Male novine

ћаа и дирљив, да су чак и неки иноверци, страни дописниди, гледајући онај кобии поход ирвосвећеника и свећеника, узбуђено приметили: „Ово је величанствено ! Ово је сцена која би потресла и еама камена срца!" Очекивало се још само да се појави млади Краљ, у пратњи својих великодостојника, који би исто онако скрушено, исто онако нобожво, као оно мало час свештенство срнско ушли у свети храм да падну на колена и да своје топле молитве одашљу небесииа у покој душе изгинулих мученика. Ади место ове иотресајуће сцене, која је требала да наступи, која. је била тако природна, тако потребна, и коју је сав искупљен народ ишчекивао с кесумњивим уверењем: сад, сад, сад, сад ће се и извршити. меето свега овога десило се нешто ружио, нешто убиствено по хладноћи својој, десило се нешто жалосно, нешто прекорно и заслужно најоштрије осуде. Два нуна часа побожни свештеници држаху беседе у цркви ; Два пуна часа брујала су свештена звона са освећена света храма позивајући верне узаман на молитву; Два пуна часа стојао је народ у густим гомилама око цркве и далеко иред црквом ишчекујући нојаву Краља и његове свите; Два пура часа потресала је овај велики збор електрична мисао и оправдана нада „ево их, ево их, сада ће!" Али тренут за тренутом пролазио је; прође 8 часова; нрође и 8 и но часова а искупљени евет узалуд је унирао своје погледе на врата дома, из кога је требала да изађе жудно очекивана груиа: Краљ напред, а око њега његови доглавници. Место жељно очекиване господе чојављивао се по какав жандарм, по какав ОФицир, но кзкав елуга дворски, нешто разгледајући и враћајући се унутра. Искупљен народ напољу прво је очекивао се еигурвошћу; после се надао; за тим се стао срдити; а најносле почео је и гунђати „шта је ово ?"што не.«а Госпоштине, на коју се тако жудно чека." Кад је већ стрпљење превргпило сваку меру — свет се почео разилазити. Страни гости и страни дописница, који су у почетку били онако дирнути овом нобожном вером и молигвчм за покој душе изгинулих косовских мученика, азморени предугим чекањем и расрђени оволиком непажњом каква се указује и спрам Првосвештеника, који већ два часа служи бдењ ■ и спрам оволаког народа и света, који чекају појаву Великодостојника — од лучише се да одлазе. А пролазећи поред „привр. двора. они су кроз отворене прозоре видеаи како се само на драјестак корака од свете цркве, где се већ два часа држи бдење у покој душе изгинулих косовских јунака, чује зиека чаша и весела граја. сите и нанијене господе, и види се како оеи у гомилицама стоје један уз другога; воде живе веселе разговоре, примају чаше вина и шоље каве, које им иодноге услужни служитељи и граје и лармају као да су на каквој веселој свадбз. И то све биви у ономе истоме тренутку, кад на неколико корака одатле побожно свештенство и неколико смео них грађана са скрушеним духом н душом пркзаваху благослов и мслост свевишњег за нокој душе. изгинулих мученика. Ова ружва слика, овај немио контраст, ова грешна непажња спрам оветих сени косов. мучен. болом је ибпунило све који су ово видели а ееки стран ни упознати са навикама и постун-

цича великих и страних дворова изустише речи, да пи седи Виљем ни остарели аустро-угар. монарх ни инглеока краљица никад не би показали оваку непажњу на спрам успомене последњега свог дворјанина Ова немила сцена покварила је утисак за овај цео даи а развесељена госиода сетише се бдења и једва на једвине јаде кренуше се у блиску цркву тек после 9 часова и то тек онда пошто их је г. митр. Мих. преко овештеника морао опоменуги да је већ крајње време да и они једном дођу на богомол>у. Као Србе, као родуљубе нас је дирнуло и заболело овако држање краљевих великодостојника и ми смо с^атрали да нам је дужност да забеI лежимо и осудимо ову жалосну и ружну појаву свраћајући пажњу дотичне господе, да се у будуће од оваких постуиака брижљиво чувају, пошто оваке немиле појаве шкоде и земљи и народу и нрестолу и њима самима. Висока госнода јамчимо то не зна,ју, али ми им јамчимо да је овај њин поступак страховито ружан. Зато је 14 јуни и оставио на свима, који су ове сцене гледали, непријатан, тежак и болан утисак којијевеома штетан но целекунан српски углед!

ВБ!ОГР АДСКЕ ВЕСТИ Одлази. Г. Адам Мандровић, равнатељзагребачког народног казалишта који је овде суделовао у „Дазару" путује данас у сграна купатила. * Лрилог. Г. Велимир Тодоровмћ из Мвнхена послао је 1000 марака, као ирилог за нодизање споменика косовскич« јунацима. •* Железничве вести. За дирекгора железннчког одељења ностављеа је г. Димитрије Стојановић, а за инспекторе: г. г. Миша Марковић, Милап Милашиновић, Влада Марковић и Светозар Зорић. * Селидба. Како су настали судски одмори, почео се селити суд вароши Београда у згралу, у којој је до сад била централна пошта. * Дежурни. За време судских одмора у суду вароши Веограда биће дежурни судија г. Апта Води. * Влагодарење. 20 о. м., као на дан миропомазања Њ В. Краља Александра, биће у свима сриским црквама у Веограду свечана служба божја с благодарењем. И јеврејека општина држаће тога дана у 4 часа по подне у овдашњој синагоги сречано благодарење, на коме ће еуделовати српско јеврејеко певачко друштво. * Општинскк одбор. Данас у 5 и ш. часова по подне држаће одбор општннски редовни саетанак, еа овим дневним редом : 1.) Извештај комисије о рачунима за нивелацоју ; 2.) Лицитшије за оиравку калдрме у улицама: Једренској, ВалканскоЈ, Ноћајској, Видииск< ј, Милановој, Кнез Михајловој, ТелеграФској и Сибничкој; 3.) Лицитација за откопав«ње и плзнирање „београхске улице"; 4.) Предлог <а се оорави онштинска кућа; 5.) Регулација Виш 1 ичке и Милетине улице; 6.) Измештање „Чукур-чееме"; 7.) Предлог да се купе три пара коња и набави још један Фијакер ;

8.) Молба механџија да одсеком олаћају касапску аренду; 9 - ) Избор једног црквен >г тутора ; 10.) Молбе за калдрму; 11.) Молба ниљара са ведике пијаце ; и 12.) Уверења за окривљенике. * Личне вести. Лорд и Леди од Авер ден, чланови највеће аристокрације лондопске, баве се од неколико дана у нашој престоници као гости аустро угарског посланика г. Хенгелмилера. Ручак. У петак у вече био је код енглеског посланика, сир. Ф. Ст. Џ >на ручак, на коме су бмли и г. г. Авакумовић; Стојан Марк(»вић, проФесор В. Школе и Ђ. ВајФерт.

ДОМАЋ.Е ВЕСТИ Свечана заб^ва. Из Прокупљр нам јављају да ће у славу и част миро номазања Његовог Велипанства Краља Александра I. позоришно друштво г. Мих. <Ј. Пешића приредити 20. ов. м. свечану забаву совим програм. Српска химна, слика из алегорије „Маркова сабља" од Ј. Ђорђ«вића. в Од онога дана чемернога", песма Ј. Драгашевића, пева уз гусле г, Миленковић. IV. чнн из драме „Вој на Косову",. Опроштај Милошев с Вукосавом при иоласку у турску хордију. „Мачем и копљем", пее.ада. г Цве.ти", декламује г ђа Петровићка * Убијен од грома 16. ов. м. после подне убио је гром Милорада Петроваћа, сина Живка Петровића из Сланаца, у срезу врачарском. * Хајдуци. Из Гроцке нам пишу : Нико не памти да је у грочанском ерезу било хајдук«. Сад их и ми имамо. Нисмо мирни ни у кући нн на цуту. Истина нису још никога убнли али су већ почели да нас уцењују. Ономад су свештеникд заклоначког извели гола, боеа и гологлава из ностеље у „Гавран", по сахата далеко, па га уценили с 300 дуката. Наредили су му, да им ту суму донесу за три дана у злату или у банкама а никако у никлу и бакру. Они су одреднли меето где да им се донесе новац и ту су га и !*устили. Сирома пона морао је одмах сутра дан на пустити и кућу и парохију само живот да спасе, па се сад настанио у Гроцкој. Псле овога елучаја преерели су на нуту Димитрија Радовановића, механџију т М. Пожаревца, који се враћао из Ниша па му све до голе душе узели, — новац, револвер и Ј0НЏИК Власт је дизала потеру и уценила је главе хајдука с по 200—300 динара У два маха долазио је и окр. начелник са жандармеријом — на ижпта. Ми и садстојимо тако рећи, на пушци. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Видовдански нарастос у Бену. Уредишптво је добило из Веча од 15 о. м. ово писмо с молбом да г& ош■I амна: Поштовани Госоодине Уредниче! Сматрам за првЈатну дужност ја»ити Вам, да је оваашње „Српско Академиско Доуштво, „Зора" давало данае нре подне, "11 часова, у овдашњој царско руској качели ЛТарастос. славним и јуначним веумрлам Косовским борцима," који погинуше на Кос >ву 1389 год. за веру, слободу и отаџбину.

У ирвом рсду сматрам за дужност у име евију мојих другова захвалити се племенитом Господину Николајевском нроти цареко-руског посланства, који нам је у свадој прилици указивао своју услугу не тражећи никакве награде. Најчријатнкја ми је дужност што му овим путем у име евију ов дашњих Срба могу изјавити најтоп" лију захвалност. На овом тужном помену, коЈ - ег се сваки Србин и нријатељ ерпски с боним срцем сећа, невали су чланови, Сриског А<адемског Друштва „Зора" нод управом свога вредног и заузимљивог хоровође г. Тих Остојића, филосоФа. Овај по нас Србе значајан помен увеличали су својим присуством: )•. г. Милан Петронијевић, краљ. ернски носланик на овдашњем двору, са св<|јом госпођом и породицом и многи одлични Срби и Срнкиње, који овде живе или који су се овде у ово доба затекли. Наша браћа Хрвати и Словинци (ђаци на овдашњем универзитету) такође су нрисуствовали овоме номену, нашта им братска, срнска захвалаост. Сви присутни били су у црном оделу, као знак туге и ноште оним светим жртвама, које падоше на бојноме нољу Косову и знак пр"знања оној попрсканој крвн српској коју су 1389 бесмртни јунаци српски пролили на Косову бранећи слободу и самосталноет отаџбине од навале азиске. Молим вас да ово неколико редака изволите <иптампати у вашем штованом листу. Примите, Господине Уредниче, уверење мога одличног поштовања. Теодор А. Васојевић С КОС03СКЕ ПРОСМВЕ (Телех ^раФски извештај „Мллим Новинамз", Крушевац, 17. јуоа (иредат у 1130 по подне, а с.тцгао 18. у 12-15 нре полн^). Оиноћ био општииски банкет, на кош' 1 - 'су били краљ, ведикаши, гос \'И, ,око 200 Позвани домаћи и отра&и новинари. Идић наздравио Краљу, који је овластио мииистра преседника Грујића те одговорио Крушевљанима. Министар правде наздравио народу, г. Чеда Мијатовић гостима домаћим и страним. Есер „Тајмсов" дописник, наздоавио младом српеком народу, пуном животне снаге, чија је прошлост залога лепше будућности. Члан мађарске академије наука Талоди наздравио је срнско ■ мађарском братству; и Маћари су окрвавили Косово својом крвљу нод Хуњадијем. Уредник „Варшавског Дневника" Кулаковски наздравио ведикој Србији ; судбина срнска и руска слична је; Руси, прогонећи Татаре из своје домовине, основали су моћну словен ску државу на северу ; исти задатак вредстоји и српском племену на југоистоку Европе ; наздравља српском народу и кличе великој српској држави. У девет часова била бакљада, која се кренуда од онштине па до дворца. У име грађанства Приштевмц благодарио краљу на посети; Краљ је народу симвод јединства. Краљ је благодарио на срдачном дочеку.