Male novine

БРОЈ 165.

НЕДе /ђА 4. ЈУНА 1389.

ГОДЖНА П.

ИЗЛАЗИ СБАКИ ДАН ЦЕБА ЗА СРБИЈУ: На годлну 12 динара На по године 9 дикара На 3 месеца 3 днп&ра ЗА СТРАЈ1Е ЗЕМЉЕ: ва годину 30 динара На но године .16 динара На 8 месеца , . , . 9 динара II РЕТ1Т ЈСШКШ ЈЕДАН ВРОЈ 10 11АРА ДИН^РСКИХ

МДЛЕНОВИНЕ дневми лист г лп евакога

'ЖЖЖЖЖЖЈГЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖјЖЖЖЖЖЖЖЖл За Пбако огдашење пла^а се држ.

Претплата, писма и РУКОПНСИ шаљу ск ВлАснику „Мллих Новина" Топличин венац 6р. 17., на гораек опрату. Иоже 09 претплатити и код свију пошта у Србији,

ДЕНВ ОГДАСИМА На првој страни од реда 20 пр. д., а на четирзчј ■д иотнт "рУда 10 тгр. дин. п^И ОГЛАСЧ ПО П0Г0Д5И

Да отворита карте „Мале Новине" нису орган ни једне политичке етранке: оне не представљају никакав службени нравад , никакву службену личвост; оне су просто израз једног слободног грађанина, свога власвика, и израз једног дела јавног Мгвења, у колико погоде његово расположење и послуже му као одјек. С тога „М. Н. 1, могу говорити и слободније и отвореније од многих наших листова, везаних партиским, државничким и другим обзирима. С тога ће ,,М. Н", и да отворе своје карте, да отворено кажу шта мисле у једном упаљеном дневном нитању, уверене да ће у овоме случају бити израз и одјек свију родољубивих Срба. Руски дар назво је у здравици црногорског кнеза својим је динич иријатељем. То је одмах узбрукало целу Европу. На све стране то се разумело као кандидовање кнеза Николе за будућег ерпск г краља, за ујединитеља свију срнских земала, за владара који ће метути на главу Душанову круну. Сведено на практично земљиште, то би значило, да кнез Ни-

кола дође на српски цреото, да створи у иочетку персоналну унију између Србаје и Црне Горе, а за тим, као савезник руски, у европском рату, који је на путу, да придобије Босну и Херцеговину и друге делове раскомаданих српских земаља и тиме оствари горњу задаћу. Догађаји, који су се муњевитом брзином развили амо на Балкану после те значајне здравице, а нарочито најновија вест, која службено још није потврђена, али која је посве вероватна, вест да је Русијн понудила Србији војнички савез, и Србија ту понуду већ примила — све то сведочи да ствар доиста може изаћи на оно како смо напред рекли. Аустроугарска штампа у ночетку је покушала да багателише све те вести и предвиђања; старала се да докаже како здра

општили изводе из два иајугледнија бечка листа, из ,,Н. С. Нре се'- и полуслужбеног „Фремденблата." Имамо разлога веровати да је у чланцима тих листова исказано мишљење бечкога двора и аустроутарске дипломације. Па шта се ту вели? Просто и јасно ту се Србији прети. Пре свега, ту се напада г. Ристић и либерална странка. Бечке оФициозе чуде се како се либерална странка смела усудити да унесе у евој нрограм уједињење свију срлских земаља. После се разлаже да је „намигивање Србије с Русијом, после цареве здравице, проста издаја спрам Краља Александра," а г. Ристић обасина се најружнијим ногрдама. Нама за цело нико не може поебазлти да смо наклоњени ли

вица царева нема онај значај бералима и г. Ристићу — али ми

какав Јој приписују. Мало после, почела је доказивати, нека је баш и тако, како се узима, Аустро-Угарска се тога не боји — она је за све спремна. Но догађаји на Балкану разви јали су се невероватн , брзо. Било јејасно да ,,нечега има." На то је аустроугарска штамна почела претити Ми смо у јучерашњем броју са-

иаак морамо рећи, да нас је онакав тон и онако писан-е тако озбиљних аустриских органа просто пренеразило. Је ли могуће да наши најближи суседи тако мало познају Србију и њен народ! Чујте нас госнодо из Беча и Пеште; чујте нас, то вам неће шкодити! Можда вам НИКО у Србији неће и не може представити

ствар тако верно и истинито као ми. Чујте дакле. Ви се чудите како је ерпска лкберална странка могла унети у свој програм уједињење свију делова раскомадана Српства. Али ми вам ево кажемо, да је у гоме либерална странка тек веома доцне узела оно, што сваки Србин, што свако срнско дете, што свака баба српска још од колевке носи у срцу и у души својој. Нас има свакојаких, има нас подељених на многе нартије, има нас завађених, али ми вам ево јавно велимо, да у целој Краљевини нема ни једнога створа српског порекла, који не би у то веровао као у оченаш и који не би за тим тежио. Дакле, немојте се ништа чудити и немојте се варати. Она српска душа, која то не би хтела и томе не би тежила, код нас би била жива камењем затрпана. Сви ми, колико нас год има и либерали, и радикали и напредњаци и неутрални — СВИ МИ хоћемо уједињење и ослобођење целокупног Српства. И то хоћемо не само на речима но и на делу — за то Ђемо ми да поднесемо све жртве и да ставимо све на коцку.

подластак

ПРОЗИРАЊА

(САН У ЛЕТЊОЈ НО%и) ('наставак)

(6)

Сви погледи окретоше се овој чудиој прилици. То је била жеаска прилика, ванредне лепоте, са седим, дугим власима, а с белим и руменим младачким лицем. Чудно лице! У њему се огледала и дубока хиљаду годишња старост и бајна, вечно свежа младост. Нити ја умем казати, нити би ико знао рећи, у чему се управо огледа и та старост, и та младост, тек довољно то, да се на том чудном лицу то обоје јасно огледало. ,Зок је зачуђен 'збор бленуо у ову дивну прилику, она лако као сенка крочи напред, стаде на сред дворане, пружи леву руку и на њој расклопи велику златали књигу, а сјајним, пауновим пером махну на збор и ироговори чиствм, слатким гласом, меким као звуци сребрна звонцета. — Ја сам повесница — рече она — стара сам као што је старо човечанство, а тако сам исто и млада као оно. Као што оно вечно живи и вечно се обнавља, тако вечно живим и вечно се иодмлађЈЈем и ја. Имам тако велико искуство, тако сам много видела и чула за тисуће година од кад ме је, да под сунцем нема ништа ново за ме. Све што бива сад, бивало је већ и понављало се небројно пута кроз непрегледан низ столећа. Тако позната са прошлошћу, која је сва преко мене црошла, за мене не може ни будућност бити тајна. Ја је прозирем, ја је видим, јер познајем радникекоји је спремају .... — Ви свети оче — окрете се она зачуђеном старцу — прво сте говорили, да сте српски, а не руеки родољуб. Но ваше родољубље гледа само на једну страву. С тога оно нрема ириликама може да буде корисно, али трко исто може да буде и штетно. Србија се не сме везати ни за кога мртвачким узлом. Политика је променљива, једна нолитика не може бити добра за сва времена и све нрилике. Србија се мора окретати оној страни, која јој више и поузданије може дати Ако је у једној прилици добро бити с Русијом, у другој је добро не бити с њом. Сва је мудрост политичара да погоде добро, кад с квм треба да су у друштву....

После ових речи она прилика ућута. Као да је чекала хоће ли старац што одговорити. Но он је ћуто. Прилика опет проговори — Свети оче, ја те називам тим именом с тога, што и твој чин, и твоје године говоре да би требао то да си. У ствари ти си више дипломата но калуђер, код тебе је политичар унижтио свештеника, ти си и од вере и од цркве направио просто оруђе твојих дипломатскх смерова. Оно и вера и црква треба да служе народу. Има ирилика кад и то мора бити да се калуђери нретворе у дшаомате. То је случај код обезглављених народа, где нема ко други да се брине о њиховим народним пословима, ако ту бригу ве прихвате црквени великодостоЈници. Али то, богу хвала, није сад случај код Срба у Краљевини. ту нема потребе да првосвештеници постају дипломате. Бојати се да од. ове смеше не изађе само збрка од које ће трпети и црква и полигика

(НАСТАВИИ! О«)