Male novine

васколики иарод српски, да могу у добар час предати Ваш^м Величанству земљу уређену, наиредну и задовољну. Живео Краљ Срби]е Александар I! Живео народ сриски! У Београду 20 јуна 1б89. Вашему Величанству слуга п0ни8ни Јов. РистиЋ КРАЉЕВСКИ ПАМЕСНИК

ЊЕГОВОМ ВЕЈШЧАНСТВ У Краљу Србије 1ДЕКСАНДР7 I Краљево Краљу, Господару, Представништво престонице хита да овим путем изјави своје осећаје радости, што се Ваше Величанство миропомазује у старославној Жичи, пуној славе из старина. Честитајући Вашему Величанству овај чин, усиомена на стару Беличину српске државе и народнога јединства, престовица се нада, да неће проћи много времена па ће имати нрилику да честита свому Обреновићу — Веограђаниау остварени идеал свакога Србина — јединство Србаља. У то име узвикујемо : Жавео миропомазани Краљ Србије Александар I. Живео народ српски! Долазе потписи иреставништва оиштинског. ЕОСОВСКЕ СЛАВЕ (Нарочити извештај „М. Новина") III

свирке. Та ово је носледња ноћ у којој косовски мученици бораве свој иоследњи земаљски санак који ће се већ сутра замепити вечним санком самрти. Какве мисли, какви чудни осећаји пролете кроз душу и срце Србиново ове знамените ноћи. Узбуђени мислима на далеку ирошлост, ми се питамо како ли је пре пет стотина година провео ову кобну ноћ наш честити кнеже Лазо, па како ли опет јуначки увређени Милош ? Шта ли је ове ноћи мислвла светла цараца Милица у који ли час склоиила своје уморне очи? Па како ли је те ноћи изгледао овај исти Крушевац од којегнам остало до данас само име давашње и и оно мало оетатка из старине- И Вук Бранковић — ако је Вук доиста био Косовска издајица — шта ли се у његовој глави врзло ове знамените ноћи. Нашта ли је он помишљао чиме ли се он одушевљава! Све ове мисли уиадале су тако да је ноћ у очи 15 јуна видила многе госте како и зору дочекује не склаиајући очију.

% * *

игог ^"ОЧи^ТО^уна ироведеаа Је у Крушевцу тихо мирно, без песме и граје. Гомилице гостију седели су по разним јавним локалима јошт дуго у ноћ па чак и после ионоћи али је све било тихо, мирно, погружено: нигд е гласка нема, нтде једнога звука

Освитао је 15 јуни. Иза далеких иланина српских на истоку јављале су се прве румене зраке сунчеве наговешћавајући, ведар светао сунчев дан. У прозорје баш кад се сунце опре мало да иросие своје ирве зраке грувуо је први тои који је својим јеком јављо освитак знаменитог 15 јуна За нрвим иуцњем следовало је још 20 За мало и крушевачке улице почеше оживљавати. Са свију страна свима улицама што воде у варош врвте су неирегледне гомиле народа старлх и младих, мушких и женских сви у живописном народном руху. Сав тај свет стицао се у Крушевац То околна села долазе да у Лазаревој иреГ"°"Ч" пппдтјчпр свРФ.ЧјО. . ^{ј^гпп-^дј-

Око девет часова из јутра Круше вац је већ био огроман млогољудни град у који се стекло у најмању руку бар десетак хиљада гостију. Све су улице биле пуне, а улице што воде цркви Лазаровој личиле су на големе реке које вад^ју безбројне и

ненрегледне таласе народа, који јо брзо испунијо малену црквицу, а затим се прелио свуда у наоколо по порти и по слободном отвореном иољу. Ово је био дан туге и као год што се по вароши свуда виле црне заставе, тако је исто и све отменије што је дошло на данашњу богомољу, било обучено у црнину. У црквини у присуству Његовог Величанства Краља и целе свнте 1 ) његове служила се света литургија а напољу око цркве шумило је непрегледно иоре народа, који у цркву није могао стати те је иод ведрим небом вршио свештену молитву одапхиљући свевишњем своје топле молитве, уз које се мешало тихо и слатко брујање звона и учестано пуцање прангија. После свршене литургије Његово Величанство Краљ са свитом изашао је на трибуну пред црквом где је било све спремљено да се учини прекада изгинулим косовским јунацима и да се прелије кољиво спремљено и намењено великим покојницима. Пошто је овај обред извршен са свом дирљивом побожношћу Његово Преосвештенство Господин Митроиолит Михајло држао је лепу складну беседу о којој смо јавили јоште ранвје телеграмом и у којој је најзнаменитије оно место, у коме се моле наши рајски свститељи да пред престољем Свевишњега измоле у Господа уједињење свију делова свога мученога раскомаданог народа. После свршеног помена покојницама било је освештавање заставе ђачког великошколског певачког друштва „Обилић", које је друштву поклонво Високи Заштитник његов Краљ Александер, те је овом приликом Високи даровитељ био уједно и кум при освештавању друштвене заставе. После овога Његово Вел. Краљ отишао је у свој двоц и окружен двојим

не степенице где је дочеко де®иловање целе војске, којаје у дугим редовима туда промаширала.

х ) Под сбитом ми равумеваио све ведико достојнике што иду уз Његово Величанство Краља дакле и Госп. Намеснике и Владу па ћемо ради краткоке и у будуће употребљавати ивраз свита свуд где, год нам затреба да једном речи обележимо све ведикаше уз Краља.

ВЕОГРАДСКЕ ВЕОТИ Наша железница. „Југословенска Коресиоденција" јавља како је г. Моншикура администратора бившег српског железничког друштва, примио француски министар спољвих послова, г. Спилер Г. Моншикур намерава тражити од Француског министра, да овај званично ночне застуиати бившедруштво. Али г. Сиилер је тврдо решен, да не улази ни у какве динломатске преговоре поводом тог питања, јер он сматра да је дипломатска интервенција у тој ствари са свим неумесна. * Јучерашња светковипа прослављена је у Београду према утврђеном прохфаму. Пре подне је била свечана служба божја а тачно у подне благодарење, на коме су ирисуствовали чиновништво, ОФИцирски кор и многобројно грађанство.Почетак благодарења огласили су нуцњи с београдског бедема. Од дворца дуж целих теразија била је упарађена војска свију родова оружја. По повратку из цркве, командант града, енжењерски пуковник г. Стева Здравковић прошао је дуж упарађене иојске и иоздравио је с „Помози Бог Браћо", на шта се војска одазвала с „Бог ти иомогао"! Војна музика за све време свврала је марш „Златибор". Г. Здравковић у пратњи свога ађутанта отишао је иред двор и ту стао те поред њега војека продеФиловала. После тога било је у двору нодворење. Варош је била окићена тробојкама а у вече осветљена * Ослобођеи. Јавили смо већ да ]е управа вар. Веограда оптужила г. Николу С. Јовановића Американца, уредника „Борца", због чланка: „Хоће ли кад Србија бити усгавна земља". Ова је онтужила г. Јовановића, да је у том чланку навео увреду г. г. намесницј-ша, што се казни по § 91 врив.

ПОДЛИСТАК

НЕСРЕТНИ СРБИН од В. М. Јовановића Ох, ако сам ја тужан и сетан Зар да и ти вечао будеш сетна? Зар, ако сам ја увек несретан, Да ми и ти останехп несретна? Земљо мој", Где је срећа твоја? „Остала је на Косову пољу, Кад сам јадна постанула сужна; Пет векова чекам судбу бољу. Ал сам јоште несретна и тужна" Земљо моја, Где је слава твоја? „Слава ми се угасила рано Нл бранику имена и вере. Лвце ми је крвљу упрскано, Ал га судба неће да онере" Земљо моја Где је твоја сила? »Ох, та како могу силна бити, Кад је моја снага истрошена? Како нећу снагу изгубити, Кад је моја круна изломљена?"

Земљо моја, Где је круна твоја? „Круна моја почива у тмини, Увраса јој и поноса нема Све разнели своји у туђини, Жељни н,ених блиставих алема. С тог сам јада Сиротица сада* Јоште стоје сви алеми красни, Ал су сјајни разбацани за се; Јоште стоје блистави и јасни, Ал се њима други сретни красе." Земљо моја, Где је слога твоја? „Слоге никад нисам ни имала, Синова ми растрзали груди, С неслоге сам њине и нропала И сад Србин још за слогом жуди. А ја, тужна, Туђину сам сужна. Братска злоба и злурадоет клета, Груди су ми јадом изломиле, И сада сам мала овог света Без поноса, утехе и силе." Земљо моја, Где је радост твоја? „Радоет ми је у прошломе сјају. У времену најмилијих снова, И у блеску и вечном одсјају Разнешених крунских алемова." Земљо моја,

Шта је тежња твоја? „Да се опет сви алеми скупе Да ми круна пуним сјајем сине! Да ма деца сва срцу пристуие Да се сложе, да се уједане. Тим још желим. Да се развеселим, И док ми се та жеља не збуде, Неће Србин за напредак знати У заман ће за срећо.м да жуде, Док не могну мржњу утишати." Земљо моја, Где је нада твоја? Остала је на Косову тужном С Милошем је тамо завопана, И ја ћу се увек звати сужном, Док не буде прошлост нокајана. Док је јада, Не диже се нада! А Косово у даљини жуди, Да Србина из далека сиази, Али зора слави још не руди. Србин спава, јоште не иолази. Слоге нема, Па се и не сирема. Ох, ако сам ја тужан и сетан, Зар да и ти вечно будеш сетна ? Зар, ако сам ја увек несретан, Да ми и ти останеш несретна ? Земљо моја, Где је срећа твоја ? „Б. Вила"