Male novine

БРОЈ 154.

ПОНЕДЕЉАК 22. МАЈА 1889.

ГОДИНА П.

ИВЛАЗИ СВАКИ ДАН „ ПРЕТШГАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : Ш 4 Ш Ш 1Р 1 ШШЛ 1Р ВлАСнику „ Малих Новина« 11: ::::::::: 12Х МIIIIГ II1 1Н Р Н Г "—'" На з иесецд . . . .... 3 динара ИвГШУ I Ш Ш в 1 1 I Швв Може се претплатити и код свију пошта у Србији. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: ДНвВНИ ЛИСТ 3*1 СВЛКОГа ц^Гогллсимл На годину 30 динара г 1 ^ 11а но године 15 динара На првој страни од речи 10 пр. д., а на четврто На 8 месеца 9 динара — г.д петит ррда 10 пр. дин. 1Е РЕТ1Т ЈС1ЈЕВА1 ШШ ШШ5 ЈЕДДН БРОЈ 10 ПАРА ДИНАРСКИХ За свако оглашење плаћа се држ. та е 20 вр '•% ВЕЂИ СГЛАСН П0 ПОГОДБИ

цр.

ЦЕЛОКУПНЕ Р82ДЕЦИНЕ В. СУБОТИЋ, оператор,

станује у цариградскиј у, , , лици Вр. 1. у АндрејевиА ћевој кући. Болеснике прима код себе од 2—3 сата иосле иодне. У 308

2-3

'чО

цзвојеваве олободе за све српске грађане једнаке, како се радикализам тиме дичи и ионоси што је извојевао слободе за СВ6, а не

ПГТТшПШТТ

П11Ш11П11 )1П11Инт1П |1Ш111111П11111| [|1тП 1Ш1 11111111

дцеиелвнхиес КАЛЕНДАР Иопедељак Иравославни: 22. Владинир крал, Католички: 3. Клотилд краљ Сунце излави 23 маја у 3 с. 49 м. Сунце залази у 7. с. 40. м. Мене месеца: Прва четврт 25 маја. Дан је с почепса 15 1 /, сати, а ноћ 8 1 | 2 с ј али до краја овог меееца дан одужа још ва ! 15 м., а ноћ за толико окраћа

к у р о Дукат 5.61 Наполеон 9.39 Српски лутријски 3% лозови 38 - 2б

СТАЊЕ ВОДЕ За иоеледња 24 сата од 20 21 о. мес. вода је опала 8а 8 сантим. коликајевода пролаз иепод ћупријо 8-36

2С. Маја 21. Маја

5-64 ;>.5б

8.44

из опсерваторије

Веоград 21. маја 1889. год. 7 о. пре п. — 2с. II. п.

Нритисак ваздушни (аз. 0°]

7 19,94 м. м.

748,47 мм.

Тсмпература ваздуха (С°)

20°,5

28°,8

Г.лажност ваздуха (релативна)

Ветар шравац и јачина) Тиши на.

сев.-севе. источни сдаб

Максимална температу)а 29°,4 Минимална темиература 13°0. Време : Лепо

СТЕЦИШ ГА Траже ое наеледници масе;нок Насте II. Шајновића из Београда до 7 јуна; пок Настаса Нетровића 6 проф. В. Школе до 8 јуна.

НОБ ЗЈ10ЧИН (СВРШЕТАК^ Напредњачка владавина оила је грозна. Али зар то нравда иас само ' за С ебе/иа" кад на ту мо ЈУ да и ми будемо грозни. И где ј ј )6ч и веру људи дођу на скуп, а ја онда да потпустим сокачку гомилу, да их нремлаћује као стоку, а ја од свега да перем руке лидемерно, и још да вичем, како су они што су бијени то хтели и то изазвали, и носле свега тога да издајем у службеним новинама тако неверан и неистиаит опис догађаја, који не само што сваљује сву кривицу на бијене но је права нрокламација, управо указ да се нанредњаци млате. Ето то ја никад нећу, јер смат рам да је ниско, да је подло, да .је гадан језуитски маневар. Радити тако значи кварити моправа да их сад казнимо за то.' р ал политички, значи развраћаги Ако тако мислите, хајдете; ево ј Јавне нрави ове земље, значи за ту би се већ могли разговарати, љубав освете над нанредњацима Дајтв једву саунштииу ^Ј^т-у-тдоггаг нијружиаје и лајопасниће донети закон, да злочини нро- ј е навике у политички живот тив отаџбине никад не застаре- срнски, значи нанети страховит В УЈУ, Д а с власти извршене пља- ј ударац уставу и тек зачеђеној чке и насиља над приватнима и вајној уставносги нашој. над државном имаовином никад д ј а не {Ју за инат напредња не заетаревају. На основу тога цц Ма да убијам оно, што се тек закона склопите суд; пред њега једва створкло посие двајестохо изведите кривце . извиђај-ге им| дншње теш ке борбе. кривице редовно и нравилно; су А ви, господо, што то радиге, дите им и криво осудите. Гада ви ц И ц И те један нов злочин, мно ћемо бар знати да су кривци ј Г о гори од онога што га је 14. кажњени. Казните их према те-, и учинила руља.

Је онда Једном краЈ тим грозама, ако се ми редом почнемо овако светити један другом за ночињене ненравде? И каква је то јадна и жалосна освета, која пада тако слепо и насумце, да главом пла^а ка кав жалосни и ништавни сељак, који нит је могао што да номогне ни да одмогне ни нанредњаштву ни рачикализму? И ко то одмери и нресуди да .је баш тај жалос пик заслужио смрт? Напредњаци су починили мно ге злочине. Лепо. Мислите ли да имамо 7 !

жини преступа и почињених за ла, осветите и вређану и штећену домовину, али имајте куражи да ту осветничку улогу узмете јавно на се, имајте куражи отворено рећи да хоћете једном за свагда да дате страшан нример како злочини нрогив рођене земље и рођенога народа никад не застаревају и народ нх никад не оставља некажњене, и ако не може да их казни кад се врше, он их казни кад могне. То би било нешто ново, нешто нечувено и невиђено, али кад хоћете да светите Сливвицу, Боптуа, Зајечар иДрагачево, онда треба имати кура.ли на то рећи и овако ноступити. Хајдете ја ту хоћу. Али шго никад нећу и не могу, то је да будем мучки нанадач. да лицемерно објављујем качо је преко жалосне нрошлости сиуштена завеса заборава, у интересу саме отаџбине, како су уставом

Пера Тодоровић.

београдскв вести Кнез Лазар тако се зове нова трагедија у нет чинова, коју је наиисао г. Милош Цветић, редитељ кр. срн. народног иозоришга. Одбор за косовску ирославу акламацијом и нљескашем усзојио је ову драму да се представља на дан косовске прославе. * Железница Ми смо у д а маха донели белешку, да ће држава увсти у своје руке жслезницу. Ове наше вести обистинилс су се. Јучсрашњи број служоених новнна доноса о томе овај указ: да држава одмах узме у своје руке екснлоатацају наших жедезница, које је до сад експлоатисало друштво, и то нругу Београд-Ииш-Враша— Турека Граница, Ниш Пирот— Бугарска Граница и цругу Велика Плана Смедерево; да би се издржала неирекидност у саобраћају без икаквог застоја, Држава у-

зима у своје руке сав возни материјал и станични намештај, као и сав нотрошни и остали материјал, које се налази на линији; овлашћују еи миеистар грађевина и Финанције, да са друштвеним застунницима воде преговоре о ликвидацији рачуна, који проистичу из досадање експлоатације, а тако исто и о накиади, која сеима дати Друштву за возни материјал, станични намештај, као и потрошни и остали материјал; сва друштвена архива, као и новчани и остали документи, прелазе у државне руке, те да се текући рачуни закључе; сав друштвени персонал, како на линији тако и у Дирекцији, изузимајући највиши персонал друштвене управе, задржава се до даље наредбе на својим дужностима и ирима заповести и наредбе за вршење службе од железнћчког одељења министарства грађевина; железничко одељење манистарства грађевина управљаће експлоатацијом свију поменутих државних железница но чл. 3. закона о уређењу министарства грађевине од 17. децем. 1878.; Сви трошкови за уредну скснлоатацију ових железница чиниће сз из железничког нрихода. ' ^ 1 # ' Затворен пут Пуг који снаја железничку станицу са „малом иијацом" због оправке затвара се и од данас неће моћи кола њиме нролазити. % ■ Занимљиво. Јуче је у налилулској цркви на служби божијо) иомињат бивши митронолит Махаило а не садањи. Ми овај случај еамо белсжимо као занимљив Факат, пе упуштајући се ни у какву оцену. * Светао зрачак. Дакле нрелазак железнице у државне руке свршен је Факт. Експлоатацију железнаце нећ? од сада вршити страно друштво, но срнска држава. Хиљаде хиљада , на можда и милијупи динара, кјји су се до сад губили по дубоким џеоовама срећних странаца, што у Србији нађоше свој Мисир, стицаће се од сад у празне срнске драс. касе, па таме за цело колико толико смањити ту празпину. Крваво нлаћеном железницом српском рукосаће од сад српска држава, на ће јамачно бити и вишс реда и више рада и боља »увања нруге. Многотрнељива држава српска чије су сгрнљење тако дуго злоупотребљавали — ево једва једном нроговори и ма бар овде у овом питању не морамо више црвенити са њена ћутања. Ово је јсдан светао зрачак у овој тмуши што је догнашв [4. и 15. Мај. За овај акт нравде, влада је заслужила иризнање и благодарност земље; овде ће, уверени смо , стати уз њу целаземљабез разливв партија. * Жалба. Г. Гарашанин изјавио је у суботу носле нодне убсати жалбу на решење к >јим се ставља у нритвор. У исти мах изјавио је, да он никога