Male novine

возови 51 и 52 одиосно 351 и 352, и путници ће моћи ићн снмо са путвичким возовима 11 и 12 или са оријент-ексиресом. Путнички воз 11 полази из Бе ограда у 7'00 часова изјутра а стиже у Ниш у 1 сат и 45 минута. Из Ниша полази у 2 сата и 15 минута и стии же у Цариброд у 5 сати по подне. путнички воз ЈУ2 12 полази из Да риброда у 11 сати и 8 минута нре подне, стиже у Ниш у 2 сата и 14 минута. Из Ниша креће се даље у 3 сата и 15 минута и стиже у Београд у 10 сати и 5 мвнута у вече. Оријент ексирес ЈУЗ 1 креће се из Београда два нута недељно, уторником и иетком, у 9 сати и 30 минута изјутра, и стиже у Цариброд у 6 сати по подне. Оријент експрес № 2 креће се из Цариброда такође два пута недељно И то уторником и иетком у 5 сати и 20 минута но подие, а стиже у Бсоград у 2 сата и 45 минута изјутра, — средом и суботом. На линији Ниш—Ристовац досадањи путнички воз отпада, а пуштаће се у саобраћај почев од 20-ог тек. меседа свакодневно, из Ниша мешовити воз ЈУ2 131 у 2 сата и 25 минута по подне који стиже у Ристовац у 7 сати и 20 минута у вече. Из Ристовца креће се свакодневно мешо&ити воз Љ 132 у 8 сати и 80 мипута изјутра, а стиже у Ниш у 1 сат и 25 минута по подне. На линији Београд —Ниш од 20-ог тек месепа нуштаће се у саобраћај свакодневно чисто товарни возови за робу, и то један полази из Београда у 5 сати и 20 мипута изјутра а стиже у Ниш у 6 сати и 40 минута у вече. Други по*ази свакодневно вз Ниша у 5 сати и 15 минута изјутра и стиже у Београд у 6 сати и 26 минута у вече. На линији нак Ниш— Цариброд иуштаће се такође сваког другог дана према потреби чисто товарни возови и то из Ниша у 6 сати изјтра а стижн у Царлброд у 10 сати и 15 минуга изјутра. Други говарни воз из Цариброда полази у 1 сат иод подне, а стиже у Ниш у 6 сати и 3 минута у вече. Овим укидањем неких излишних возова на врањској и пиротској лиеији држава је од уговорене сталве накнаде знатну уштеду извршила од жељ. прихода. » Железпички спедитер. Као што смо извсшгени место „званичног шпедитера" код сри. држ. железнице остало је уирожњено. а попуниће се јавним конкурсом који ће се у званичним новинама обзнанити од стране мин. грађевина.

ИЗ БЕЛА ОВЕТА — Тајанствен злочин. У гостионици Антона Винтерда у Обер ЗегерндорФу нашли су 25 пр. м. коиајући у авлији 2 и по стопе дубоко у земљи човечији костур. Како је гостионица била^на друму, то су некад у њу чесго свраћали путници те ноћили. Костур није био дубоко законан, био је чучећки постављен, ноге су му биле скрштене, колена стиснута а глава наслоњена на прси. Власт чим је сазнала дошла је на лице места да начина протокол па је нашла, да костур може бити 20 годишњег човека; да је судећи по нађеним комадићима платна и згуреном подожају, морао бити сашивен у врећу и нре 25—30 година закопан у земљу, те се по свој прилици ту крије некакав злочин. Лекари нису могли констатовати, да ли је костур мушкарца или женскиње. Власт је предузела даљу истрагу.

— Атентат. 5 о. м. бачено је у Трсту четири петарде, које су се распрснуле. Случајно није се догодила никаква несрећа. Прва петарда бачена је на „РЈахга дгапЛе" кад је војничка музика мирно пролазида; друга мало доцније код палате намесникове, трећа у дворишту врта „А1 Моп1е Усг(1е", где друштво „Аустрија" има свој стан а четврта на железничкој станици. — Олуја у Бечу. Прошлог петка после подне, била је, као и овде, велика олуја у Бечу. У мрогим пред грађима биле су подземне просторије под водом, те је полиција у нским случајевима морала наредити, да се становници иселе из неких кућа. На ђена су три леша у реци „Вин." У „Мајерлингу" утопила се 10-годишња девојка по имену Ружа. Кад је нагрнула киша она је стала нод стреху али је таласи на брзо однесу у реку. Гром је више пута пуцао али се ништа није упалило. Један Финансиски стражар онесвестио се од грома. Водоводне цеви су понегде попуцале. Подруми су сви били пуни воде и многи канали су се срушили. У једној кући лежала је жена у порођају а вода је тако надолазила да је било опасности да ће се удавити. Полиција јој је морала нритећи у номоћ ЈНтета је огромна. — Понлава у Чешкој. 6. ов. м. У јутру била је у околини места Престића јака олуја. Много људи и деца изгубили су живот. Киша је тако јако падала да је на мах однела тестеру за даске гроФа Харата у Субу, и том приликом утониле се три особе. У Раковицу срушило се неколико кућа те је више људи погинуло. У Приховицу срушило се више кућа уз обалу мале речице, у којој обично вода тече слабим током. Под рушевинама је погинуло деветоро деце. У оиштини Јино 32 особе изгубвле су живот. Ту се срушило седам лућа. два околива поплављена је. — Нов женидбепн завон. Из Магрида шнпу: Ступање у живот новоа грађанског закона, имало је овде оригиналну последицу. 1 маја у целој 1П |ГИији није се могао извршити никакав брак. По новом закону свако венчање мора се јавити варошком еуду 24 сахата раније. А иошто је тај закон тек 1 маја ступио у живот, то се пријаве ниеу могле примати 30 аорила, те заручни*,има, који су баш 1 маја желели да утврде везу за читав живот, није остајало ништа друго но да се, хтелв не хтели, претрпе за 24 сахата. Један стари судија, и сам ожељен, неком нестрпљивом заручнику, који се горко тужио због таког случаја, рекао је ово: „Младићу, будите захвални добром удесу; како бих ја срећан био да сам пре венчања имао 24 сата за размишљање!" КЕБИЖЕВНООТ Учитељ, орган учитељсквг удружеља, има у априлској свесци ову садржину : 0 дисциплини. — Дечак и девојчица од 6—12 година. 0 умним особинама човековим. О надзору. — Записници Гд. Одбора учит. Удружиња. — Рад месних вборова уч. удружења, — Листићи, Фрагменти из Кантова списа о педагогици. — Књижевни прикази. — Предавач : Краљевина Далмација; Појам о реченици; Писање десетних бројева: ивговарање — читање десетних бројева; Сабирање десетннх бројева.

јгјг^.ОЋ=СЈЗ:ЋО.

ОЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК Упутство за иепите у основ. школама. Г. министар просвете ивдао је надзорницима основних школа упутство за ову школску годину. У унутству се вели: За време докле траје испит у школи, постарајте се да сазнате : 1. Је су ли сви ђаци заведени у главну књигу уписницу и је ди то завођење учињено у почетку школеке године, као што је то прописано. Овај упис деце у главну књигу треба да су оперили и члинови школскога одбора. 2. Је су ли сви наставни предмети предавани и изучени по наставноие програму. О овоме ћете се уверити , захтевајући да наставник пата ученике из разних партија наставног програиа. 3 Каквом се методом служио наставник у предаиању .• да нема механизма и да ли је оно што су деца учила право знање , т. ј. ноувдано и с потпуним разумевањем. 4. Колики је број ђака, који понављају разреде и кавав је успех код поноваца, какав је бројни односи између бољит и слабијих ђака и да ли наставаик није занемарио слабије раввијену децу на рачун даровитије. Из постигнутог успеха код слабије деце најбоље се види еавесност и труд појединих наставника. 5. Каквим се ручним књигама и како сдуже ученици цри наетави и д* ла еу те књиге одобрене од министра просвете и црквених послова или ннсу. Ахо наиђете на не одо рене књиге у ђака, ви побележвте таке случајеве. на ме известите. Учебници у основној школи нису за то, да се из њих задају лекције или да се учи на памет „одавде — довде", него они поглавито служе ђацима као помоћпо срество за боље и нотпупије рлвумевање онога, што ии је наставник живом речју казивао и објишњавао. 6. За прописе и цртање треба у основним школама да. се употребљава харт»ја која јн монопол државне штампарије. Где би наижли на употребу какве друге хартије, 8абележите то и известите ме. 7. За све време испита и докле се год бавите код неке школе, обратите нарочиту пажњу на васнитање деце и на нонашање. ред, чистоту и све остало како код ђака, Тако н код наставника, коме је задатак да у васнитаном погледу буде деци свој углед. (Наставиће се) ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВПНАМА" 10. Маја Цариград.. Службено се побијају гласови о немирима у Македооији. Верлин. Јучерашњи евечани ручак почео у седам еати. Сем владара, владарки, иринчева и приацеза, били еу још дипломатско тело, сви министри, генералитет, обострани дворски чиновници, свега 140 особа При ручку свирала музика гардиских Физилијера и друге регименте. Рим. На предлог Кавалета иреседник је у име коморе изјавио благодарност немачком цару, не мачком народу, и преставницима вароши Берлина за сјајан дочек краља Хумберта и престолонаследника. Исто тако изјављена је благодаррост швајцарској влади и народу за срдачне изјаве нриликом проласка краљева кроз Швајцарску. Веч. Како „Иол. Кор." јазља, кнез Фердинанд имао се вратити

јуче у Софију. Неоснована је вест да ће кнез јула месеца ићи у Париз. Вукурешт. У посланици, којом је јуче отворена комора вели се, да ће због пољских радова сесија трајати само четрнајест дана. Посианици ће имати да расправљају буџет и неколико Финансиских цројеката. Због недовољног броја није држана ни једна седница. Јуче је престолонаследник свечано уведен у сенат. Краљица одушевљено поздрављена. Преседник сената поздравио престолонаследника и рекао да одушевљење, којим га ^е народ дочекао, доказује, да земља жели да овековечи уставну монархију. Ако престолонаследник узме за образац краљаља и краљицу те одговара својим обвезама идели судбу земље и у добру и у злу, онда ће му бити осигурана оданост и љубав земље (одушевљено одобравање). Престолонаследник благодарио на румунском језику и рекао како ће се трудити да испуни своје велике дужности, које врло добро зна, и увек ће се руководити народним тежњама и да ће се у тегаким задацима угледати на краља. Говор његов саслушан је с бурним одушевљењем. Верлин. После поздрава царица се повукла у дворац. Краљ и престолонаследник талијански иосетили су после тога све принчеве, Бисмарка и Молткеа, а после су примили њихове посете. После тога био је породични двручак, а после ручка су цар, краљ и нрестолонаследник отишли у Шарлотернбург и положили венце на мозолеум. Веч. „ГгетДепМа!;" доноси чланак о путовању краља Хумберта у Берлин, па вели да тај пут значи истрајност на земљишту досадашње морољубиве политике. Овај састанак монарха поново пред целом Јевропом документује сталност међународних односа, несибичност и сила којг су подједнако велики. Лондон. „Стандард" указ/је на необично одушевљење, којим је талијански краљ дочекан на немачком земњишту, па вели да је то нова потврда тројног савеза, коју ће енглески народ са задовољством поздравнти, јер у томе гледа најбоље јемство за мир и најбољу гарантију да основни интереси јевронсви остану недирнуги.

Да се разрачунамо

(Наставак) Видеди смо какви су били моји „односа с напредњадима" у току првих месеца по нашем ослобођењу из затвора. Да видимо сад какви су били ти .односи" после свршене фузије и после мога разиласка с друговима.