Male novine

БКОЈ 185.

НЕДЕЉА 25 ЈУНА 1889.

ГОДИНА II

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : «а годдиу . . 12 динара На «о године 6 динара Н* Ч и«ее«а .... . . 3 динара ЗА СТРА.НЕ ЗЕМЉЕ: На гчдииу 30 динара Н» «о родине 15 динара •Та ?> месеца ... 9 динара 1Е РЕТ 1 Т ЈОЦЕ Ш ЈЕДДН БРОЈ 10 ПАРА ДННАРСКИХ.

ПиСМА И РУКОПИСИ ШАЉу ОЕ ВлАСНИКЈ „М алих Н овииа" Тсплачин венац 6р. 17., на тораем опрату.

дневни лист ш свакога

За овако оглашсње плаћа се деш. та се 20 пр. д.

Претплата се прима код свију пошта у Србији ЦЕНЕ ОГЛЛСИМА На првој етрани од петит. реда 20 нр. д., а на четвртсј д пвтит реда 10 тгр. дин. ПРИПО ЛАНО етаје 50 п. дин. од петитног реда. шиш штш

ЋИ ОГЛАС* ПО ПОГОДБИ

З:ез:^_:Њ>:Е]Услед главног згодитка од 100.000 Дин. који је добилн обвезница српског лутријског зајма иод Сер. 4140 Бр. 31, а коју сам обкезницу још 1883 год. г родао на одплату г. Милаиу Милојевићу, капетану у Нишу, — многи моји нријатељи и нознаници, одавде и из унутрашњости, питали су ме : да ли бих био вољан, да и од сада продајем на отнлату о .везнипе — лозе — срнског лутријског државног зајма од 1881 год. па су се многи веЂ и пркјавили за куковину. Да бих одговорио овој жељи мојих поштованих нријатеља и пбзнаника, овим им јављам : да 'ћу ОД данас понова продавати речене обвезнице на отплату и да Ее ове обвезнице, које сат одреди о на продају, бити депоноване код прнвилеговане ЈГарод. банке краљевине Србије. Исплату ових обвезница поделио сам на десет (10) месеци, по десет (10) динара месечно, тако, да ће купац за сваку отплату добити признаницу, а кад последњу отнлату положи добиће одмах ориђиналну обвезницу, осем тога купац ових обоезница, како положи прву одплату у 10 дин. одмах ужива сва права играња на својој купљеној обвезници на отпл ату. " Као што се види, користи су за купца врло велике, јер са неосетном отплатом може купити ориђиналну обвезницу и изгледи су на велики добит. П ошто је 2 Августа ове год . опет вучење ових обвезница, — то молим моје поштоване пријатеље и познанике, да се пожуре с уписом за куповину ових обвезница — лоза — на отплату и то најдаље до I. Јула ове год., како бих тога дана продате на от-

плату обвезнице народне банке.

лозе

Београд, 12. Јуна 1889 год.

401 6,6

могаи деноновати код

С иоштовањем Аврам М". Леви овдашњи мењач

ЈОШ САМО ЈЕДНА ВЕЛИКА ГУСКА ПРЕДСТАБА ДАНАС У НЕДЕЉУ 25. ЈУНА ОВ. Г. У БАШТИ код „СЕУПШТИНЕ" чунени мађионичар Роберт Сименс са госиођом Бречинском Сименс, чувеном сулиском балерином из варшавског нозоритта. ДО ДАНАС у БЕОГРАДУ НЕВИЂЕНО. СА НОВИЖ ПРОГР. улазак од особе 60 пара дин. ночетак у 8'/ 2 часова у вече

Моме мужу Др. Сави Петрови-ку ^ дава&у шесто - месечни помену вознесенској цркви у понедељак 26. т. м. у 9 часова пре поднеОво јављам сродницг ма и пријатељима. ожалогоћена сунруга Драга С. Петровик

428,3,3

е косовске славе (Нарочити иввештај „М. Новина") IV ТреИи дан у Крушевцу После тужног 15. Јуна, 16. Јуни освннуо је весео. Варош је бида окићена шареним тробојкама . а свуда се чула несма, муаика, весела граја. Око 9 часова Н>. В. Краљ, нраћен целом свитом, извезао се ван Крушевца, преко Расине, на место, познато под именом „Господарске воденице", где је ваљало освештати темељ новој расинској барутани. Место, на коме се нодиже барутана, има читаву своју историју. Као што рекосмо, оно се зове „Господарске воденице" , а то му је име дато с тога што су ту биле чувене Симићеве воденице с великим имањем у наоколо. По повратку своме, кнез Ми-

ПОДЛИСТАК

БЕОШДСКЕ ШНЕ ЕСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА ВОРВЕ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊЕ (у 10 књига С прологом) (Писац задржава сва ирава) (30.) (наставак) Док је преседник прегледао ова пуномоћије, човек у црвеном јапувџету продужи: „Ствар је јасна. Аустрији је потребан наслон на нас, а нама је нужна њена помоћ. Ми се можемо, дакле, узајамно потпомоћи, пошто имамо обоје једнак интерес да сузбијемо Турску из ових крајева. Основа за тај сиоразум састојала би се у овоме: Ми указујемо сваковрсау помоћ аустриској војсци, а за то Аустрија нама даје помоћ у новцу, оружју и џебани иставља нам ва расноложење свсје извеџбане офици-

ре, с потребноИ артиљеријом, да очистимо утврђсна места од турских посада. Што се тиче питања што би даље било с ослобођеним покрајинама , аустриски двор мишљења је да би сад било прерано погађати се о томе. То би значило спремати ражењ за зеца, који је још у шуми. Дао би Бог, да се ове леие земље једном ослободе наметнута сграна господара, а суседна Аустрија, у споразуму с овамошњим народом, лако би нашла начина како је најбоље да се уреде ослобођене балканске земље. То је суштина ствари и ако се штована браћа елажу с основном идејом, можемо узети да ствар претресемо у поједивостима и да се споразумемо о почетку самога рада на овоме делу. Рећићу вам само још то, да аустријски дв< р, као залогу за верно држање уговорене погодбе тражи нашу помоћ, да ненадним т.ћним препадом заузмемо београдску тврђаву и пустимо у њу аустрис ку војску. Тако би Београд одмах у почетку постао центар и аустриеких и наших спремања за даљи рат; аустриска војска стала би тиме једном ногом већ на балканско земљиште, а ми би добили бар једну тачку, где можемо слободно и у великом размеру спремати све што нам треба за даљи развој догађаја". Кад човек у црвеном јапунџету спомену предају београдске тврђаве, два стара Турчина

згледаше се, погладише се по седим брадама и изустише: бака бака (гле гле !) Наста кратко ћутање. — Да рекнем ја једну, јавву се човек у дугачком реснатом гуњу, с црном јагњећом шубаром на глави. Преседник му указа руком, да ступи у оллтар , но он примети : — Неће бити потребно, ја имам да кажем само две речи. Господин гснерал (он тако назива човека у црвеном јанунџету), казао нам је овде како мисли аустриски двор. Ја бих га молио, да нам сад каже како мисли он и да ли се његове мисли слажу с мислима аустрискога двора. Иредседиик погледа по дружини; она је одобравала ово питање. Он погледа у ђенерала; овај се промешкољи : — Слажом се у томе, рече он, да с Аустријом имамо заједнвчка ввтереса, .аок је у питању сузбијање турске државе с балкансног полуострва. Али држим, да ће нам се интереси^ разићи, чим настане питање : ко ће бити гоасподар на Балкану? „Ноћва дружина" ми хоћемо да то буду балкански народи, а Аустрија ће, јамачно, хтети да то буде он \ Она ће, јамачно, тражити за се бар један део тих земаља, бар Далмацију, Босну и Херцеговину, Мачву и Подунавље, бар онолико колико јетунедавно др~