Male novine

скиње бит" застунљено на збору у што већем броју. ТЈЖба. Упраиа вар. Беогр. тужила је г. II. Тодоровића, уредника нашега листа на освову чл. 31 тап. 2. зак. о штамни и § 68 крив. зак. за нанету увреду Владаоцу у чланку „Први дан у Крушевцу," који је изашао у 179 броју „Малнх Новина". * Подлистак „Из хајдучка живота" изостао је из овог броја због нагомиланог материјала.

РНГЛ 23 ФЕРЕ песнив и патриота грчки У прошлом броју, у белешци „мученик за слободу", обећали смо да изнесемо живот овога мученика. Ово чинимо тим нре, што је, као што смо јавили, овде образован одбор, који ће нрикунљати прилоге за нодизање споменика овоме мученику за слободу. Г. Светомир Николајевић држао је на В. Шкози јавно иредавање о Риги из Ферс, и ми из тога нредавања узимамо животонис Ригин тедапрође ®роз шири круг читатеља. * Говорићемо, дакле, о једном човеку, који, како је г. Николајевић врло лепо рекао у поменутом иредавању, својим рођењем и језиком ирипада Грцима; својом смрћу Србима; а својим мислима и радом, свима народима балканског полуоетрва. Рига се родио у половини нрошлога века у Велестину, варошици у Тесалији, удаљеној 4 часа од Вола. Та је варошица на месту старог града Фере, па се за то и Рига називао Велестинцем и Ферејанином. 1821, за време грчког устанка, становници тог месташца изгинули су и раселили се а оно је порушено. Од куће, у којој се велики пагриота родио, из рушевива стрче само зидине. На сву прилику је Рига изучио нрве, основне школе, у самом месту рођења, а продужио је своје образовање у Загори, вароши у Тесалији, а после у Цариграду и Влашкој. У грчким пределима и у градовима грчког становништва на балканском полуострву било је, тада, у ноловини XVIII века, доста добро уређених средњих школа које су се махом звале академијама иди колежима и који-

ма су управљали вредни и учени проФесори. Из тих школа изашла је она генерација, што ће мало доцније извојевати слободу данашњој грчкој краљевнни. Рига је, као што изгледа, из школе у Загори прешао још у раној младости у Царвград, где је, или у патријаршиској школи или у самој кући Александра Ипсилантија, чијн је доцније био лични секретар, наставио своје обр зовање. Александер Ипсиланти је био велики драгоман на Порти а деда онога Ипсилантија, што ће 1821 год. отиочети устанак у Виаткој и Молдавској. Рига је био, збмља, учен човек. Он је говорио више језика, а Францусквм је владао као и матерњим. Год. 1776, кад је из Фанара отишао Маврогени да војводује у Молдавској, Рига му је од Инеилантија одређен за писара. Уекоро за тим, 1783 године заратиле су се нонова Руеија и Турска. Маврогени буде наименован за војводу Влашке, а Ипсилантије иостане војвода Молдавске. Обе те нровинције, Влашка и Молдавска, гјо Кучук-Кајнарџијском уговору 1774, ноново су нотпале нод сузеренство Порте, а још ох рата турског с Аустријом и Русијом у 1737. изашиљане су им војводе из Фанара у Цариграду. Рига је прешао с Маврогенијем у Букурешт. Маврогени ј« за време тадашњег рата имао власт великог везира над турском војском. — У војсци турској био је и Пасваноглу као старешина једног омањег одељења, с којим је се Рига , који је сад ностао уиравник варошн Крајове, познао, и код ког је нашао особина и врлина, каквим би могао бити од користи у његовом револуционарном , већ трда замишљеном нлану Прилика се је дала Риги да Пасваноглуа спаее казни а можда и смрти, те га тим још боље веже за себе изасвоју велику ствар. Пасваноглу је непрестано оетао пријатељ Ригин и био члан тајног завереничког друштва. које ЈеРига организовао у тим годинама, и у коме је било чланова из свих поирајина бал канског нолуострва и свих илемена, иа чак и Турака. Задаћз тога друштва била је : да се сруши тирлнство у турској држави и заједнички извојује слобода , у којој /Ге свако илеме ао својој вери и на свој начин мо&и живети. (НАСТАВ1'ЋЕ СЕ).

ГЛАСОВИ ИЗ НАРОДА Убиство хајдука Стојадииа Ђурнћа. (Допис „М. Новинама"). Ви сте у 174. броју јавили једном белешком у београдским вестима, да је опасан хајдух Стојадин Ђурић убијен 9. ов. мес и ништа више. Држим да ће бити интересно за ваше читатеље, ако се опширније оиише , како је СтоЈадин убијен, те вас ради тога молим , да овим рецима уступите места у вашем цењеном листу. Капетан хомољски сазнао је, да се разбојник Стоја»ин Ђурић са својом дружином налази у селу Бељаници и око венца хомољских планина, а на тромеђи округа пожаревачког, ћуприског и црноречког. Разбојници су одатлечииили исиаде по околини тако, да нико није био сигуран ни еа животом ни с имањем. Капетан се реши да иође у потеру за разбојницима али тајно, да разбојници и њихови јатаци не би сазнали те да се склоне. За то он 8. ов. мес. после по ноћи узме сзоја два пандура, уседну на коње, на уз иут узму још шест одабраних људи, који су били поузлани, те тако наоружани зађу у планину да изненаде и нападну разбојнике. Они тако после 7 и по сахати путовања у највећој чеети и камењаку наиђу на Стојадина и то на једном завојкутако, да чим је опазио ову потеру иочне пуцати на њу. Заметне се права битка. Стојадин другим метком доста тешко рани из потере Милојка Стојановића. Предати се никако нијз хтео и носле дуге и упорне борбе погоди га тане из иотере, и он свој разбојнички рад плати главом својом. На глас пушака стекну се околни салашани — чобани — и веома се о радовали, кад су видели да је Стојадин погинуо, а јако су жалили Мило;ка, јер је то ваљан човек. Пошто је овај разбојник правио многа недела по овој околини; иошто је ту тромеђа округа пожаревачвог, ћупријског и црноречког, где се нутови деле и у поменута три округа воде, и најзад за пример свакоме који би хтео да постане разбојннк — капетан је наредио, те су Стојадина закоиали на врху највишега виса на Бељаници, те да околни становници и путници из поменута три округа виде његов гроб, који ће свакога иодсећати да ће тако нроћи сваки, који

се одметне од од друштва и ностане разбојник. Потери и капетану, чија је највећа заслуга у овоме, свуда су у повратку приређивали част и захваљивали им што их ослободише овог разбојника.

ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Румунн у Млкедоиији. Др. Густав Вајганд, цроФесор у Липисци, чознат са својихрадова о олимпиеким Власима, нутује по Македонији и сад се налази у Битољу, г.је чини честе излете по околнни ради понуњавања евојих студија лингвистичво -етнограФскнх. Њзмачка Академија Наука, да би му олакшала носао, дала му је помоћ од 1100 марака.

ИЗ ВЕЛА СВЕТА. — -Румунскн сељаци. У Букурешту је изашла врло интересна књига. „Побуна румунских сгљака у лето нрошле године." Књигу ову написао је г. А. Белдиман бивши опувомоћени министар. У овој својој књизи он је разјаснио утицај руских иконопродаваца и изнео их као иодбадаче овв побуне.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 27. јуна. Рим. Крисии је јуче у комори одговорио на интерпеладију Кавалотија о хаишељу двеју особа у Трсту и о постуиању аустриске владе према Талијанима, који су чинили излет до Трста и Рива ди Триенто. Рекао је, да је ноступање аустриске владе сасвим коректно. Изјаве Калнокијеве у делегадијама достојанствене су и разумне. У погледу аустриског католичког конгреса, Криспи указује на одговор ТаФеов кад је у рајхсрату одговарао на интерпелацију. руку и повуче га да седне до ње на диван. — Па видиш где нема места — рече ђенерал љубазно, ус-гежући се да седне. — Како нема места! Ево шта га је места рече госпођа, показујући руком на диван: ево седи овде; а ја ћу се сабити у срсду. Та ја сам тако тапка, шта мени треба — пед места. — Нека, нека, треба да одем до госноде у зеленој соби; има ваљда читав сат, како су тамо сами — рече ђенерал одлучно и изви се из женине руке. Господа су тамо у великом послу. Пали •су ватру, ја сам мало чае отула, рече кнез Мутимир. — Баш то и хоћу да видим — нримети ^ђенерал. — Ах, ти ваши карташи! То не разумем вако људи могу по читаве сате седети за карташким столом; губе и опет им се игра! — рече госиођа. Ђенерал се поклони и оде, а кнез и дома4ица остадоше седећки на дивану. — Ноћас сам сањала нешто веома чудно и кад сам се тргла иза сна све сам лепо знала шта сам сањала — а сад, да ме ко убије не бих се могла сетити. Знам само толико да је <еан био веома чудан.

Говорећи ово госиођа се беше загледала у један зрачак лустера, што се пробио кроз цвеће и лишће, и пао кнезу управо на десно раме те кзгледаше као прикачена златна трака. Баш у тај мах појави се лакеј са широким послужавником у рукама. ГЛАВА ХШ. Паук Услужни лакеј нриђе с нослужавником кнезу Мутимиру, но он показа руком домаћицу и лакеЈ се поправи и пружи каву прво госпођи. Она диже полако своју округлу белу ру. чицу и узе каву и не гледајући. Њен поглед беше се занео за оним зрачком светлости, у којн је ненрестано пиљила, а мислима беше отишда некуд далеко, те је изгледала и замишљена и расејана. Издигнута рука, у којој је држала шољицу, лако јој задрхта. То опази кнез Мутимир, скочи, брзо и окретно примаче госпођи мали мраморни сточић, што је стајао ту у близини, а за тим прихвати шољицу од госпође и с иусти је на сто. Тек тада сети се кнез да узме и сам каву. Он је етајао управо сирам госнође; лакеј е послужавником приђе му са стране и нружи му каву. Кнез се маши за шољицу. Но у која мах

онјепонесе устима госнођа цикну из свеггласа скочи и тако силовито гурну кнеза Мутимира у руку, да он у часу испусти шољу и чисто иосрте. Кава се просу по нослужавнику , а шоља паде на натос, и откотрља се под сто с цвећем. Патос је био засгрт и шоља се не разби. Како је гурнула кнеза, госнођа беше једном руком докачила и послужавник те омокрила и оцрнила прсте просутом кавом. Тако упнрл.ану руку она је после неосетно еиустила низа се, те је кава с прстију капала но њеној белој хаљини. Зачуђен и пренеражен, кнез нритрча госиођи и узе је питати шта је и шта јој би ? Она се стресала, као човек кад се на иешто гади. — Паук, одвратан наук, — рече она и узе завиривати по послужавнику н около по натосу — Какав иаук? — упита кнез зачуђено. — Па пајн, огроман црн паук, зар нисте ридили како се одозго од тавана нагло спустн управо у вашу шољу грдан гадан паув .. . Та он је ту, он мора бити ту негде. Ходите да га нгђемо, на га убјите да не утече;штета би било да нам умакне; може пасти коме за врат. (наставиће се)