Male novine

БРОЈ 150.

ЧЕТВРТАК 18. &1ДЈА 1889.

ГОДИНА 11.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН МДЈ1Е НОВИНЕ В. 8 »есеца . . . . . .... 3 длв.р. |||Л« 8 1и 18 М I I 1 I !■ за стране земље : дневни лмст за свакога На годину 30 динара На по године 15 динара На 3 месеца . . . 9 динара 1Е РЕТЈТ Ј0ША1« ГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ^ЖЖЖЖЖЈЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖ ЖЖЈ ГЖЖЈГЖЖјГЖ Ж ЖЖЈЈГЖЖЖЖЈ/ГЖЖЖЈГЖЈ Г&ЈРЈгЈГЖЖЈ 'ј ЈЕДАН ВРОЈ 10 ПАРА ДИНдРСКИХ. За свано оглашсње пла1ш се држ. , а-

Прктллата , писма И рукописи ШАЉу се ВлАснику „ Малих Новина" Топличкн венац 6р. 17., на гораеи опрату. Може се претплатити и код свију пошта у Србији.

ПЕНВ ОГЛАСИМД На ирвој страни о,_ речи 10 пр. д., а па четврто 1 .д петит ргда 10 пр. дин. шшн штш

^ХЧУУЧУУУУУУХУЧ.УУ>,УУУУУУУУУХУУУУУУУ1

пИ ОГЛАСи ПО ПОГОДБИ

1 Промислу Божјем било је угодно да позове на онај свет мога нигда непрежаљеног супруга Станојла Петрови -ћа ДРЖАВНОГА САВЕТ. У ПЕНЗИЈИ који јуче у з 1 ^ часа по подне, после дугог и тешког боловања , испусти своју добру душу у 77-ој години својега живота. Погреб ће бити данас у 4 сахата по подне. Јављајући ову тужну вест сродницима, пријатељима и иознаницима, молим их за тихо учешће у мојој превеликој жалости. 18 маја 1889 год. у Београду. О жалошћена супруга : ДраГИЊа с& осталом родбином. 301 1 — 1

,2 т:ш:: е::ез:ез ::и1:ес

КАЛЕНДАР Четвртак Правоедавни: 18. Вовн. Госп. (Снасов-дан) Катодички: 30. Спасово Сунде ивлави 19 маја у 3 с. 51 м. Сунде вадази у 7. с. 36. м. Мепе месеца: Прва четврт 25 маја. Дан је с почетка 157 2 сати, а ноћ 8Ч 2 с. али до враја овог меседа дан одужа још аа 15 м., а нок ва тодико окраћа

К У Р с Дукат 5.61 Наиолеон 9.39 Српски лутријски 3°/ 0 лозови 38 - 25

РЕПЕРТОАР Субота, 20.: Јованчини еватови, шаљиви опера у једном чину, напиеали Мишел Каре и Жил Барбије, нревео с франдуеког Н. Мариновић. — Једва стече зета, комедија у једном, чину, написали Лабиш и Марк-Мишел. Недеља, 21.: Ревизор, комедија у пет чинова, од Н. В. Гогоља, с рускога превео Ж. Јовичић. (Гостује Н. СииићЛ

ВИЛЕТЕН УМРЛИХ од 1.2. маја 1889. Марко Стојковић свештеник. Живојн ЈовановиК војник. Варвара кћи Франца Шајта. Јован Јандер кројач. Франциска Јагода. Никола Стојановић надничар.

ПОБ ЗЈЕОЧИН Држимо у руци 109 . број „Срп. Нов.". Стојимо запрепашћени, пренеражени, скамењени. Човек не може да верује евојим очима и мора да се пита шта је ово? Је ли ово само ружан сан или }е ово збиља страшна, ругобна јава, много ругобнија од свију оних наказа што смо их гледали 14. и 15. маја? И, доиста, у том броју службеног листа донесен }е такав онис и тако представљање оних жалосних појава од недеље и по' недељника, да се ми управо тек сад морамо питати: шта је био, шта је сад и шта тек има да значи онај ономадашњи крвави, бунтовнички покушај? Та} опис проткан је, од почетка до краја, тако дебелом неистином, да се управо не би могао наћи ни један став, који није, било у }едном, било у другом, нетачан. Али што нас ужасава, то нису по}едине, неверно представљене чињенице, ви поједини криво описани догађаји. Кад се прича како је неко озбиљно предлагао да се г. Глиша управитељ задржи као таоц; кад се тврди, да су напредњаци први почели гађати „публику"; кад се вели, како је г. Антула неком

вештином једва снасао г. Глишу од ропства; кад се тврди, да је по свршеном збору нанредњацима нуђен сигуран и зашгићен пролазак па опи то, не знам због чега, одбили — св« су то неистине, и то крупне неистине, али ипак нису оне које нас ужасавају, Оно, при чсму ми стајемо запрепашћени, то је нокушај службенога органа, да цео догађај представи са свим из освова изврчуто, да из темеља измени цео карактер ове и ружне и страшне појаве друштвене, и да један, веома оиаеан знак нашега болесног друштвеног стања, претвори у обичну, свакидашњу ситницу. По опису и нрестављању ствари, како су је изнели и полуслужбени „Одјек" и службене „Срп. Новине", ствар изгледа овако: г Напредњаци рекли, да ће сазваги партиски збор, па, место партиског збора, направили„пар тиску демонстрацију" и довели у Београд велику гомилу, која по мудрим примедбама „Одјековим", сем другвхмана, има још и ту, гато у њој има „нудара, онштинс!сих чувара и цигана свирача.*) Против те демонстрације јавила се друга демонстрација, искупила се „публика" (тако службене новине непрестано зову онај шљам, што је 14. и 15. маја рушио, харао е срамотио престоницу) па ударила демонстрација на демонстрацију. Те две ,,демонстрације" мало се ишамарале, мало се почерунале — е, па, чуда Боже! Сад ми је, бајаги, и то нека важна и значајна стзар ! Прихапсићемо

*) Колико ми знамо радикална странка није никад на то полагала нити је сматрала. да јој начеиа то налажу да у своје редове прибира неке „отмјене" „благородне" особе те да се другој странци може наругати што у својим редовима има пудара и онштин. чувара. Колико ми звамо јагодински Мија циганин добио је у своје време са свим правилну карту, амогли би набројати и повише других цигана, који су активни чланови радикалне странке и свакако мање јој служе и на штету и на срамоту но по неки ново-печени „благородници" њени.Одкад се „Одјек* тако проплемићи, да пударе и чуваре сматра као такав стид за неку пгртију да се чак о њему мора и по новинама писати, са свим нам је непознато.

I мало и једне и друге; можда по ! кога нешто мало и осудити, и | ствар је свршена. Нећемо ваљда, | од тога правити ,.источно питање". Цела ствар није од значаја и снада у обичне мало живље партиске појаве. Према томе , по службеном представљању у неслужбеном делу службених ,,Срп. Нов."инојош службенијем представљању тек полуслужбеног „Од}ека" , цела ствар изгледа тако. да оно што се десило 14. и 15. маја нити је што тако важно, нити је што тако особито, нити }е што тако страшно. На против, то је и умесно и логично и са свим природна последица напредњачке политике, напредњачког рада и напредњачког сазивања главног скупа, који се носле извргао у партиску демонстрацију. Дакле, мање више, ником ништа! Што је ко повукао — повукао! Најпосле, напредњаци су починили толика зла, да им неће шкодити ако овај пут и њина „иеиа" малко јаче јаукне. Неа виде, угурсузи, како је то, кад се човек дочена власти, па више ни о коме и ни о чему не води рачуна, но млата по свему што му дође под руку. И тако, и по службеном, и по полуслужбеном представљању жалосни и крвави догађаји од 14. и 15. маја, све ово што се до сад десидо, само је једно мало, незначајно разрачунавање с напредњацима. Дакле, ствар чисто наше локално-београдске и српско-партиске природе. Тако је ствар представљена са службене и полуслужбене стране. Ово нико не може оборити. Нека чита ко хоће, нека тумачи ко хоће и нека објашњава ко год како зна и уме, оно што }е данас, 17. Маја, речено у службеним ,,Срп. Нов." и полуслужбеном „Одјеку" значи то и ништа друго. Из онога што је написано у 109. бр. „Срп. Нов." и 71. бр. „Одјека"; из онога што смо за оно 3—4 дана чули и видели од надлежних људи из тих табора, догађаји од 14. и 15. Маја тако су обележени код тих људи. А је ли ствар у истини така? Не, она нити има, нити може имати такав карактер. (евршиће се)