнодушна према њиној судбини већ ће све употребити да се код њих учврсти ред сагласно интересима Русије. — ГроФ Толстој је умро. Да се разрачунамо III Моје богатство. „До јуче није ииао пас за шта да га ухвати, а данас има куће, читаве дворце у најлепшим улицама београдским" — веле једаи. „Што да нема, само у једап пут примио је од краља Милана 4000 наполеона" — додаје други. ,Какве 4000! ја само што сам чуо, то је 6000 наполеопа најмање" — ис иравља га трећи. „До јуче ти крчала древа, гладаицо, а сад имаш дивотну кућу — но шта рекосмо — та оно мало чатрљице од 4000 дук. ту исиод позоришта; па ту су раскошни, унраво племићска намештаји, на теФеричи, па водоскоци, на башче. Седи, ужива, гума своје „муком стечено благо" — И та продана шуша сме још да се покаже жива" — везе четврти. „Море, ја чујем и „Славија" је његова. Откуд би он отишао чак тамо да ставује — домишља се пети, „Јамачно, јамачно — одобрава шести „А млин код гробља ? — Огкуда то, г. П. Т.У Је ли и то „поштено стечено ?" — иодругљиви пита седми. „Баш си ми и ти пријатељ. Дао си пре кратког времена другом 3000 дин. под ингерес, а не даш мени. То ти не ваља лосао ! протсствује осми.... Али ко би побројао све ? Још пре5~6 дана у „Старом Здању" мал се нису побила 2-3 госиодина, у преиирци око мог богаства, при чему је г. Зака—3. Поиовић сајџија тврдио да сам само сад, пред полазак крзљев, добио од кр. Милана 6000 нанолеона, а адвокат, г. Јања Пантелић одобравао му, само се нашао госиодар гостионице да сумња у те приче и да укори госиоду што говоре ствари, које не знају и к/је не ностоје. И тако, о моме имању и о моме богаству постоје у онште читаве скаске — ирича се од стотину руку и веома је интересно, да је све то од прве до последње нетачно, гог[.ешно, неиствнито, лажно, у толикој мери

лажно, даја, који знам како у истини постоји ствар, кад све ово видим и чујем и прочитам, управо се стидим, и изгледам сам себи смешан, да још и оваке лудорије и бенетања побијам и опровргавам. А изгледа ми бљутаво и то да морам зшсгављати публику иричама о мојим чисто личним стварима Али шта ћеш, Петре братс, шта ћеш ! — Ето свет је такав, људи су такви, српска публика је така— она црима олако све, прима на веру, бекритике, без проверавања и уверавања. Свет, ето, верује да си јуче био го а да си данас богат, па шта ћеш ?! — И ја сад морам да побијам и сузбијам чак и оваке лудорије, као што су гласови напред побројани. Па кад се већ мора и тај измет чинити, онда хајде да га чиним ! Ја и тако иисам научио ни на каккву лакоћу и довлет, иа хајде и овде да издурам. Елем , и ви господо свесни клеветници и ви господо лаковерни клеветници, а исви ви други, којествар интересује — чујте истину. Причаћу ирво како је ствар изгледала онда, кад нисам био „продан." 1. II. Т. никад није био одрпанко, код кога иас нема за што ухватити. 1Т. Т. родио се у богатој куИи сеоског свињ р ког трговца; васпитао се у Србији и на страни о трошку свога доброг родитеља, и на своје васцитање потрошио, до своје 22. год., нреко 3000 $ , (,,словом" — три хиљаде дуката ћесарских). Толико је један шума;1ински свињареки трговац, сам неписмен, хтео и могао потрогпити из љубави сирам иросвете и деце своје — и толико је иотрошио на васпитање и нисменост свога најмлађега сина. За све то време П. Т. никад није био одрианко, где иас не би имао за што ухватити. 1874. год. П. Т. вратио С е из инострансгва као млад, доброписмен човек вратио се ффОФесорском дипломом ^), аги мссто проФееуре, место да учи ђаке, II. Т. ода се на занат да учи маторе људе — постане оно што је и сад — клети српски новинар. Тада оу била чудна времена ; све је друкчије изгледало. Место хиљадама чланова, које садброји радикална странка, тада је била само једна гомилица младих људи, јучерањих ђака, а све то празних шака, без положаја и без средстава. Покушај с „Јавношћу" у Крагујевцу бао је пропао. Св. Марковић био је осуђен; људи обескуражени и растројени — све се беше разобручало и расуло. Млад, здрав, одморан, нун енергије и воље за рад, ја сам тада ушао у борбу и не само посветио раду сву свају снагу, но етавио начелу у службу и свв моје доста знатно имање. Свет и млађи нараштаји не знају како је то текло, али то знају г. г. II. Велимировић, Н. Пашић и остали старији радикали. Позивајући дакле њих за сведоке (г г. Велимировић и Пашић живили су тада са мном у једној кући, као сарадници листа) ја ћу укратко казати шта сам радио с мојим рођеним новцем и имањем. Повретали смо у Крагујевцу лист. Ваљало је имати и своју штампарију — ја сам дао својих близу 300 дук. да се штампарија докупи и ту штампа') Једном цриликом мој штовани бив. миниетар, Др. Владан, навео је мене за иример, како човек и без динломе не мора бити баш сасвим глуп. Да ли сам глуп или не, и због чега би било да, а због чега не то сад није питаље но ствар је у томе, даја имам диплому с циришког универзитета, по којој могу аспирирати на место проФееореко у свима ^швајцарскиа гимназијама и кантонскии школама.

рију ставио сам странци на потпуно располагање. Било је пред први српеко-турски рат. Мутна времена; људи се стегли, нретплата не пада — трошкови велики. (Тадасе још плаћале и марке за лист — сваки број 2 наре.) Ваљало је издржати лист, штампару, раднике и сараднике (било нас је са женама аише од 10 на комаду). ДеФицит је био неминован. Сваког месеца морало се ио што год допуњати. Давао је ко што има, а кад ситие закрпице нису помогле, онда се обично радило овако. Скупимо се у вече као неки породични савет ; мене дозову: Иеро, нема нара; у опаености лист ! Сутра дан зором II. седне на коња, па хајде оцу у село. „Треба ми 200 дуката." Сгарац се љути; „Расииаш! Бацај, бацај ! Мислиш рећи ће ти пеко „хвала!" Кад једног дана сам немаднеш, теби нико неће дати. Још ће те направити и кусим и репатим. (0 мој мудри, мој добри родитељу, како си имао право!) Али ја навалим, и чича уздрхтаном руком избр >јп ми по 100, по 200, по 300 дуката; како кад. Ја то завежем у мараму ; сутра дан седнем на коња, стигаем у Крагујевац. Опет је вече; опет смо окупљени сви. Ја метнем на сто по 200—300 жугих дуката и велим: „Ево! Ово је за нашу ствар!" После тога ја никад више не угштам шта би с тим парама ? Знао сам да их нико неће метути у џеи — но ће иојести радикална „сиротиња раја." Је ли тако Перо ! је ли тако Никола? Тако сам радио онда, кад нисам био продан. То је понављано неколико иута, Малена је радикална војска, али је пуно људи без хлеба, без одеће, без путва трошка, без свега. То иде, путује, претуца се, али и пропаган дише. То су проиоведници радикални. Кад нигде нема — хајде П. Т. Он мора имати — та он је богаташ ! »Дај, Иеро !" Нај, брате! 20, 60, 100, 200, 500 динара Пера даје. Само те „ситнице" појеле су читав један каиита.г. Је ли тако, г. Перо Велимировићу, јели тако, г. Никола Пашићу? / Тако сам радио кад нисам био продан. Штампана „Економија" пок. Св. Марковића. Треба платити штамнару 130 дук. у злату. Ко ће то да плати? Дај Неро, Најте, браћо ! Пера броји 130 дук. у злату. Је ли тако, Мито Цинцарине (штампар г Економије") Је ли тако г. Перо? Је ли тако г. Никола ? Ни тада нисам био продан. П. Т. осуђен, изгнан. Он се претуца 1ш туђини. Рођени брат, подговорен од зле полиције, прави ванредне тешкоће и не да ми мој готов новац. Услел тога ја у јулу месецу живим по цео дан с 5 крајцара сланине и 5 кр. хлеба. 11. Велимировић, (којиделимоју суабу), кад сажваће сланину, вајка се: „Бар да је сад још 5 кр, за 2 дсци вина!" Али , ето, нема ни тих 5 крајцара. У то исто доба, кад II. Т., у сред лета, живи цео дан с 5 кр. сланине, долази нисмо (још га чувам) од Н. Пашића из Србије, у комс стоји: Ако ти сад не помогнеш, у Крагујевцу ће цела усиомена наша бити осрамоћена и жигосана. Бићсмо тужени као банкроти , који нису могли ни свој стан нлагити. Изаћи ће на иродају наше ирње. Куд си све чинио, помозк још и сад. Пошљи ми нуно-