Male novine

БРОЈ 167. УТ8РАК 6 ЈУНА 1889. ГОДИНА II. И8ЛА8И СВАЕИ ДАН ~~ "" П рВТПЈГАТА , ПИСМА И РУКОПИСИ ШАЉу СЕ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : % Л И Г* I ИН1 IЈ1 И* 1 В дасникј „МАЛИХ НОВИНА" " На годану 12 динара |||| II 11 шт |јиј| X 1 1 /1 Ц Топличин венац бр. 17., на гораем спрату, На по године. 6 динара |Ш| 1 1 II I I 1 1 1 Ц 11 П 9 На 3 месеца 3 динара 111 ЈР1# 1 I *Јг Ш I 1 1 Еш ——— т -"® м ® и ■ ■ * ■ Може ое претллатнти м код сзмју пошта у Србији. «, га „ 3 У АСТРАНЕ ЗЕМЉЕ -Дневни лист за свакога д В ~; г ™ На по године 15 динара На нрвој страни од реда 20 пр. л., а на читвртг) На 3 месеца 9 динара <-► д .н,т«т реда 10 ,тр. дин. 1Е РЕШ Ј ОЦВШ . ЖШ2ПШ5 : 7 ЈЕДАН ћРОЈ 10 ПАР А ДИНАРСКИХ. За свако оглашење пла!.а се држ. ;а.=о _ ; <-Ј ,. -ј ; И ОГЛАС'! ПО ПОГОДБИ '

Ј.Г. ПРЕТПЛА1НИЦИМА ИВ 7Д7ТРАШЕООТИ Пошто су иосЈИГле огромав успех и стекле толкки број иретплатника, какав до сад није имао ниједан сра• ски лист , „Мале Новине" одважвле су се да предузму једак преображ^ј (реФорму), који ће бити од велике користи и нашим ттовавим претолатпидима и самом уредништву. Тај цреображ&ј састоји се у овоме : За г. г. лретплатнике из унутрашњости уквда. се претплаћивање код уредништва. И тако, од 1. Јула г. г. претплатници из уиутрашњости могу се претплатити па „Мале Новине", салокод својих пошта. С тога молимо све наше штоване читатеље из унутрашњости, да новац

за цретилату више не шаљу право уредништву, но ко жели да држи наш лист, нека се изволи претплатити код ноште. Ово је много боље и за саме претплатнике. Ко се код поште иретплати, томе лист мора долазити уредно, јер му сама пошта одговара за сва ку пеуредност н мора му накнадити сваки број који би му Фалио. Даље, ко се код поште претилати, њему никад не може пропасти претилата. јер у случају да неки лист престане, пошта мора вратити новац. С тога молимо наше штоване претппатвике, да се од сад сам' код погпта претолаћују. 27 маја 1889. Београд. УРБДННШТВО „МАЛИХ НОБИНА"

У пивници КОД „УЈЕДИЊЕЊА

■V

<г

•^у ^

4 # ^

,4 • ^ Ј0 4 А

Поштованој публици стављам до знања, да сам од данас узео под закуп кујну и сеабдео је са добрим и укусним јелрм. Српска кујна је на нрвом месу с врло спупг г енин ценама и великом конкуренцијом према другим кујнама. У свако доба мож се добити ћебапа на ражњу и разних хладних јела. Услуга врло тачна и брза. Јоца Кумрић, угоститељ. НАШЛИ ПА ЗАШЛИ

Србија је малена земљица. Хтела, не хтела, она је унућена да живи у елози и љубави својим моћним ћ великим"сусодом на југо западу , који обухвата скоро две трећине целокунних наших државних међа. Само та једна околност, што нае је једна велесила обзинула с три стране, од Увна па до железних врата (Ђердапа), налаже нам да брижљиво и пажљиво негуЈемо најбоље односе с тако силним суседом, моћним и у добру и у злу спрам нас нејаких. А колико ли тек има других интереса и разлога! У Аустро-Угарској живи добра трећина целокупне народности наше. Аустро-Угарска је најближа цивилизована земља, откуда ми добијамо готово све знање и сву науку нашу. Ауетро-Угарска је скоро једини и искључни купац многих наших производа и трговинских артикала, нарочито оних који се извозе у већим количинама, за које се и уноси после новац у земљу. У опште, ми смо с Аустро-Угарском тако тесно везани и гео графски, и етнограФСки , и политички, и економски, управо везани свим оним што држи у заједници људско друштво, да је тешко и замислити, како би то изгледало, кад би узајмно непријатељско расположењена један пут

покидало и пресекло све те везе Тај прекид тако бн се исто осетио као кад предвојиш једну исту државу. Али колико год ми имамо наших рођених интереса, који нас вежу за ову велесилу, толико исто има и она опет својих интереса, који је унућују и везују за нас. Споменућемо само толико, да су све југоисточне нокрајине ове велесиле насељене нашим племеном; да смо ми један од главних потрошача н>ених Фабриката, као и главни лиФерант сировина; да смо ми копча која веже аустроугарску с даљим деловима балканског тропоља, а сувоземно копча чак и с далеким Истоком и најносле да је нага политички ноложај и утицај амона овим странама толико јак, да увек можемо запалити голем оган> у суседној царевини, кад год би то зажелели. ХЛ V 1 IV.'!; С'|лЛ.- Н1ЛЦЈ-Ј д»ввотних интереса да негују искрено и вољно најбоље односе не само добра но изврсна, братска суседства, и што је главно обадве земље имају иостуино једнак интерес у томе, ма да су иначе њих двз врло неједнаке по снази и веаичини. И ако је Србија мала, а Аустро-Угарска велика, ипак је сти цајем многоструких геограФСких и историских околности та разлика толико изједначена, да је Србија Аустрији толико исто потребна коликои АуотроУгарска Србији и да у случају несрећног обрта малена Србија може бити великој Аустро Угарској толико исто опасна и штетна као и Аустро-Угарска Србији. То су крупне чињенице које не би требало никад да смећу с ума озобиљнији политичари аустро угарска и њена, гласила у штампи. И тако неговање најбољих суседских односа између Србије и АустроУгарскеније лепполитички идеализам, још мање је то шупља свакидања, дугом употребом већ нохабана Фраза — не, то је тако да се изразим, Физиолошка потреба ова два државна организма— Аустро-УгарскеиСрбије. С тврдом вером у овоЈаачело, нрожмани идејом најбољег сусед-