Male novine
Б-РОЈ 148.
УТОРАК 16 ИДЈА !889.
ГОДИ.Ш
ИЗДАЗИ СВАЕИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На год дну 12 динара На но године .......... 6 динара На 3 месеца 3 динара ЗА СТР4БЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године . 15 дивара На 3 меееда б динара ЗПЕ РШТ Ј0ША1. ЈЕД*Н ВРОЈ 10 ПАРА ДИН РСКИХ.
МДЛЕ НО
днешш лжст за свакога
Претшгата , писма и рукописи шаљ\ ВдАснику „ Малих Новина" ; Топличин венац 6р. 17, на гораем спрату.
За свако оглашење плаћа се држ. I 20 «р.
Може се претплатити и код свмју пошта у Србији. ч* •> ЦВНВ ОГДАСИМА На првој етрани од речи 10 пр. д., а на четврто сд цоаит р<*да 10 пр. дин. ШДНЕ ШТШ Ц-Ш 0ГИАСЈ1 ПО ПОГОДБИ
! КОНЦЕРАТ !
У вторник 16. Маја приређујо дела војна музика дунавеког пука иод управом свога капелннка
г. ДР. ЧИЖЕКА
?
1Ж$1
ПРОГРАМ НА КАСИ
На олучај рђавог времена, концерат ће се одложити за други к<»ји дан, а ва кад, објнвиће се илакатима. 1—1 ПОЧЕТАЕ ТАЧНО У 8 ЧАСОВА У ВЕЧЕ Мита Петровип, угоститељ код „Коларца"
Не држим имен дан. К. С. Проти&
249-2-3
1еннрал.
1 Т н 288
ражи се 1500 до 2000 ду ка на имање или сигурно јецетво. —• Обратити се уредништву. 2-3 13, 15. и 17.
ДЕЕЗГЕЛВНЕЗЖ
КАЛЕНДАР уторак Нравославни : 16. Преп. Тодор и Јеврем Католички: 28. Вилхедмо
Сунце излави 16 маја у 3 с. 54 м. Сунце задааи у 7. с. 33. м. Меме месеца• Пун месец 4. маја. Дан је с почетка 15у 2 еати, а ноћ 8 1 !, с. али до краја овог месеца дан одужа још аа 15 м., а ноћ ва толико окраћа
К У Р С Дукат 5.61 Наполеон 9.39 Српски лутријски 3% лозови 39 - —
ВЕСЖИК
БЕОГРАДСКВ ВЕСТИ Даринске исплате. Царинарница београ^ска објављује овим свакоме:
1. Иснлате ма ког рода биле чане се по једнаким исправама, од којих једна остаје код царинарнице, а друга се даје ономе, што илаћа. 2. Исплате се чине ио правилу на благајницама царинсвим (на железници, у одељцим» А и В, даље, у одељцима: поштанском и ва ситнице на сави). Осим тога оне се чине и за путничке експедиције при доласку воза железничког и пароброда. А на послетку оне се чине и ; јо нарочитим исправама (за ноћне експедиције и дрј, које оверава цариник иди његов заступник. 3. Према томе иико није дужаи да што платк и у име чега било, док не добвје докуменат, по коме се иснлата чини I? то докуменат еадлежно оверен. Посленик царински, који и мимо тога што ваилати, чини казнимо дело по §-у 114-ом казненог законика. * Српека изложба у Паризу. — Како „Одјек" јавља, наше изложбено одељење на светској зложби у Паризу већ је сасвим готово и потпуно уре,' ђено. Са нашом изложбом можемо бити потнуно задовољни, како по броју и каквоћи самих изложбених предмета, тако и у самом уређењу и декорвсању наше секцаје, која са Фасадом заузима врло угледно место. Како нам из Париза јављају, ми смо скоро у свачему претекли наше суседе Румуне и Грке. Наши многи производи нривукли су већ на се пажњу посетилаца, нарочито наша жита и мермери, а да и не говоримо о рукотворивама, од којих су продати већ нејколако ћилима и скоро сва грнчарија. I Нема сумње, да ћемо од изложбе имати доиста и практичне користи у
сваком иогледу, те не треба да жалимо жртве, које смо око њеног приређења учинили. Прсдседник нашег изложбеног одбора г. Јегрем П Гудовић, који се сада у Иаризу бави, постараће се да прибави обавештења о могућности трговачких веза за наше важчије произаоде. * У сношен Синђелићу — Као што нишка „Слобода" јавља, израдио је цртач тамош. гимназије и учитељске школе г. Стева Никшић, Лала слику Синђелићеву у тренутку, кад креше пиштољ у џебану. Поменути нишки лист уверава, да је цртач на лику Синђелићеву дивно израдио онај страшни кзраз д^шевни у очи своје и турске пропасти. — За Синђелићеау прославу комнановао је г. Б. Свобода, хоровођа нишке певачке дружине несму Љубинкову „Смрт Синђелића", а Д. Макоња Сиађелићев марш. „Слобода" јавља да ће у иомену Синђелићу учествовати Друштво св. Саве. друштво цркв. крста. учитељска школа, гимнази)а, женска радничка школа, артиљерија, пијонерски и пешачки багаљони. * Напредњачви збор. Као што смо већ јавили, јуче је у башти велике пиваре био напредњачки збор, на који је дошло преко две хиљаде људи с разних крајева Србије. Збор је отпочео рад тачно у 8'/ 2 часова, а отворио га преседник главног одбора г. Гарашанин , који је у једно изабран и за преседника збору. Пошто се заблагодарио на поверењу, он је држао дуг говор, који је је трајао више од два сахата. У том говору он је изнео цео рад напредне
НОДЈЕШШ ИСТОРИСКЕ СЛИКЕ „БРАТСКЕ ЉУБАВИ Р7СКЕ" ПРЕШЛ сшвггмлI ОСБАЈАЊЖ ПОЈБСКЖ. На једниј од најтиријих нијаца красне Варшаве, престонвце „кукавне" Краљевине Пољске, пред једном највећ^м црквом, пред божијим олтаром, клечало је хиљадама људи и жена, стараца и деце, и с уздигнутим рукама к небу, с очима пуних суза очајаља а с когледом цуним нада молило се Вогу — Богу Словенскоме! „Боже ! Теби, који са кроз безброј векова обасинао Пољску сјајем моћи и славе! Теби, који си је моћним крилом својам заштићавао од свих несрећа и онасности ! Теби, пред олтаром Твојам , молимо Тв се из дубине душе и срца: Смилуј се, Господе, снаси нам домовану и — слободу !
То је ночетак химне пољске: Воге сов Ро1зке ! Молитва се ова тихо, тужно ал и онет моћно уздизала к небу. Било је пред вече ! Пред овом гомилом молитеља, тамо у присевку , пружалв су се тамни стројеви руских војника. По свршетку ове прве строФе пољске химне, наста глуха тишина ! Њу прекиде кратка, но суровц заповест: геоерала Муравјева : „Пали !" и — пушке скрееаше, плотуни грмнуше а међу молитељима осташе празни редовв ! Празнине се понунише, ал и народна молитва се настави : „Боже, одкад си слободу Пољској одузео, крв је потоцнма текла! Ох , како је свирепа судба оних, који за навек, губе своју отаџбину! Пред олтаром твојим молимо ти се .• Смилуј се, Господе ! Врати нам отаџбину и слободу !" Опет наста иста тишина. Опет се понови иста заповест. Опет пушке скрвсаше и плотуни још громкије одјекнуше. Редови се опет проредише, онет се попунише и онет се химна продужи : „На једну речТвоју, моћни власннче грома, стрешће се прашина која нас прља! Ако смо заслужили да нас казниш , сатри нас у пепео, ал у пепео — слободан !" Молимо ти се пред
олтаром Твојим : Спаси нам, о Господе, спаси домовину и слободу !" Осам пута је заповест издавана; осам пута су плотуни грмели и редове молитеља решетали, док, најзад, глуха ноћ својим црним велом не покри гробље. А у дубокој ноћи одјекивала је вика крвљу напојених руских војника: „Боже царја храни !" Морал : „У се и у своје кљусе." 8а1ив геј рпБНс® виргета 1вх евго