Male novine

иеване песме „У бој, у бој!" и „Тиха ноћ је настала. Бошко Поповић декламовао је песму „Пропаст Српског царства на Косову" а Г. Гавриловић песму „Вила."

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Видов дан у Грчкој. Из Атипе Јављају 15 јуна ово: „Акрополис и главне удице оквћене су црним заставама на дан петстогодишњице боја на Косову. У црквама парастоси неумрлим јуннцима, који су погинули иа Косову. Грци гаје најтонлије симиатије према Србима*.

ИЗ БЕЛА СВЕТА.

— Штрајк радннка. Пре неки дан -су радници из Фабрике тканина у Брну закључили да обуставе своје послове. Одмах, још док се о томе већало, изишла је пешадија и коњицн да пази на ред. 0 досадашњим преговорима с газдама поднео је извешће радник Палечек. Радник Буријан мотивисао је нужну борбу против прекомерног исцриљнвања радне снаге. Говорник је поменуо, да су у некнм Фабрикама радници изјавили да &е се придружити штрајку само из страха од садругова. 0 штрајку радј ици су известили намесника и моли.ли га, да им се одреди место за даље •састајање. Говорило се чешким језиком. Изгледа да ће се овоме штрајку придружитв сви радници из Брна. — Несрећа. 18 о. м. десила се у Паризу велика несрећа. Неки ваздухопловци хтели су се пустити на ваздушној лопти и баш кад је лопта хтела да узлети, ужета, која су ј< држала, цопуцају те тако лопта удари о скеле неке велике нове грађевине. Ваз^ухопловац с још две особе пао је с висине од 20 мегара. Ваздухопловац којв се зове Мајер, тешко је рањен а друге две особе само су лако повређене. — Ужрла. Карлота Пати, старија сестра слављене певачице Аделине Пати, некада чувена концертна певачица, умрла је 16 о. ч. у Паризу.

КЊИЖЕВНОСТ Босанска Вила. У спомеи косовске петстогодишњице 12-ти број изашао је сав у црнои окввру и доноси ову садржину: Прах косовекијех ЈЈнака. Посвећено Србима бев разлике вјере. нанисао Антониј Стражичић. — Несретни Србии, пвсма Вд. М. Јовановића. — Кнез Л*вар , трагедија у пет чинова од М. Цветнћа. (ОдЈомак). — Видио сам Марка! од Сретена Данчића. — Молитва, несма Н. Т. К. — Вид Црница И8 српеког живота, од Каменка Монашевића. — У очи Видова-дне 1889. од Н. Ч. — Лнстак : Косовска петстогодишњица у Србији. Косовска прослава у Раваници. Кљижевне и кудтурне беаешке. — Нове књиге.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 22. јуна. Лавов. На галичанским изборима за земаљски сабор добили су Рутени пет места и сад ће образовати Фракцију, која ће бити епособна за самостално ноднашање предлога. Раније у земаљском сабору био је један једини сељак, док је сад изабрано шест сељака. Беч. Извештај мађарског одбора за спољне ствари изражава задовољство о уверавањима пре стоне беседе да је остао непромењен цравац аустро - угарске политике и да су пријатељски односи са свима силама, тражећи од владе да посгојеће противности изравна мирним путем. У извештају се најтоплије помиње савез с Немачком и Итал) јом, који је јемство против сваких потреса и покушаја да се мир поремети. Извештај одобрава„ основно правило политике о самоопредељењу источних држава и мисли да треба заузети самосталан положај према тако званој подели СФере онтереса. Са симпатијом се помиње напредно развиће Бугарске и изражава се на-

дада ће се брзо савладати препоне које постоје. Исто је тако непобитно нраво Србије на консолидовање, докле год српска влада буде водила рачуна о међународним односима, докле год буде водила рачуна о томе да свака држава дугује своме суседу мир и сигурност. Извешгај се завршује признањем да су права и интересб монархије сачувани, изражујући спокојство о будућо.ј делатности. Беч. Дворски саветвик Вајлен умро је јуче, Трст, Депутација талијанске колоније предала је прекјуче талијанском консулу Дуранду адресу поверења. Еајиро. Била је борба низ реку ВадихалФа. Погинуао је 70 мисираца и 500 дервиша. Дервиши се повукли. Беч. У четворном одбору угарске делегације расправљан је јуче босански буџет. Министар Калаји констатовао је стално економско и културно развиће Босне. На питање о косовској прослави из јавио је, да успомену на косов ску битку православне цркве у Босни прослављају већ столећима. Цар Лазар се у српском народу поштује као мученик, чији се празник данас као и увек 15. јуна еветкује. Нема ни најмање разлога од српске прославе косовске страховати за Босну. Власти нигде нису имале потребе да се мешају, јер је све прошло најлојадније и најмирније. Један говорник у Сарајеву благодарио је у име Срба на заштити и слободи, што је влада Србима дала. Вест иностраних листова, да су многобројни Бошњаци отишли у манастир Раваницу да се поклоне могатима цара ЈГазара , неисти-

нита је. У опште цео ток косовске прославе у Босни најјачи је деманти вести н^ких страних листова. Апоњи је благодарио министру, што води тако савесну политику. Буџет је усвојен. Беч. „Н. Сл. Преса" јавља, да је дунавски монитор „Марош" отпуговао за Земун у цели в» ж бања и нема никакве везе с политичким догађајима у Србији. Монитор је добио инструкције да вежбања врпш у мају ако је лено време, а по потреби да преко лета доче и у Беч. Буџетски одбор аустријске делегације без дебате је усвојио ванредни буџет за окупирање земље. Беч. Извештај буџетског одбора аустрискс делегације о буџету министарства спољних постова параФразује у општем делу изјаву министрову, дотиче се Србије, Румуније и Бугарске па завршује наглашавање министрово да је потпуно свесан одговорности као чувар мора и моћи државне, наилази на потпуно одобрање одобравање одбора. Сазпање своје сопствене снаге и уверење у своје право, то је снага монархнје. Овр снагу, ово добро право одржати у тееном савезу северним савезницима, неговати добре односе еа свима силама — то је задатак владе. Одбор с пуно поверење прати рад министров на овоме путу то за то предлаже да се одобри тражења буџетска партија. Рим. „РеФорма" демантује „Диритову" бечку депешу о војној конвенцији измсђу Аустро-Угарске и Италије, којом се Италија обвезује , да на случај рата с Русијом стави Аустро-Угарско ј на расположење 2 војна корпуса.

тај у целини још није могао бити спремљен ; друго с тога што нам је време одвећ кратко а треће и с тога, што овде већ имамо преставнике из разних крајева, који ће нам у говору и сами, бар у кратко, обележити стање у својој домовиви и важније догађаје из носледњега доба те мислим да нређемо одмах нослу и да аозовемо ћесарева човека, еека нам изнесе свој нредлог, ради чега смо се сад овде искупили." Ово сви одобрнше и преседаик махну ружом на омаленог човека у црвеном јапунџету, дајући му знак да уђе у олтар. Човек у црвеном јапунџету искочи на узвишицу и окренув се скупљеном друштву, диже у вис десну руку и гласно иеговарв ове речи: „Човек сам и могу грешити, али се кунем живим Богом и чашћу својом, да ћу овде ловорити само истину и да ћу казивати ствари -оиако, како их ја знам и како у њих сам веру|ем. Како истину рекао, тако ми Бог н-омогао" Сви присутни одговорише на то: „Амин" А за тим човек у црвеном јапунџету продужи овако. „Из Беча сам пре дванајест дана- Вио сам код цара и састајао се са свима његовим угледнијим доглавницима. Што вам год овде рекнем, можете бити уверени, да говорим у име

ћесарево. Ви знате како се дошло до ових веза између наше дружине и ћесара. Ја тада још нисам био члан овога братства. Ви сте пргко мојих иоузданих људи тражили додира и потпоре од аустријског двора. Моји једноплеменици — он указа руком на два Францншканска каауђера, што их беше довео са собом — који су још раније стајали у вези с вашим људима створили су ми могућност да се познам и зблизимсвашим изаслаником. Од то доба ја сам се предао свето) служби овога великога дела, на коме сви радимо. и ви знате најбоље колико је била усрдна моја служба. По вашем савету, улазећи у ово браство, ја нисам напуштао место у ћесар^вој служби, које сам дотле имао. Тако се ето могло десити да ја члан овога браства, долазим сад амо као изасланик ћесарове владе, Оволико ради оне браће, ноја ме сад ирви пут виде и нису можда иосвећени у цео ток овога посла и моје улоге у њему. „А сад да ночнем о ствари. „Аустрија ће скоро завојштити на Турску. То је већ свршена ствар. Да ли у друштву с Русијом, или без ње — то се још не зна- За сваки случај Аустрији треба еавезника на овим странама. Она може рачунати на успех само тако, ако њена војека, по преласку Саве и Ду-

нава, буде дочекана од балканских народа као војска пријатељска. И велике су и многоструке услуге, које балкански народи могу учинити аустриској војсци, као год шго су и велике штете које би јој могли нанети. То су носведочили сви прошли ратови између Аустрије и Турске. Знајући то, аустриски ћесар тражи савезнике амо- Бечки двор начуо је нешто о нашем братству, али они знају само толико, да постоји некаква завереничка дружнна, у којој има људи из свију балканских народности и која је раширена по целом балканском тропољу. Али даље не знају ништа. Ја сам изаслан да извидим како та ствар стоји у истини и да с ноглавицама тога покр ета ухватим везу, па ако је могуће да дођемо и до какве погодбе. У том правцу ја сам добио и пуномоћије од даора аустрискога.® Говорећи ово, он махну руком на једаога калуђера а овај извуче из недара црвену, кожну дугуљасту торбицу, из које извад« некакву хартију и нружи је говорнику а овај је стави пред нрееедника на сто. (наставиће се)