Male novine

БРОЈ 203

ЧЕТВРТАК 13. ЈУЛД 1839.

ГОДИНА II

И8ЛАЗИ СВАКИ ДАН

БРОЈ 10 П.Д.

ЦЕНА 'и СТРАНЕ ЗЕМЛ.Е :

ИДЈ1Е НОВИНЕ дневни лиет евакога ПРЕТПЛАТА ЕЗ УНУТГАШЊОСТИ ПОЛАЖЕ СЕ САМО КОД ИОШТА

Писма и рукописи шаљу се Власникт ,Ма.мх Новииа" Тсплачин вевац бр. 17., па гораен спрату.

Ва годииу .... Ш ло године На 3 мссеца . .

30 динара 15 динара 9 динара

Претплата ое прима код свију лошта у Србији.

ЦЕНЕ ОГЛАСИМА На црвој гтрани од петит. ре.да 20 пр. д.. а н» ч.-тврт! ј д п.-ч-ит рсда 10 пр. дин.

Ш РЕТ1Т ЖКШ

ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТГЛАТЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

ЛИСТ СЕ

ПРИПО ЛАКО стаје 50 п. дин. од не 1

нетитног реда.

шт штш

Сгласи јевтино, по потреби и са сликама.

За свакп оглашеи -е п«а!>к се држ. ] се ■"■> - о. д.

ЂИ ОГЛАС>< ПО П0Г0Д5И

код , С К У П Ш Т И Н Е' 4 У ЧЕТВРТАК 13. ЈУЛА 1889. БЕЛИКИ КОНЦЕРАТ РУСЕИ И СРПСКИ ПЕВАЧА г. Владимирова и г--ђе Нолцова И ГОСПОЂИЦЕ т^тјгггес^е: ггоповииебе СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ. Између иевања биће велики ватромет. НОЧЕТАК У 8 1 /,, ЧАСОВА У ВЕЧЕ

, 488,1 — 1

С НОШТОВАЊЕМ Р7СК0-СРПСКИ ПЕВАЧИ

оглас АлГчгрта у наше« листу. 399

Читај Кпна Синови 12 — 19

Видимо да се под управом јљуди, који су важили као најслободоумнији, иде у реакцију и неааковитост дрњу и гору, но ј што је икада била аод стањем, ! које су они сматрали као најцрње и најгоре.

се под управом за то, што Је у силу повога

Видимо, да владе, која се радо »оноси да Је њена странка дала земљи слободоумни усгав, н» најбезобзирвији начин газе одредбе тога Устава. Видимо. да се под „уставно парламентарном владом", која се радо хвалише ла сив свој рад

> Љ.Л,Л.Л. А.М . Л, А Љ,уЛ.*џ4џЉ.ј ТРБЋА СЛУЧАЈНОСТРадикална странка, за све време своје опозиције, тражила је вајшире политичке слободе. Њени органи у штампи су сваку ненравилвосг у вршењу закона нриписивали задњим политичким на-Јзаснива на заковитости, врши мерама. Доба , кад радикална Ј најцрн а и најгора незаковитост, стравка није била на влади, њени су органи престављали као доба вајцрње тиранијс и самовоље. Али и у то доба најцрње тираније и самовоље. чак ни у доба озлоглашеног Николе Христића ви једноме уреднику ии једнога срнског листа пије се десило, да с*- за ствари, нисане по новинама, буде кажњен за нолициски истун. како се казие нијавци, кесароши, мангупи, пробисвети. А шта видимо данас, кад је на управи „најелободоумнија, вајус тавнија, најиарламевтарвија", радикалва влада? Шта видимо данас у ери во-

људч, а вод владом новоЈа Устава, нротерује се из земље једав син**ове домовнне, која се зове Србија; за време владе „најслобоДоумније" странке у Србији гуп-и се, ва начин јединствен у ссету, слобода речи, за коју се (■на борила. Јесте, за време те и слободоумце, и уставне, и парламентарне владе извршена су сва та беза к<»ња и неуставности. Под том владом уханшен је за нолициски исгуп чч век. који је био творац радикалне странке ; чонек. који је у борби за слободе истрошио и своје имање, и св >је здравље, па чак и живот мегао на коцку; човек, к(»ји је у друштву с једним Пером Велимировићем, данас мивистром гјмђевина, а доцније и једним К отом Таушановићем, данас ми # н 'тр.( ( м нолниије у „уставнонарламентарном и слободоумном " радикалном кабинету, борио се и истављао се као жртвл за те слободе. И баш данас, кад је на управи један кабинет, којег су члавовв један Пера Велимировић и један Коста Таушановић, баш данас хнпси се један Пера Тодоровић

У-

да се не обзире ни на законе и Устав. Видимо да се данашња влада, баш у иитањима, где је она тражила највеће и вајшире слободе, понаша и држи као најназадвија. Од доласка радикалне владе на уираву земље, ми смо имали прилике да забележимо неколико неуставвих и н<законитих постунања њезиних. За њено време, од стране њеног мивистра правде, нокушало се утицати и наређиваги савести судија ; за њене „уставно-парламентарне радикалне" владе стало се ногом за врат толико дуго вога Устава' и „уетавно иарла жуђеној слободи збора и дого м* птарне радикалне владе"? ј вора; за време владе тих истих

става, што Је у силу толикогодишње борбе скоје, сгекао и себи и осталима право да у штампи, слободној речи, искаже своје ми шљење и оцени извесне појаве у друштву. Данас, кад су на уп^ави људи, који су се борили за ширу слободу штампе и против сваких казни против штампе, баш данас казни се човек, који је употре био једно нраво, које је. као и сваки други , стекао Усгавом, илодом његове дугогодишње борбе. Али не би било толико зло само у томе, што је он кажњен за своје писање у штампи, него је зл. у томе , и у толико још веће, што та слободоумна, што тауставва, штота иарламентарна, штотарадикалнавлада газии устав и законе, вемогући са законима у руци да нашкоди човеку, коме она хоће да вашкоди, већ и про тввуставно, и противзаконо измишља један пут, недостојан и ње, и српске штампе, и српских грађана, на полициски казни чо-

века за оно, за шта по законима може да га казне, ако има, кривице, само судови. Ето то је трећа случајност да и за време владе, чији су чланови, па и од утицаја, Пера Велимировић и Коста Таушановић, за ствари изнете у штамни тражи пуга и начина да се човек казни као што се казне иоследњи мангупи. Али ова случајносг, колико је опасна и од злих последица по Устав и законе , толико више може да послужи као повод, да се у другим приликама врати с интересом на интерес члановима „уставво нарламавтарне радикалне владе". Ми за ове незаконите и неуставне ностуике радикалне владе још не чинимо одговорвом радикалву странку. Ова и може и треба, и дужносг јој је, да стане на пут свима незаконитостима њене владе. Не с^ане ли она на пут, не осуди ли свотим ауторитетом те незаконитости, онда за све то лежи одговорност на њој, и онда треба да се сиреми да за све „случајности", да за све незаконитости своје владе прима на своју грбину и отплату, главниве и интерес ва ивтерес. Хоће ли хтети, хоће ли умети, хоће ли имати снаге радикална странка да се сачува од оваког и оволиког задужења — њена је ствар, а ми ћемо, као ненрисграсни восматрачи, видети и у своје време опоменути их на све то.

Полицијски силеџилук. Није бегао. Ублед силеџилука. што га је иолиција инвршила над влас.ник<1М нашсга листа г. Пером Тод-ровићем, по вароши с.е нроносе гласови како је г. Тодоронић нокушао да бега, па га на железничкој <;таници ухвагили. И један овдашњп иист, и службене новине, донели су јучетакву нест. Сматрамо за дужност да те гласове нобијсмо. Г. Тодкровић -и-.ти је имаа намерс, нити је нокушавао иа бежи, из нростог раздога, што није има > за шга да бежи. Зар да због тридесет лана затвои«. бежи човек, који није бегао кад је годинама оеућиван на затвор; човек, који ни]е бегао, а мог&о је кадсеишло у Зајечар; којијесмр ги гледаоу очи. А да је хтео да бега уверамо евугосиоду