Male novine

били сувишни, ја сам узео слободу, да прошле године у мееецу Августу управим на Краља Милана писмо овога садржаја. (НАСТАВИЂЕ СЕ.) књижввност*; Восанска Вида у 9 броју доноси: Записи од Љ. П. Н. — Ераљ Војислав Травуњанин ('наставак). — Од мрке косе ("ПетеФи) С. Д. Мајалковића. — Нашљедство, иосрбио Б. С. Стаиарад. — Српскии кжижевницииа , песма Радоја Црногорда. Привидне духовне радље у спавању. — Од српских народних умотворина у овој је свесди песма „Вучковић Тадија и девет Кумалића" и приповетка „Осман." — Даље има: Српско-хрватска књижевност, књижевне и културне бедешко д Равно. У овој свесди је слика манастира Моштаниде у Вос. Крајини. У1епае у 19 броју поред наставака већ аапочетих ствари доноси: Бајке и приче. АМа1еа ргшсера од В. М. Гаршина. — Неколико пабирака по Прерадовићевим песмама, — Надпои Марко Буничик Крезанин. — Опис слика: Ајфвлове куле у Паризу према највишим грађевинама и „Смрт их 8дружила" слика Вадлава Брожика. — Има бележака ив српско-хрватске књижевиости, уметности и сваштице. Наша порота. Предлог за измену закона о пороти. Напксао поп Станојло Драгуљевић. Пожаревац. Штампарија Михаила Костића 1889. Цеиа 25 п. д.

СЛУЖВЕНИ ГЛАСНИК — Постављени: за царинара прве класе Сло новому дарииарнице нишке Нанта Јовановић, цариник исге класе царинарнице власинске, по потреби службе,- 8а цариника ирве кдаее (по новом) царинарнице сиедеревске, Петар Николајевић, цариник исте класе царинарнице нишке, по потреби службе; за царинара ирве класе (по новом) цари»арнице крагујевачке, Михаил Росић, цариник лрве клаее (по старом) царинарнице кладовске ; за цариника прве класе (по старом) царинарнице велико градишке, Коста Цветковић, руковаоц друге класе штедионице ужичке, по потреби службе ; ва цариника друге класе (по новомЈ царинарнице рачанске а да ради у царинарници београд ској, Живојин Зисић, цариник исте класе царинарниде пиротске, по потреби службе; за цариника друге класе (по новом) царинарнице влаеинске, а да ради у даринарници београдекој, Милан Живановић, цариник исте клаее царинарнице крагујевачке по потреби службе ; за цариника друге класе (по новом) царинарнице пиротске, Милан Јевтић, магационар прве класе царинарнице београдске; зч секретара четврте класе министарства Финанције при царинскоме одељењу, Коста Андрејевић, цариник треће кл. (по новом) царинарнице мало-зворничке; за цариника друге класе (по старом) царинарнице јагодинске, Јован Вукомановић, цариник прве класе царинарнице бзоградске, по потреби службе ; ^за прегледача дрве масе царинарнице рачанске, Јован Филиповић, контролор прве класе царинарнице пиротске по потреби службе. Ш А Л А Насео. Путник у хотелу једној непоанатој госпођи: *) Ми под овом рубриком, сем нових књига, прикажемо и сваки нов број наших књижевних листова. Узајамност је изискивала да и они прикажу наш лист али сем „Н. овета" ни један други није то учинио. Напоменусмо ово у нади да ће се то поправити иначе ћемо и ми бити принуђени да И8 нашега листа изоставимо приказивање оних листова, који не прикажу наш лист, већ ћемо се једино ограничати на сдање диста „у ааиену,"

— Од кад сте, гоонођо, у нритвору у овој... овој менажерији? — Од кад сам у пратвору ? То нисте погодили ; јер ја сам газдарица хотела и раним животиње !...

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 4. Маја Веч, Полиција јуче забранила антисемитски скуп, сазван у но вој оиштинској згради. Будимиешта. Одговарајући на интерпелацију рекао је министар Барош у посланичком дому, да се није постигао споразум с дунавским паробродским друштвом, јер се друштво врло мало обазирало на интересе Угарске. Неоснована је примедба да влада хоће да упропасти друштво. Могуће израпнање утврдило би положај друштва у Угарекој. Влада се не руководи анимозитетом , већ једино чува угарске интересе. Ако се не постигне попоравнање, онда ће неколико малих државних лађа на Тиси и доњем Дунаву чинити добре услуге. Почињући с малим , влада ће се бринути за развитак домаћих интереса ни мало не вређајући права предвиђена уговором. За тим је министар ставио у изглед доношење железничке подвозне тариФе. Праг. Дански краљ и краљица стигли овде. После кратког бављења отпутовали за Беч. Мирамаре. Принцеза СтеФанија и принцеза Јелисавета отпутовале синоћ у Лаксенбург. Париз. АјФелова кула данас отворена да се публика пење. Мадрид. У јучерашњој коморској седници јаоно се показао расцеп у већини. Држање преседника коморе осуђују. Веч. Овде стигли дански краљ и краљица. На станици их дочекали војвода и војвоткиња Кум берланд и посланик Крут. Дошао је црногорски кнез Никола са сином Данилом. Хмршберг. Ноћас отишла брзим возом једна чета петог ловачког батаљона у област где је штрајк. Ахен. У ешвајмерским рудницима јуче потпун мир. Заказани раднички скуп није био а радници котбершких рудника одржали су велики скуп. („А. Хавасове") Вудимиешта. Министар наставе гроФ Чаки, кога су били јако напали многи посланици владине странке, остаће на евом месту. Посланички дом усвојио је дневни ред у корист кабинета. „П. Лојд" доноси чланак о светковини приликом отварања железнице Бургас-Јамболи, износи оригиналну методу грађења помоћу сељака и војника. Вт „Н. Сл. Прееа" има извештај из Берлина да се воде озбиљни преговори између Немачке Банке и барона Хирша за продају источних железница за 85 милиона. Немачка Банка нуди

мању суму наводећи, да отварање велике пруге цариградске чи ни велике трошкове и да пруга Јамболи — Бургас конкурише. Даље износи да се треба бојати заплета с бугарском владом која би да задржи румелиску пругу. „Н. Сл. Преса" вели да се у Немачкој много полаже на остварење озог посла, јер се тиме надају да ће се јако повећати утицај Немачке на Истоку. Париз. Посланик Србије био на ручку, који је давао министар преседник Тирар. После био сјајан пријем. Официри 76. регименте давали ручак Муравјеву капегану руске гарде. Било више здравица. Узвикивало се: Ж ј вела Русија. Живела Француска! Да се разрачунамо (Наставак) Сврши се нишки радикални скуп. На њему су предетавници странке донели свечану одлуку усмену и писмену, да радикална странка ае може ступати у савез ни с једном од две наше политичке странке. Та је одлука написмено предата и краљу. Ја еам ову одлуку примио као дуноважно решење странкино, и по томе обвезно за све чланове странкине. Ни на памет ми није пало да што радим мимо ову одлуку и нротив ње. — Страака неће ни с ким у еавез. Па лепо, кад неке она, нећу ни ја. Овом одлуком био је рашчишћен и мој однос спрам краља. Радио сам што сам могао да уравнам пут зближења између радикала и иапредњака, али мој рад није нашао одзива; странка је решила да неће у савез ни с једном странком и ту даље престаје сваки говор; ја као члан радикалне странке обвезан сам да се нокоравам тој њеној одлуци. И тако, носле нишке одлукз ситуација је била разбистрена, питање о савезу радикалаца ма с ким, било је скинуто с дневног реда. Рекли су да неће у савез, и то је са свију етрана иримљено као свршен Факт. Тако је прошло неко време — ја сам био миран. Нити је краљ, нити је ико други потезао више питање о зближењу и савезу радикала и напредњака. Ја сам се престао виђати с г. Гарашанином. Кад смо се видели први пут после нишког скупа, он рече смешећи се и као у шали: „Е, дакле неће ваши радикали у савез с нама. Аво, ако! Тераћемо оиет овако сами. Шта ћемо." Више о тој ствари нисмо говорили. Видели смо се после тога још један пут, два ли, па после то виђање престаде. Тако је трајало подуже. Но ту сад на једаа пут јавља се нитање о скупштинским изборима. Ваљало је бирати нрву скупштану после Сливнвце ! Л.ако је појмити да је овим изборима придаван огроман значај с обадве стране, и од опозиције и од владе. Та ово је била прва екупштина после злосретне Сливнице. Ми смо била забринути о исходу избора. Гледећи владине спреме, рачунајући на њену решеноетда изборе изврши чод опсадним стањем — рачувајући на природан умор код народа, којије веминовно морао насгупити носле једног заморног, зимњега несрећног рата, ми смо јако зебли да ће још моћи да издржи и изборно бочење нод опеадним стањем. Ту зебњу делили су с нама и наши пријатељи из увутрашњости,

„Ако остане опсадно стање, тешко ће се што учинити." То је био општи одговор из унутрашњости. Мислећи о мерама које би нам олакшале изборе, долазило се и на мисао о погодби с којом странком да се на изборима удружимо. У то доба скупљало ее нас десетак код г. Пере Велимировића (министарека ул. бр.-18) на разговор и договоре. На једном таком састанку буде решено да ја даодем г. Гарашанину, а друга двојица да оду г. г. Радивоју и Ристићу у цељи да се сондира земљиште и да се види би ли била прилика да се е киме удружимо, и ко шта нуди. Ја сам још добио специјалну мисију да радим на томе да се пошто по то онсадно стање дигне бар на 15 дана пред изборе. После дугога неодлажења тада сам опет отишао г. Гарашанину. У дугом разговору, где је била реч и о могућности каквог споразума за изборе — он ма је реко јасно и отворево ово: „Водили смо рат е тога, што смо сматрали да нам то налажу најпречи и најбитнији интереси отаџбине. Побеђени смо. Али кад бих сад имао онет све да отпочнем из нова и све да бирам из нова, ја бих опет изабрао рат па ма и опет изашао из њега побеђен. Можда би га друкчије водио, али свакако ја бих га опет водио. „То је једно. „Друго, кад бих сад пустио вас радикале да радите шта хоћете ви би јамачно изнели из избора пресудну већину. Али ја не сматрам да би та већина била истински израз и истински представник српског народа; нарочито не сматрам да би она била истински израз добро схваћених интереса народних. С тога сматрам да имам нраво да вам не дам да чините шта х ћете. На против, ја сам свео моје рачуне и ја знам да морам имати већину на овим изборима. И јаћу Је имати. Милом, силом — како буде. У ствари и ви се служите силом. Ако хоћете споразум за изборе, ја вам могу дати ово: Солидну , компактну мањину. Ако сте тиме задовољни дођите да се погодимо за свако меето понаособ и ја ћу онда одмах дигнути опсадно стање." То је рекао г, Гарашанин. Ја сам му на то одговорио да на таквој основи, где он себи унапред осигурава већину, међу нама не може бити аогодбе. Тако сам рекао пред њим, а у себи сам мислио , да се у крајњој нужди мора и то примити. Сутра дан донесем друговима извештај шта сам учинио с госп. Гарашанином. Донели су извештај и изасланици отправљени либералима. П. Тодоровић. (наставиће се)

ТРГОВИНА Веоурад, 3. маја. Цена главнијим производима. Шеница дин. 11 50, курукуз дин. 10, јечам дин. 10, до дин 11, овас дин. 10 до дин. 11, суве шљиве дин. 10 до дин. 11, свиње дебеле дин. 85—90, ередње дин. 80, — све од 100 кила. Будимаешта, 2 маја Житна пијаца. Шеница за септ.-окт. ф. 7-19 до Фор. 7-23, кукуруа за мај-јуни Фор. 4'69 до Фор. 4 70, кукуруз за јули август фор. 4 - 85—4-86. Штајнбрух, 29 априла Свиљарск л хшјаца. Српске свиње тешке од 50и по кр. до 51 и по кр. транзито, средње од 50 кр. до 50 1 / ј кр. транзито, лаке од 49 кр. до 50 кр. транзито. ? *. $ $ & 1 јј