Male novine

БРОЈ 207

ИЗЛАЗИ СВАЕИ ДАН

БРОЈ 10 П. Д

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ : На годину 30 дивара - На по године . ...... 15 джнара На 8 месеца .... 9 динара и ретхт тти

ПОНРДЕЉАК 17. ЈУЛА !8В9.

ГОДМНА II

МАЈ1Е Н08ИНЕ дневни лист за свакога ПРЕТПЛАТА ИЗ УН7ТРАШЊ0СТИ ПОЛАЖЕ СЕ САЖО КОД ПОШТА ЗА БЕОГРАД НЕМА ПРЕТПЈЕАТЕ — ЈЕИСТ СЕ ПРОДАЈЕ КА БРОЈ

ГЈГЖЖЈГ*ЖЖЈГ*ЖЖЖЖЈГЖЖЈГЈГЖ*-ЖЖ*-/ГЛГЈГЈГЖ*ЖЈГл """""'"^^"^"""""'"^^"'""'"^"^"^""'""ЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖјв^ЖЖЈГЈВГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖ ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖМг-ЖЖМГЈ^ Огласи јевтино, по потреби и са сликама. За овако еглашен>е плаћа се држ. г се 20 . р

ПиСМА И рукописи шаљу се ВЛАСИИКУ „Малшх Новина" Топлатан венад 6р. 17., на горњек опрату. Претплата се прима код свију пошта у Србији. *• •> ДЕНЕ ОГЛАСИМА На нрвој страни од петит. реда 20 пр. д., а на четвртсј д пе. т реда 10 пр. дин. ПРИПО *ЛАНО стаје 50 п. дин. од петитног реда. птв штш

В1ЂИ 0ГУ1АСИ ПО ПОГОДБИ

МЕСАРНВЦА НА ВЕЛИКОЈ ПИЈАЦИ Нумера I. (општивски дућани) продаје од данас говеће дебело месо свакад Фришко по 70 иара дин. за сад, додније јеФтиније. 491,1,5 ВуловиК.

Са

ГРАДСКО КУПАТИЛО А М А М I РАДИ СВАКИ ДАН. За жевске^рд 8 нре подне до 6 сахати ио иодне. За мушке петком недељо.м и празником од 5 сати изјутра до 9 сати у вече. У женске даве мушки се могу кунати од 5 до 8 нре подне. Тушеви су на расположењу свакоме и т о чиста савск а воду. тсвшча уз купање беснлатно. Свакад је свежа и чиста вода.

оглас Алберта Кона у нашем листу. 399

вдмлна инквизшда Скоро у сваком броју доносимо шта се ради с вашим затвореним уредником г. Пером Тодоровићем. Скоро у сваком бро ју износимо до најмањих ситница на какве се све начине кињи г. Тодоровић од стране радикалне полиције. Сва та Факта , која износимо, таква су да се поштен човек пред њима мора ужаснути. Али, то I е вам сваки нризнати, да је од свију Факата, која смо ми изнели. најужаснији онај да се болесап човек држи у тесној и загушљивој ћелији; да се у таквој ћелији држи човек, за кога су лекари, који га већ толико времена лече, дали уверење да је свако затварање тога човека опасно не само но здравље, но и по живот његов. Ми смо сва та кињења, све те еамовоље, све жалосне последице, које од такога затвора мо

же претрпети један болесан чо век, износили у нашем лисгу,па не само да је власт , радикална власт, учинила дужност своју да таквоме човеку не ствара услове, онасне по његов живот, но га је још све више кињила, мучила, но је над њим вршила све већу самовољу , да је са свим оправдано оно наше прво страховање за нашег затвореног уре дника, да је са свим умесно и оправдаео бојати се, да се таким безакоњима, таким самовољама,таком несавесношћу и нечовечношћу радикалне полиције не дође хака једноме човеку, који то ниЈе заслужио; човеку, коме и закони,и обичаји, и вајобичнија носматрања људска на живот дају право на сваку могућу заштиту и негу. А јлд ■ м^ето свега хога, шта видимо да ради радикална полици.ја, шта видимо да ради Којин управитељ Глиша? На жалбу затворенога уредника нашег да је болесан и да тра жи здравију, простраиију и пунију ваздуха собу, ва уверење двојмце лекара који су га непрестано лечвли да је он болесан и да сваки затвор може бити опасан и по живот његов; на захтев његов да га полициски лекар прегледа и да уверење о његовом стању здравља, па према томе и о потреби да му се садашња тесна и загушљива ћелија, онасна и по његово здравље, и но његоз живот. замени другом, здравијом собом, — на све то лекар му одговара да ће га прегледати кад управа нареди; на све то одговара му се да друге боље и просграније собе нема, и кад толики затвореници могу лежати по ћелијама, баш може и један Пера Тодоровић! Ми нећемо напомињати како је за доба радикалне опозиције сваки такав поступак власти осуђиван и као нечовечан и као незаконит. Ми ћемо само наноменути, да полици^а на изјаву г. Тодоровићеву, да је болесаи, већ шест дана није предузела никакве мере; да није вермала сведоџбу двоице лекара; да лије упутила свога лекара да га прегледа, и ако је он то тра

жио ; ницу,

да га ниЈе нослала у болгде би имао боље неге и

где би му живот био безонаснији, ил бар да му је дала здравију собу. А све ово и овако постунање радикалне нолиције не значи ништа друго, но да се једном болесном човеку и преко закона, и преко човекових осећања, силом хоће да створе услови, у којима ће се његово, и онако порушено здравље, са свим унронастити,да га тај затвор може сгати и живота. Овакво постунање радичалне полиције спрам Ј'еднога српског грађанина, кога штите све могуће одредбе законске и сви обзири човечности ; овакво поступање једнога Којиног Глише иремаЈ 'едноме најугледнијем преставнику српске штампе, није ни мало мање, оно је много веће, оно је МН010 горе од шпанске инквизицијс , оно Је радикилпа ипквизи ција , која ће најзад пасти на главу странке, која такве инквизиторске тортуре дозвољава својој ради калној влади. Јесте, г. Перу Тодоровића радикална влада и њен Глиша горе и теже муче, н > што Ј *е то у своје доба вршила и радила шпанска инквизиција, — данас је доба радикалне инквизиције.

ЗАДРУГА РОДОЉУБА Поменусмо Косово... на коме је поглавито, са неслоге наших прваки, утонуо аоследњи сјај царске крчне Душанове у мученички проливеној крви свеца владаоца, чесгитога кнезЛазара,јуначкога Обилића, врлогстарца Југ-Богдана, дичних Југовића и осталих 110 избору витешких бираца „за крст часни и слободу златну", за име Србиново и за иолитичку неаависност старе српске државе. Одужисмо се искрено, топло свим тим узоритам нретцима нашим за велики дуг њихов — за најсветлији пример самопрегоревања и родољубља за општу ства |. И утешисмо свете сени њихове, да јуначка крв на Косову није узалуд проливена, јер је Краљевина С^бија нова слободна држава српека, један део освете Косова, а мвропомазање њенога младог Краља, у Немањићској Жичи, свечана залога за крајњу жељу Србин>ву, за потнуну освету Косова — за уједињење васцелога Сриства. После погледа на прошлост да завиримо у садашњост и буаућноет. Јесте, Србија је слободна, политички независна држава ерпска. Она је, и она мора бити, стожер целом раско-

маданом Српству ; она мора бити на мртвој стражи лепше, боље булућности свих српских несдо'одних земаља. Престане ли бмти узгање за уједињење Сриства, заспи ли на тој мртвој стражи. — пропала је. Да Србија изврши своју улогу у погледу на уједињење Сраства, ова мора, пре свега, осигурати своју потпуну независност, свој нотиуни опстанак. Није довољно бити политички сдободан. Материјално благостиње народа то је најјачи темељац у политичкој згради народној, у држави. Народ, који не развија свој привредни рад, који не тече, воји економс и не напредује, тај нарнд неминовго пропада, процада она нропада му и будућност и држана. Напротав, народ, који усавршава свој целокупии привредни рад, тај осигурава и оистанак политичке независности своје, и напредак у будућности. На шта привремена иолитичка слобода и независност државна с-а измеКарством ту(уим интересима. туђем благостању! П(1јвте по народу, ,чаТпггајт<- ссљака пољоиривредника, запитајтв занатлију, запитајте трговца , — запитајте их, како им привреда иде ? Свуда ћете чути један те један одговор: зло, пропада се! Запвтајте све редове нашег народа — свуда ћете добити један одговор. А државне Финансије? — одгсвор су велики државни дугови. Сиромах сељак, сиромах зхнатлија — иа сиромаси и држава и краљ. Опште је признати ®акт, да наш народ, од неколико година, у економном ногледу јако и нагло оиада. И ово, доиста сваког озбиљног мислиоца о добру народну, сваког родоЂуба баца не у бригу, већ у очајпост за будућност ове, по врло скуне жртве обновљене српске државе. Да, жртве су лоиста врло скупе; јер кад би данас, сваки варод од свих својих жртава, нарочито од врви и костију својих синова, које је он поднео за образовање своје државе, градио пирамиду, јамачно би таква пирамида српског народа за васкрс Краљевине Србије била међу првима ! Економско, привредно пропадање народње, осиромашавање нарсда је неисцрпан извор свих политичких и социјалних зала ; то је што и црв у корену дрвета, то је разор у темељу зграде државне. Ми нећемо, јер не можемо овде, да испитујемо све узроке садањег пропадања привредног рада и материјалног благостања нашег народа. Али ћемо поставити питање: па што се што год коренито и озбиљно не предузима, ја одозго, ја одоздо, да се на боље крене привредни живот нашег народа. Ми мислимо, да се у одговору на то питање могу навести више узрока. Али ми се заустављамо на најглавнијем узроку по нашем мишљењу. А