Male novine
БРОЈ 139.
СУБОТД 6. МДЈА 1889.
ГОДИНА II
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРВМЈУ : На годлну 12 динара На 110 године 6 динара На 3 меееца 8 динара ЗА СТР/ШЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 дииара На по године 15 динара На 3 месеца , . . . 9 динара _ 12 Р ЕЧТГ ЈОИКШ СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
МДЛЕНОВИНЕ диевтга. лист за свакога
ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ^ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖ.
Претплата, писма и рукописи ШАЉу СЕ ВлАснику „Малих Новина" Топличин венац бр. 17., на горљем спрату. Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На првој странн од речи 10 пр. д., а на четврхо д пууит да 10 пр. дин. шј®2 штш
За свако оглашење плаћа се држ. та^с 20 пр. «.
В^ЂИ ОГЛАС« ПО ПОГОДБИ
Уредништво се од 1. маја преселило у ку-ћу на Топличином венцу бр. 17.. на горњем спрату.
ПРЕТПЛАТНИЦИМА У БЕОГРАДУ
Молимо г.г. бео* градеке претплатнике да нам изволе јавити промену стана, како им се због тога не би прекидало слање листа.
Претплату нека не гхолажу никоме другоме сем нарочито за то овлашће* ном човеку, који ће сваком поднети признаницу с потписом власника ли* ста
ППОСОБАН агент тра \Ј жи се за Београд. Но нуде ваља слати на ад
министрациЈу под фром „Меркур." 246
ШИ*
5—6
У недељу 7. т. мес. венчаћу се у овд. цркви еа г-ђицом етхшком, ЋЕРКОМ Г. СТАНОЈА ЂОРЋВВИЋА, КМЕТА. 3. Маја 1889. г. Пожаревац. Радован Шљивић, рачуновођа управе пожарев. казн заведеша. 1-1 254
Оркестар дуиавске пуковске музике приређује у нонедељак 8. Маја ове године у башти „ХОТЕЈ1 ИМПЕРИЈАЛА" ирки КОНЦЕРАТ иод управом свога капелвика г. ДР. ЧИЖЕКА Улазна цена је иола дипара од оеобе. !—3 ПОЧЕТАК ТАЧНО У 8 ЧАСОВА У ВЕЧЕ 256
!Ж
1
ДРАГУТИН Б. НИКОЛИЋ
МВДИЦИНАР је данас у 11 сати ире подне,
после дугог и тешког
преминуо боловањн, у 24 -тој години. Погреб ће бити сутра у 5 сати иосле нодне. Београд, 5. Мија 18 89 год. ожалошћени : Отац : Вељко ; ееетре : Магдалена ВидаковиИ и Василија Тешић\ браћа : Марко и Коста\ баба : Василија ЂорђевиЛ и остала родбина.
г /АФАНА „ДВА ТЕГРЛ \НА „ТЕРАЗШАМА' ИЗДАЈЕ ОЕ ПОД КИ РИЈУ.
24в—4— 5 ишшшшшш
КАЛЕНДАР Субота Правосдавни: 6. Правед. Јов. и многострад. Католички: 18. Иван владика
Сунце ивлази 6 маја у 4 с. 4 м. Суице аалази у 7. с. 21. м. Мене месеца: Пун месец 4. маја. Дан је с почетка 1572 сати, а ноћ 8Ч 2 с. али до краја овог месеца дан одужа још за 15 м., а ноћ ва толико окраћа
К У Р с Дукаг 5.64 Нанолеон 9.44Српоки лутр »јски 3°/ 0 лозови 40'—
подластм
БЕОГРАДСКЕ ТАЈНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА БОРВЕ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ (у 10 КЊИГА С ПРОЛОГОМ) (Писац задржава сва арава)
(24)
(НАСТАВАК) Но у твој делокру1, драги везире, нарочит<> спада овај други задатак да спречиш везе твоје р*је са суседном туђом краљевином. И ако можда изгледа незнатан , задатак је и тежак и веома важан. Кад би се ствар тицала просте забране, наравно, онда то не би имало бог зна каква значаја. На жалос, многи наши стубови царевине па разним крајевима тако и разумеју свој задатак да им је дужност само заповедити: „ово треба да буде, а ово не, ово сме, а ово несме." И кад то учине, сматрају да су учинили све. И
мисле да служе интересима царевине, кад иза заповести „ово не сме" — преступника строго казне. Даље од тога они не иду. Њина брига о царевини даље се не простире. Познато ми је колико су друкчији поступци и појмови једног тако отменог и мудрог мужа, као што си ти, драги везире. Теби је јасно да овде није реч о употреби обичних заповести и оштрих мера , које у оваким приликама не помажу много. Нама ваља освојити срце и памет рајину; нама ваљајиогодити иуг, који ће код најбољих и највиђенијих људи на тим крајевима створити убеђење да њина нација најпре, најлакше и н&јпотпуније може доћи до своје унутрашгБе независностч и нлемеиске самоуправе под скиптром Њ. В. Султани. Треба их убедити да ће њин језик, њина вера, њини обичаји, њине народне особине бити најбоље ноштеђене и сачуване под туреком владавином, — док ће им све то постуино и лукаво редом једно по једно уништити лукава Аустрија, ако би случајно дошли под њену управу. И ово је у истини овако, Турска је држала и држи опширне зенље у три дела света. Ми смо владали укупно скоро толико исто великом земљом, колика је цела Еврона. Седамдесет и три разна племена и језика улазило је и улази у састав наше свемоћне царевине. Пч ииак и-
торија не може показати прстом ни |едан народ о коме би се могло рећи да смо га ми уништили или у Турке претворили. Ми смо раширили нашу веру , али нисмо диради ни у чију народност. Наш пророк прима молитве на свима могућим језецима и тако су му исто миле на језику грчком или ма коме другом, као и најезику турском. Чак се Турчан не стара да уништи народност ни код иојединих људи, које узима у своју веносредну службу. Ја сам, ево пореклом Грк (ио матери) — милошћу надишином управљам данас судбином царевине; васнитан сам и школован средсгвима превисока господара мога, и сем што сам познао светлост свете наукс Мухамедове и примио најправију В''ру , нико ми ништа више није ни тражио, нити ме зашго нитао, и ја данас код мудрих Грка, искрених иријатеља наше царевине, важим исто тако гсао добар Грк, као пгго сам добар муслоаанин. Сасвим је друкчије с Аустријом и Русијом , нарочит^ с оном првом — нредставницом немштине. Немци су народ који би позобао цео свет. Немци су за навек нрогутали читава племена полапских Соловена, племена тако многобројна, да се слободно може рећи, да у сваким другом Германцу тече словенска крв.