Male novine

иеому, која се завршује молбом за 1000 динара јер је јој новац „веома потребин.' — Мајиун внолввнста. У Лондову продуцира се оа неко доба је^ан мајмун на виојшни . Он је научио 6 омаших комада, и нрилично их чисто •свира. Свега је учно ма |мун две го дине; на један лондонски музични критичар, који је из шале написао рецензију о мајмуну, вели да ни човек у овом тешком времену не може много даље донрети на тој тешкој сирав«. Мајмун кад гуди, одевен је у елегантном концертном оделу, црни Фрак и бе .ча кравата, а свира на ма лој дечијој вмолини врло мудра и обзиљна лица.

чини оиет у цели конверзије. Интерес на нове облигације иочнње од 1 маја новог календара. По јединости ће се обнародовати емисионим проспектима. Зајам износи 310,498.000 рубаља у злату.

КЊИЖЕВНОСТ „Успомене" Лудвика Хал:евија. И на шем читадачком свету познат цисац „Поп Коете" ивдао је ире неки дан једну свеску и 8птеп1гев е! Ко^ез", у којима се говори о .догађајима пре две десетине година у 11аризу. Пис*ц се 8аника к данима комунеиопнсује долавак првих енглееких туриста после ужасних дана комуне. Једна група застада је пред „Агс <1е Тпотрће* и кров доглед посматраха околнну. „Дошди смо сувише доцкан!" рече вођ, „више се не дими! Грдна штета штоЈсмо, ва љубав жена, окјиваи с похаском! Уосталом," тепшоје један од садругова превареног сапутника, „можда ће бит« још лепих пожара." — 4 Оептембра 1870 возио се Халевн у Бурбонску Падату, где је бно секретар. Кочијаш му рече: „Ах, господине мој, република! Рош«ор на управи! то је најхепшн дјн мога живота! И енда ће се вратити грог> Париски. . . . Он ће <5ити краљ Француске и то ће опет бити најленши дан мога жнвота; јер, вндите, ја саи и једно и друго у исти мах: прво репубдиканац а за тим бивши постиљон краља Луја Филииа. — Право му је ремек дело силуета војводе од Грамонта. „Било је после објаве ;рата 1870, — пише Халеви — у велнкој опери давана је „Нема Портнчкнња," певала се марсељеза, било је ведико расположење, Норед првог дворског чиновника седео је мннистар сиољннх послова, војвода од Грамонта. То је врло елегантан госнодин жоји је имао само једну махну, што је уобразио да је гемије. Али, то му није ишло од руке. Хтео је да буде Француски Бивмарк а внамо шта је све било. Војвода од Трамонта био је један од оних људи, који од рана јутра до мркла мрака о себи кажу: „Будимо Таљерани!" Једноме мЈме пријатељу, кога је војвода примно 1870, рекао је: „Дипломат?а мора ћутећки све да саслуша и кад говорник доврши да му каже: Ја сам то знао." Војвода од Грамонта је леп, шта више вео:ма леп а при том хладан и достојанствен. Док је певана марсељеза, он је посматрао тако равнодушно као ретко ко. Морао је мислити: „Па мом лицу не треба се ништа •читати," и одиета на н.еиу се није могло >читати ништа, апсолутно ништа."

Ћуприју; Велимир Протић, порески надзорник нрве класе за варош Београд,- Сима Стојковић, порески надзорннк друге класе за варош Пирот Андреја Николић, порески надворник друге класе за срев крушевачки, округа крушевачког ; Мнлош Живковић, порески надзорник друге класе за срев кључкв, округа крајжнског; Панта Николнћ, порескн надзорник четврте класе за срев драгачевски, округа чачанског, иАндрија Ђурић, порееки надворннк четврте класе ва срев пољанички, округа враљског,- Стојан Ннколић, цариник треКе кла е (по старом), царннарннце 8»брешке ; Саватије Тењовић, цариник треће кл. (по старом) царинарнице рачанске, и Петар Поповић, прегледач треће класе царинарнице нншке. — Отпуштен* : Миладин Жуљић, порески надзорннк прве класе среза пожешког, округа ужичког; Милан Пешић, порески надзорннк друге класе ва варош Београд; Мнлан Петровић, порески надзорннк треће класе срева јасеничког, округа крагујевачког; Пе- Д ност његова у новцу

Друштво Св. Саве Главни одбор друштва Св. Саве, по одлуцм својој од 27. Аирила о. г. Бр. 512., приређује на дан 1. сентембра ове год. лутрију на којој ће се иввући 301. згодитак Чнст ориход од ове лутрије намешен је зи ању „Св. Савсжог Дома и за друштвену школу и нансионат. Главви згодитак биће један виноград ва тончидерском брду или вре-

СЛУЖБЕНИ ГЛЛСНИК — Разрешен: Исак Георгијсвић, свештеник, •од почасног чланства у конзиеторији епархије београдске, а постављен је Световар Дветковић и Василије Милић свештенвцж <5еоградски ва почасне члаиове мсте конвиеторије. — Разрешен је Милан Стапић, свештеник краљевски, од почасног чланства у конзжеторији епархије жжчке ж постављен Јанко Пурић, свештеник љубићеки ва почасног члана жсте конгжсторнје. — Понзионовани: Антонаје Петровић, порескн надзорник прве класе 8а ерев маоурнчки, округа врањског/ Илија Петровић, порескж надворник прве клаее за срев равскж, округа подрииског ; Марко Недељковић, порескж надворижк првв класе ва варош

тар Бакић, порескн надворник четврте класе пореске управе ; и Миша Плнћ, цорески надзорник пете класе среза моравског, округа алексиначког ; Мнлутин Милановић, помоћник благајннка царннарннце београдске; Стеван Пушкаревмћ, ванредни прегледач четврте класе ж вршилац дужности царнника царинарнпце Дешчаног Кладенца, и Динитрмје Стевановвћ, магационар пете класе царинарнице дубровачке. —

СМЕСИЦЕ — Муња и гелефо.1. „Кијевљанин" доноси врло интересантно саонштење о утицају једне буре на телеФоне вароши Кијева. 12 Анрила је у Кијеву била ужасна бура. Кад год је сенула муња звонила су телефонека звонцад, на аиаратима и у помрчини могло се оназити како с металних де лова искачу дуге варнице ; ова појава била је најинтенсмвнија код теаеФОна, чије су жице биле у вези с главном станиЦом. Многобројни анарати на главној станици давали су слику пуну еФекта ; п}/и сваком севању м >ње, из анарата су искакале минијатурне муње а за тим је насгајао громовски пуцањ, као кад би се ауцало из пушака; густа мрежа жица изнад станице код сваке муње сјајила је електричном светлошћу и моментано осветљавала околину. Забележено је тринајест сдучајева, да је бура нашкодила телсФонима. У шест случа• јева микроФонске жице растопиле су се Карактериствчан случај десно се у кући бр. 25 у софијској улици. У 8 сати у вече скупила се породица Голдбергова у с>>бу нанајгорњем снрату, где је био телеФон. Кад је једном јако сенула муња, запалмлн су се оквири једнога прозор?, кроз који су ишле телеФонске жнце. Жице су се сасвим расточмле, и оне су запалиле оквире.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 3. Маја Есен. Многн цехови дортмундске есенске околине отночели су рад. Ахен. У рудницима код Хохенгена и Комберга настао делимични штрајк, који почиње да расте. Бреслава. И у ЕрмсдорФу је штрајк. 3000 руд^ра у Глнкскирхнерским рудницнма обуставили су рад. Дортмунд. Обнародован је указ о емисијн четири процентних консолидованнх железничкшх облигација друге серије, што се

150. згодит?ка би ће у разним стварима, које ће се доцније појединце обзнанити, и 150. згодмтака у разним књигама. Лозова ће свега бити 15,000, а цена је једном лозу два динара. На лозовима од Бр. 1. до Бр. 400. закључно — изостала је на полеђини напомена, која се налази на свима оеталим лозовима и која гласи: „Ј1ицу, које добије главии згодитак, стоји до воље, да иримч и.ги виноград или у готову новцу вредност, која му одговара, а то је: 10.000 динара у сребру. и На лозовима од Бр. 1. до Бр. 400 закључно 1'ројеви су рукопиени а на свима осталим нечатани. Сви лозови снабдевени су печатом друштвеним. Д.С.С. Бр. 533. 3. маја 1889. год. Београд. I- Тајник Ср. Ј. СтојковиА Председник друштва Св. Саве Свет. НиколајевиЛ. Да се разрачуиамо

Читатељ може лако себи представити, какав је морао бити овај мој првк састанак с г. Гарашанином. Сасгају се два човека, који су пре тога водилн острвљену иолитичку борбу, а иначе пикад нису имали никаква ближа лична додира и нознанства Уз то јелан од њих тек што је изашао из тавнице, а други тек што се вратио с бојнога пол»а као нобеђен По себи се р»зуме, да смо се ја и г. Гарашанин осећали толвко страни и туђи један другом, да о неком интимном, срдачном разговору није могло бити ни речи Још је мање могло бити речи о томе да се одмах један другом поверимо, да се одмах нас двоје у свему сложимо и да већ пристунамо кројењу каквог заједпичког плана и рада. Такво слагање одмах у ирвим састанцима било би право чудо; то би унраво значило да смо ја и г. Гарашанин били тако блиски један другом но мвшљењу и убеђењу, да нам је било довољно само да се видимо и састанемо и да коју реч прозборимо, па је сиоразум одмах готов. Међу тим, колико се мало ја и г. Гарашанин слажемо у назорима и политнчким погледима нашим, најбољи јс докаа то, што ево ни данас, после пуне три године нашега познанства, ми још нисмв дошли ни до каква споразума ни погодбе ни за какво дело, нж за какав 8аједнички рад. ^Јакле, између мене и г. Гарашанина, већ по самој природи ствари ни-

је могло бити одмах у п четку нлкаквих нарочитих поверљивих разгонора. Нанротив, водили смо еасвим обичне, свакидање разговоре. Јаму казах какве сам разговоре имао с краљем и како краљ гледа на ствар. Код г. Гарашанина нађох скоро оне исте назоре као и код краља. И он је наглашавао потребу да се у овим тешким временима по могућсгву бар уткша а разблажи партиска борба. Наравно, да сам и ја одобрио тако гледишете и ми се растадосмо с узајмним изјавама — да ће сваки код својих иријатеља видети и окушати не би ли могло бити кака зближења. Ја сам одмах сутра дан реФерисао друговима цео тај мој разговор с г. Гарашанином и све ии иснричао. Од то доба на све до после нишког скупа ја сам се чешће виђао и с краљем, и с г. Гарашанином, а и с г. Франасовићем, нонекад. На свима тим мојим састанцима е том господом претресана су и раснрављана ова пнтања: Да ли ће се продужити рат с Вугарима? Ако би се рат продужио, би ли радикалаа сгранка могла и хтела пристати да прими насе да у народу нравда тај рат, да. га нопуларише и да држи јавне зборове по целој земљн, на којима би се распалнло у народу одушевљење за рат. И ико би се радикална странка примила тога посла и те улоге, то под којим условима, шта би она тражила за то? Би ли бнло могуће наћи неколико крупних, животних питања, у којима би се могли сложити напредњацн и радикали, а по могућству и либерали, па, недирајући у нрограме странака, прибрати се на заједпички сложан рад? На којв се начин Краљ може најлакше и пајбрже измирити с радикалима, а нреко њих и е целим народом ? Ето та су питања изношена и претросана. У тим претресима краљ и г. Гарашгшин заступали су своја гледишта, а ја сам заступао гледиште радикално, пошто се увек најире с друштво^ догокорим и посаветујем какво гледиште да заузмем. Изузетак сам нап{)авио само на нишком скупу; ту сам и ја стао на страну краља. и г. Гарашанина и изашао пред нишки екуи да браним и доказујем користи од савеза с напредњацима. Но и тај једини изузетак учинио сам по споразуму и договору с друговима или још правије, управо су ме они наговорили да се онако понашам. Ево у чему је била ствар. Краљ је од мене одсечно тражио да пред радикалним збором браним савез с напредњацима. Да ли је то Краљ од мене тражио с тога, што је веровао да ћу ја с тим продрети, или му је била намера да ме тако доведе у сукоб са странком и од ње одепи — ја не знам. Довољно, он је то тражио неодступно. Ја саопштнм ствар друговима (Ђаји, Костј , Раши и осталима, и унитам их 36 савет штадарадим) пошто управо горим на две ватре. Ако одбијем Краљу овај захтев, сва је ирилика даће се наљутити на ме и прекинути све одношаје са мном. А да браним савез с напредњацима, гракнуће на ме цела странка. Тада ме другови посаветују да нипошто не кидам с краљем, но да му учиним по вољи, а они (моји другови) објасниће већ нашим људима за што сам ја заступао еавез с напредњацима. Нарочито ми је тада г. Ј. Ђаја држао читаву беседу. „Докле ћемо, вељаше он, ми битн луди. Воде људи политику, а хоће да