Male novine

БРОЈ 178

НЕДЕЉА [8 ЈУНА 1889.

ГОДИНА

ИЗЛАЗИ СЕАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : Иа годмну 12 динара На ио године 6 динара На 3 меееца .... 3 динара ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 дмара Иа по године 15 динзра На 3 меееца , , . . . 9 динара !Е РБТ1Т ЈСХЈННАХ ТЈГЈГЈГЈГЈГЈГЈГЈГЈГЈГ^ЈГЈГЛ ЕДДК ВРОЈ !0 ПАРА ДИН РСКИХ.

МДЛЕ НОВИНЕ ДИСНШ1 лист за свакога

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉу се В.таснику „Малих Новина" Топличгн венац 6р. 17., на горњеи опрату.

За свако оглашсн>е пла1>г се даж 1 се =0 пр. д.

Претплата се прима код свију пошта у Србији. ЦЕНЕ ОГЛАСИМЛ На првој етрани од реда 20 пр. д., а на четвртсј с»д петит реда 10 пр. дин. ПРИПО ЛАНО етаје 60 п. дин. од петитног реда ШОТЕ 22ГГЈ55 НћЂИ ОГЛАСХ ПО ПОГОДБИ

1 м

Услед главеог згодитка од 1оо .ООО дин. који је добила, обвезница ернског лугријског зајма нод Сер. 4140 Бр. 31, а коју сам обвезницу још 1883 год. г »родао на одплату г. Милану Милоје-вићу, канетапу у Нишу, — многи моји нријатељи и позеаници, одавде и из унутрашњости, нитали су ме: да ли бих био вољан, да и од сада продајем на отнлату о везнипе — лозе — српског лутријског државног зајма од 1881 год. г.а су се здноги вејј и пркјавили за ку г овину. Да (>их одговорио овој жељи мојих поштованих нријатеља и познаника, овим им јављам : да ђу ОД данас понова продавати речене обвезницеГТа"1п^ плату и да ове 5 бвезнице, које сат одред ио на продају, бити депоноване код прнв илеговане народ. банке краљевине Србије. Иснлагу ових обвезница поделио сам на десет (10) месеци, по десет (10) динара месечно, тако, да ће купац за сваку отнлату добити признаницу, а над последњу отнлату положи добнће одмах ориђиналну обв^зницу, осем тога купац ових обоезница, како подожи прву ОДПЛату у 10 дин. одмах ужива сва п ава игоања^ к ~™ ауижвШГј ООвезнЈјЦИ на отплагу. I' Као што се види, корисги су за купца врло велике, јер са неосетном отплатом може купити ориђиналну обвезницу и изгледи су на велики добит. Пошто је 2 Августа ове ГОД. опет вучење ових обвезница, — то молим мије иоштоване пријатеље и познанике, да се пожуре с унисом за куновину ови обвезница — лоза — на отплату и то најдаље до I. Јула ове год., како бих тога дана продате на отнлату обвезнице -— лозе — могао депоновати код народне банке. Београд, 12. Јуна 1889 год. С иоштовањем Аврам М. Леви 401, 3,6 овдашњи мењач

ВЕЛИКИ

407,1—2

српско - русни певача ДАВШ ДДНАС У БШТН КОД „СКУИШТИНЕ" мшии са госпо-ђом Калцовом И СРПСКОМ ПЕВАЧИЦОМ ПОЧЕТАК У 8 И ПО ЧАС. У ВЕЧЕ. УЛАЗАК 50 ПАРА ДИНАР. ОД ОСОБЕ

Дунав -ауковока. војна м)зика под управом свога капелника г. Драг. Чижека 7 НЕДЕЉ7 18. ОВ. КЕС. 7 БАШТИ код КОЛАРЦА 0РИРЕЂУЈЕ КОНЦЕРАТ еа најодабранијим нрограмом. Улазница је 50 пара дин. од особе. програм на кдеи. ПОЧЕТАК ТАЧНО У 8 С. У ВЕЧЕ 408 1—2

У БАШТИ „П030РНШЦЕ ШШ" од данас 18. т. мес. ПА СЕАКИ ДЛН ДДВДЂЕ СЗСЈЕ КСНД1ГТЕ ИБНСКА КДПЕЛЛ ИЗ ШГЛ ПОД УПРАВОМ КАНЕЛНПКА Ж. ЕХАЛА.

ГОБОР ЧЛАНА ГМВНОГ ПРЈ«РЕЂ ВАЧКОГ ОДБОРА јована драгашев2ћа 12Г КР-УТТТЕВЦУ (наставак) Нова давле домовина, у току од 400 година насељеаа Слозенима, заувимаше у то време већ цело илирско аолуострво, а бројаше се у ви Злнтиску царевину, а врховни госпо дара били су јој вкзантиски цареви и њихове власти. Али непосредно с шима унрављаше љихове наследне стзрвшине, мањи и већи кнезови и жунани, који заједно с народом бијаху нодајници царевине. Али у току времена одношаји се се изменише. Мешавина расе увек дух народа мења, а доласком Словена у додир са етароседепци и еами друштвени интерееи дођоше у сукоб, јер индивидуално народно развиће и по прирди самој хоће самоникло, у самом њему иостало појимање живота. Отуда су у самој цар вини учестали немири и буне и међ самим ноглавицама царевинским, не еамо да се Словени одметаше К"ји увек истицаше и заставу независности евоје. И многи крајеви нове славснске домовине и изборише себи политичке независности. У овом правцу етварања своје хисторије, јер досад китише туђу, нај нре се на величину подигао и царски ступањ достигао јужни крај раније номенуте земље на вавршегку IX. ве ка, иод храбрим и мудрим Самуилом који имађаше пресгоницу своју у Раси, данас Ресњи у питомој жупи Презби , и чија држава, као савез (и

ако не свуда добровољан) свију мањих и већих Словенских династа на овој страни донираше до класичке Грчке и Хрватске, — обухаватајући дакле све оне земље, које и но нрироди сам;ј чине заиадну половину овог полострова балканског. Али његов наследник не беше достојан царске круне, и ова словенска царевина која није имала националног него само личног имена распала се на ново на заеебне, или независне или од Цариграда зависне државице. Али ни 150 година не прође, а тај се народ онег прибира у заједницу државну, и постиже је, пењући се онет на царски стунањ, у ноловини XIV века под Душаиом, са стожером сада на средњем делу н о в е домовине, а са нрестоницом у Скопљу и Призрену. Као она прва тако и ова друга царевина обухватала је све земље до дласичке Грчке и до Хрватске, али — сад је овај цар био још суверен и већем делу источне половине иолуострва, ширећи утицај свој све до таласа Црнога мора; Душан се већ сматрао и као цар целе византијске имоераје, па је и знаке и „нејак" за нресто „силнога" цара, на и ова царевина, која се подизала и иодигла иод националним имсном Срба, наново се раставила у ноједине зависне или независне државице, док најиосле дела нв дође у илзн са свим повом дошљаку из земље нрекоморске. Први удар овој тако великој, силној, и славној царевани ерпској, био је на граници цар>;вине на Марици код Чћ1 )номена близу Дренопоља, на скоро по смрти великог цара а под Вукашином, који по бегству Урошеву седе па царски престо, а који и по својој властитој држави први на ударцу бијаше. Пораз на Марици био је у правом смислу речв катаетроФа за српски народ и његову царевану. У таласима брзе Марице утопила се независност царства српског, и пола царевине поста васал новом победиоцу, а борце на бранику царства окронила је и нрелила и царска крв. Даљи крајеви, који не стигоше на браник отаџбине, забринуше се сетно и озбиљно, и стадоше један уз други ближе и чвршће, да с Лазаром, госнодаром северних крајева велике царевине, ка<> сада представником целе државе српске, бране раскомадану и пола нотлачену царевину. И заиста олуј није се зауставио на Марици и брзо стиже на Ситницу на Косово. Народ српски осети да му мрети ваља. Све што се витезом звало окити се светлим оружјем и стаде на браник отаџбине,части, поноса и ашвота народног. И борба бијаше страшна. Две силе из два различна света , две вере са различна начела, две воље са две различне цељи — стадоше једна према другој, да оружјем пресуде чије ће бити царство.