Male novine

БРОЈ 163.

ПЕТАК 2. ЈУНА 889.

ГОДИНА II.

ИЗЛАЗН СВАКИ ДАН

ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : На год ту 12 динара На ио годиде 6 динара Оа 3 м«вец» .... ... 3 динара

ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ

На годину. . На по године На 3 мее.епа .

ХЈЕ РЕТ1Т ЈОШШ

Ш

30 динара 1б дивара 9 дилара

дневни лист за евакога

Претплата , нисма и рукопиои шаљу се ВлАСНИку „ Малих Новина" Т сшшчен венац бр. 17., на гораек опрату.

Може с® претплатмти и код овију пошта у Србији •« ДЕНЕ ОГЛАСИМА На првој страни од редз 20 пр. д., а на четвртгј д и.'.ит 1»-да 10 пр. дин. п.п ге 2ШШГО

ЈЕДН БРОЈ М ПАРА ДИНАРСКМХ

За свано е»глашсн.в плаћа се држ. < •>. -о 2') «-р

ЋИ ОГМС? ПО ПОГОДБИ

0ГЈ1АСИ „Мале Новине" најраширенији српски лист, ЈЕДИНЕ ерпске новине које излазе СВАКИ ДАН, преиоручују ее што* ваној публици као врло удесне за оглашивање. Од данае је ценаогласима на првој страни знатно спуштена На четвртој етрани уводи ее

лжожжж

ту ће се примати ситна, кратка саопшгења, од којих свако кошта ОАМО 50 ПАРА ДИН. за један путДа би одговорили жељи наших многобројних муштерија, поручили смо слике за огласе, тако да ћемо од сад моћи да доаосамо ОГЛАСЕ СА

Свака слика у огласу кошта само 30 ДО 50 пара дин., према величини слике. ИЗелГЕИСГн: огласи и они, који излазе много пута, добијају знатан рабат. 5—10

РУЖНА НАВАДА У нашој штампи, па и у целом нашем друштву постоји једна ружна навада. То је навада полигичког клеветања. Има и у другом свету клевета, и у другом свету у политичкој борби и страпке и појединци свашта један другоме подмећу. Али оваких клевета каквима се код нас служе — нигде нема. То је нарочита, наша српска зрста клеветања и лагања, наш српски опецијалитет, од кога је, у облику каквог новинарског сарадника, требало послати који примерак и на нариску изложбу. Да проговоркмо ко]у о том чисто српском подметању. Оно се састоји у томе да чо века силом гурају у странку којој он не принада и да му подмећу како ]е он потајна присталица ове или оне странке, па то крије.

Пре свега мени није сасвнм јасно, како неко може бити иотајна иристалица једне јавне иолитичке странке, која ради јавно и отворено\ Чнме се бележи човек као присталица какве странке? Јамачно ничим другим но радом за ту странку, проповедањем њена програма, помагањем њена рада речју и делом, гласањем за њене кандидате и другим радњама ове врсте. А може ли се све то радити тајно? И нису ли баш то послови који у толико имају неке вредности, у колико се истакну као нечији јаван, признат рад. Та једној странци баш за то и требају присталице да их може јавн 1 извести у партиску борбу и показати свету колико их има. Каква би то била јавна политичка странка, која би се састојала махом од потајних чланова и присталица ?

Како би таква странка мигла радити и борити се уставним средствима у уставној земљи, где се сва борба води јавно а на крају крајева све се своди на јавне изборне победе. Пебеда за изборе скупштинске отпочиње се победом при изборима општинским, а све те победе ваља и спремати и однети јавно. Ту неће изменити ствар ни наше ново тајно гласање за скупштинаре, јер ће и ту моћи да остану у тајности само ретки појединци; маса, која односи изборне победе, биће и од сада знана и увек у напред обележена којој странци нагиње. Каква ли би, дакле, била та политичка странка у Србији, која би хтела да односи изборне победе помоћу потајних незнаних присталица својих? На то не може мислити нити на то рачунати ни једна стран-

ка у Србији, јер је то проста беемислица, И опет се код нас тако много говори о потајним присталицама ове или оне странке, понајвише напредњачке. Ево да узмемо повине само за 6 месеци, па ћемо наћи стотинама и стотинама примера како се људи узајмно окривљују да су потајне присталице ове или оне странке. Имају ли здрава емжсла, имају ли паметна основа та бесмислена узајмна беђења и подметања! Но ми тражимо истину и хо ћемо да погледамо на ствар и с друге стране. У појединим изузетним приликама, код појединаца, код људи с извесним положајем може понекад бити разлога да им се и с правом тури на главу прекор да су тајне присталице ове или оне странке. Али за то увек је потребно да се стеку нарочите погодбе. То може бити кад је нека странка гоњена. Слабији људи тада крију своја убеђења, да би избегли гоњења, но ту онда срамота не пада на њих но на друштво, у коме се гоне убеђења. То може бити код људи богатих и моћних, који хоће да учине по штогод за неко начело и неку странку, али јавно неће да улазе ни у какве партије и партиске борбе. То најпосле може да буде код каквога жалосника, који се, било као чиновничић, или као слуга, или као члан увукао у неко надлештво, у неку кућу, у неко друштво, на тај свој положај зл<<употребљава тга сазнаје и издаје радове или тајне са тих места. Али као год што су потребне нарочите погодбе (услови), па да неко може вршити улогу тајног присталице нечиЈег; тако исто има положаја и радова који то потајно присталиштво сасвим искључују. И то баш и јесте код нас и глупо и ружно, што се та нодметања понајчешће чине људима који ио самоме иоложају своме, ио самоме занимању и раду своме не могу никако бити ничије тај «е присталице. Како у том случају та подметања изгледају и бесмислена и одвратна, имамо жив пример баш