Male novine

БРОЈ 171

СУБОТА 10 ЈУНА 1889

ГОДМНА 11.

ИЗДА8И СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : 6 Ј || Ц Г 1 1 Л М 11 1 Т' ^пГгоТиве.: 1 кг ИЛЦЈ|Г ЈПР 1Р^ПГ Оа 8 хеееца . . . . . н динара 11 Ц #П|# i §ш 1 1 Ц^0 I 1 1 I ВВ* за стршЕ земље : днежи лиет за евакога За годину ... 30 данзг.а На по године . 1б динара На 3 меееца . » дикара IX РВТХТ Ј0ША1 1ЕДАН БРОЈ 10 ПАРА ДИНДРСКИХ. За сзако оглашск,»- плака се др-к. т.1 се 20 пр.

Е исма и рукописи шајбј ск Вл.лснику „М алих Н овина" Топличие венац 6р. 17 , на горвек спрату.

Претплата сс- прима код свију пошта у Србиј^. ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На повој етрани од реда 20 пр. д., а на четвртг ј •.д нвтит реда 10 лр. дин. ПРИПО У1АН0 етаје 50 п. дин. од петитног реда ганшв штш ■ки ОГЛАС * ПО погодби

Г. г. претнлатнике из унутрашњости молимо, да нам внше не шаљу претплату, јер ми је не ћемо примати, ио који желе и дале држати наш лиет, нека се изволе аретплатити код својих пошта.

ХХФХ*Х*Х*Х*ХФХ*Х*Х*Х$Ж*Х^Х*Ж*ХФХХФХФХ*Х4Х*Х*

X ♦ X ♦ X ф X ф ♦ ► X ф X

ЛАМПИОНА и ФЕЊЕРА У великом избору и с најјеФтинијом ценом претмручује оегп ^ охз ; лт. /\ - рт .тг -*т-

краљ. срп. дворски лимар ВАРОШ КАИИЈА и УЛ. КЊАЗ МИХАЈЛА

("»р. 361

4—8

X X X к X « ф X ф X ❖ X X ♦

«-хфх*ХФХФХ*Х«ХФХФХ*Х*:ј:->ХФХ*Х*Х*ХФХФХФХФХ<ОО*Х

Наш добри и непрежаљени сунруг Димитрије М. ЛазиЋ трговац, оснивач штедионице ћуприске и преседник љен, члан утемељач „Друштва Св. Саве", као и добротвор, који је на поеледњем часу своје доста велико ншокЈетно имаљо завештао Фонду Кодарчетовом ноћу око 9 сати 30. маја о. г. неерећним случајем исиусти револвер из руку, који се окине и зада му смртну рану, од које на нашу велику жалост носле два сахата иснусти душу. Молимо наше сроднике и пријатеље за саучешће у превеликој тузи нашој , а у исто време благодаримо госп. архимандриту Кирилу, г. проти Вучети и осталом свештенству ћуприском, јагодинском и параћинском, цевачкој дружини јагодинској и грађанству који га до вечне куће испратише, а особито благодтримо г. Лази Теодоровићу, књиговођи штедионичком, који је у цркви држао вадгробни говор, у коме је у кратко изнео врлине нашег непрежаљеног Мите. Нарочито нека је велика хвала Главном Одбору Напредне Странке, управи штедионице ћуприске, госп. Петру Д. Тирићу, г. Радовану Петровићу и г. Лази Теодоровићу књиговођи, који положише венце на гроб покојнику; лекарима г.г. Васићу и Манделбауму, а нарочито д-ру Владану Ђорђевићу, који не пожали труда, но је одмах на први позив дошао изБеограда. Ђуирија , 1. јуна 1889. ожалопјћена : Супруга Милева, мати Живана, брат Ђока, нећака Зораида с осталом родбином. 363 4—10

3 В О :Е=> У недељу 11. ов. мее. држаће ее у граћанокој касини у 3 часа по нодне Збор Београдских трговаца ради саветовања о новим тешкоћама, које је београдска царинара увела у екснедицијову процедуру. Позивају ее сва г.г. трговци из Београда, да на тај збор у заказано време непремено изволе доћи. Неколико београд. трговаца А381 1—2

Дунавско-пуковека војна музика иод уаравом свега кашлника госи. Драг. Чи-жека у уторак 13. о. м. у башти код К0Ј1АРЦА приређује К0НЦЕР1Т са најодабранијим програмомУлазница је 50 аара дин. од особе пр01рам на каси. ПОЧЕТАК ТАЧН0 У 8 САТ. У ВЕЧЕ 379 1 ~4

1 I 3 I 1 I 1

Читај!

Предаје се -радња бакалска добро сортирана са врло леиим једиком на врло дчбром и најживљем месту. Са повољним условима а за готов НОв".Ц. Обратити се уредништву ових новина. 1—5 10 13 16 19 22 3§4

1875 -1881 Да »родужимо разговор из 167 броја. Елем, у Србији је доиста било људи који су искрено желели и хтеди аустро-угарско прија тељство. Видели смо да то нису били тек поједини људи — та ту је била цела напредна странка! Видели смо да ту нису били незнатни људи. — та ту је био један краљ Милан. Али смо видели и то, како су се пори свију тих људи скрхали, а они сами доживели најстрашније катастроФе. А за све то крива је сама Аустрија. То смо рекли у 168 бр. и то нам сад ваља доказати. * Никакав створ не може волети оно што му чини зло. То је оншти природни закон. Он важи

за целу природу. Видимо га чак и код самих животиња и биљака — а да колико ли тек вреди код свесних осетљивих људи.! Узалуд је велики учитељ рода људскога, учио људе „љубите и саме душмаие своје" — људи ће вазда мрзети оне што им чине зла. А шта је чинила Аустро-Угарска српском племену? *) Како је она на њега утицала, и шта му је донела — добра или зла? Узећемо на око само 10—15 последњих година, а пошто је питање веома опширно и разгранато, материјали врло богати, а простор обичног новинарског чланка одвећ скучен, то ћемо моћи да набројимо само најкрупније моменте, и то у најопштијим потезима. 1 Почећемо 1875 год. Букнуо херцеговаччи устанак; доцније се се јавља и босанеки. Аустро-Угар. одмах потајно завлачн евоје прсте у тај народни српски покрет, труди се да га одроди од Србије и Црне Горе, а усташима обећава новчану, дипломатску па чак и војничку потпору ако обрну покрет у аустријску кориет — да се народ изјасни како би радо потпао под АустроУгарску. То је нрво душманство спрам срнског племена. 2.) Долази први српско турски рат. Аустро.-Угар. је по форми неутрална, али у ствари све њене симпатије за Турску су : Страховито гоњење јужно-угарских српских родољуба, осуда Милетића, повлађивање Миђарима који јавно раде за Турке, извртање вести с бојног поља на нашу штету, слављење турских победа и док Черкези пале српска села и градове Аустро.Угри осветљују своје градове у част турских п о б е д а. Дипломација, штампа, јавно мнење све је за Турску. У најтежим данима очајне неједнаке борбе Србија нема од суседне А-Угр, ни једне пријатељске речи; на против, њено је држање тако да ми морамо дуж Дунава истицати војнички кордов, а изазивачка аФера с мониторима у мало што није

*) Овде подразумеваио све делове Српства, јер и ако су раскомадани они опет аато етоје у такој органској заједници, да еваки ударац, нанесен Једном деду одавива се у евииа деловима, у цехох нароном органивму.