Male novine

Лекар му још ни до данас не дође да га ио његовом захтеву прогледа, Јадни, јадни Перо! * Иитање на одговор. Каваљер Франд — Јожиног ордена, наш уставнољубиви уиравигељ иолиције, искида се на нарам парче, што у „М Новинама 1 * излазе вести о г. 'Годоровићу. Црче што то не може да спречи! Прво јеуоб^ажавао д:» белешке „из тавннце" шаље сам затвореник. Утројио је строгост — белешке опет излазе. Тада се уверио да то мора јављати неко други, (Ми једном већ рекосмо г. Глиши, да док смо живи ми амо на пољу, ич нек му не бере бригу како ми то до знајемо, шта он ради. Он то може да сакрије од заробљеног г. Тодоровића, али не може од нас слободвих.) С тога је нре два три дана звао ( а одговор г. Перу Периновића и испитивао гашто он — г. Периновић рроноси гласове као да полиција г. Тодоровића мучи. Г. Периновић одговорио му је: — Ако га мучите, ви знате; ако га не мучите, оиет ви знате. Ја што виднм то је, да г. Тодоровић добија оно што му следује — у јутру га отварају — а ја цосле одем у кованлук и не знам шта даље бива. Ако се ствар у „М. Новинама" нетачно представља — ви исправите. Ако не мучите г. Тодоровића, ви то кажите јавно. На то је г. Глиша узео претити, да ће он отворити саслушање и истрагу над г. Периновићем. — Изволите, — рекао му је овај. Па сад реците ви, да човек ае пукне од муке! Један Пера Периновић, ем писар полиције, ем ономад истеран из службе, ем у хапси, па се ето чав и он не боји г, Глише. То је баш да човек полуди * Дозвољено. На велико настојавадва му је г. Стојан Протић дозволио да копира акта по г. Тодоровићевој ствари. * Још не даду. Г. Ст. Добривојевића адвоката полиција још није пустила да се састане с г. Тодоровићем, ма да је г. Тодоровић то тражио на саслушању.

~сг) ~р-"1 ' "Р-Т Т25"

:л

БВОГРАДСКЕ ВЕСТИ „Осман„ Ивана Гуидулића, Читамо у „Новоч Времену" које излази у Земуну а у броју од четвргка отворено писмо је.шога проФссора из Карловаца управљено на књижару Јове Карамата у Земуну, к.>ја је још децембра 1887 издала претходни књижевни оглас на „Османа." у ком се вели, да је „Осман" већ тада био иредат у штампу, Како ће се од то доба ево скори • навршити две године дана, а „Ооман" још никако „не излази „из штамне," то писмо нита поменуту књижару: ,.Шта је с књигама? чега ради до сад није изишла" Колико је нама познато (ур) у том је огласу било казано, да ће дело изаћи нод редакцијом, са уводом, тумачем и речником мање познатих речи ироФ. на овдашњој в. школи г. Јова на Бошковића. Ми, а с нама зацело и сва остала српска читалачка публика рад> би знали, да ли је објава земунске књи жчре на истини основана била и да ли је она имала каква права сномињати чувенога Филолога и вреднога раденика на пол,у српске књижевности као издавача тога дела, — а ако јесте, шга је узрок, да то дело в^ћ две године не излази Одговор на ово питање био би важан нринос за историју развитка библиограФских односа у нас Србаља с оне а и с ове стра не Саве. Молимо и ми за одговор. * Пелцовање. Деца која никако нису пелцована, пелцоваће се данас од 3 до 5 часова по подне у здању општинског суда. * Опомена. Дознајсмо да је једна ве-итзпги—охтхттр и дхлКЈ дрх п ОаЧП<ХГ ФИрМс1 *)'Г" ворила читаву радњу нарочите врсте. У Србију долазе многи странци, представници (агенти) разних страних Фирама, те траже извесне олакпшце на нашој железници. Неки траже повлашћене шпедитерске радње, другв траже реФакције за поједине артикле, или за сваковрсне еспане, било за увоз, извоз или провоз. (РеФакција зове се повластица, која се некоме даје да на железници

преноси еспапе ^евтиније, но што је прописаиа тариФа.) П >мену а београлска Фирма подухвата се, да за добру награду израдч тим странцима Ж' Љене повластице. Та је Фирма јака. има пријатеља личних и начелних у надлежаом министарству, има пплитичких и личних веза с највећим власницима. Те евоје везе и тај свој утицај поменута Фир ма употребљава и злоупотребљава, те странцима издејствује жељене повластице, а они за то плате по 5, 10 20, 50 хиљада динара , како који по сао. ТТТ 1о нико не може добити, то добија испод руке пом нута Фирма за своје заиттитнике и влијенте странце. Тиме се нааоси двојака (итета.: Штета нашим домаћим шаедитеримај и трговпима, који би з * ее могли добити те повластице. Ш гета железници, односно држ-ви, јер се без нужде и праве потребе дају р<Факције, то јест возе се еспапи тих страних фи рама јевтиније од обичне тариФе. дакле, јевтиније но што плаћају српЈки грађани, који су сносили и сносе све терете око грађења ове исте железнице, која сид ево х"ће да за љубав једнога непатриотског сиекуланта београдс ог вози отранцима јевтиније, но српским грађанима. смо иажљиво пратили и једнако пратимо све ове непатриотско и грешне спекулације речене београдеке Фирме. Знамо шта је у плану какви су кораци већ чињ^ни и какви се сад покушавају и чине. Ово н**ка је опомена и надлежним железничким високим »рганима и дотичној Фирми, да се за времена тргну и да се даље не углибљују у те и недозвољене и ружче спекЈлације, да се тргну још док је време, док штета још није учињена, Кога се све ово тиче ,^он ће разумети нашу патриотску опомену Ако не помогну ове начелне, бези тоомо цаишцихту ОТЖ ^ГСШЦ 1 —ХЈТГЈфХ И5ДСТИ на среду имен! дотичне Фирме београдске, и оних странаца, које он» штити, и оне господе железничара који мисле да могу удесити работу тако вешто, да је нико не ухвати но који ће се у тим својим рачунима Ж5стоко преварити. Ианереси отаџбине н ј . првом месту. Један који све прати. ИГтедња. Чујемо, да присва нри-

јатељ г. Пере Велимировића, данашњи упрлвник Фабрике монопола дувана г. Бадер и по овом лепом и сувом времену заједно садругим Бадеровцима одилази и враћа сеиз Фабрике на колима, која се плаћају из државне касе са ништа мање но 30 дук. месечно. Ово ће јамачно бити у интересу штедње. * Минисгарска криза. По варошн се поуздано говори, као да је настала министарска криза. Шга је у ствари ми не знамо, као ни узроке Који су је изазвали, ако она одиста постоји. Ми бележимо овај глас без икаква јемства с наше стране о истиннтости његовој. * Исправка. Непажњом слагача у јучерашњем броју, а у белешци „Је ли вам мило? место „да влада не би унотребл-авала оваке мере противу г. Тодоровића, стоји „да влада неки употребљавала, на оваке мере итд." Молимо читатеље да ово исправе. ОДЗНВ ШТМШЕ „Ваљевски Глас " у своме 4 броју доноси овај протест о ухапшењу нашега уредника г. П. Тодоровића: Не можемо да отрпимо, а да не изјави^о неш протест нротив поступка београдске полиције са г. Пером Тодоровићем уредником једнога листа ; не смемо дозволити у начелу, да се од стране власти чини атевтат против лнчне слободе и против јасних одредаба чл. 9. и 22. Уставч. Ми смо уверени, да наши политички противници сваком мо-гуком прилаком гледе да изиграју Устав и омаловаже радикалну владу па штету њена угледа. А то ће бити све дотле, докле год буду државни органи гг. Глише, Анђелићи и т. д. За то скрећемо пажњу надлежних министара на ове појаве, и желели би да се такве појаве у будуће не дешавају. А у 5. броју, у чланку ,,Нашој онозицији" вели : Ми смо у прошлом броју нашег

ПОДЛИСТАК

Н 2 Н И

ПРИЧА А. ЛЖТВИНОВА.

(9.)

Нини је за тим опет почела мислити , да уметници имају масу ћуди и да је Богданов данас био у ма каком особитом расположењу, те је само због тога био непажљив према њој. Нини је лежала и мислила. Она је осећала, као да јој се тек сад почињу отварати очи, а да је раније биданекако заслепљена. „Штаме је нањему могло завети? Шта има па њему?" Па ипак је Нини решила, да ће сутра за цело отићи богданову. Она је осећала, да у њој већ не говори занос према њему, већ само увређено самољубље. Паде јој на памет, да }е Богданову на један пут могла доћи Фантазија да се претвара, да се чини равнодушан... „И то је баш добро! То ме је Бог спасао!" мислила је

она. Али у таком случају Богданов треба сугра да јој каже, да јој призна своју љубав те да би га могла у очиисмејати и рећи, да он заборавља да она воли својега мужа. „0, ја ћу се осветити!" мислила је Нини. Сем тога морала ;е отићи и за то,што му је обећала. Нини је тек у јутру заспала. Сутра дан дошла јој је у иосету једна познаница, ужасно раскалашна жена, коју Селицки нису могли триети Нини је с нсстрпљењем очекивалаЈ кад ће она отићи, Најзад она оде и Нини се иоче брао облачити. Тога дан» било је рђаво, натуштено петроградско време; билаје југовина; трогоари су били мокри и ноге коња газилесу по жуто-сивој маси, коју у Петрограду з* ву снегом. Нини узе кола. Изгледало јој, да кочијаш тера веома лагано. Најзад дођоше иред кућу ( где је становао Богданов. Нани с грозничавом х-итњом устрча уз стеиеницс и јако зазвони. Њоме овлада јако нервозно узбуђење. Онаопег ирође ходпиком и закуца на врата Богдановљева. — Причекајте мало! чу се глас Богданова. — Улазите! повика он после мало: —Којето? Нани уђе. Она је чула како се брзо затво" рише врата друге собе. Нани ћутећи иружи Богданову руку, смејући се икокетно гледајући

га (она је осећала да врло добро влада собом. „Јунак!" у мислима хваљаше она себе). Она је чула, како јој је срце јако куцало. На лицу Богданова показа се незадовољство. — А а... Здраво! рече он силом. Видело се, да је био нешто збуњен; Нини је приметила да су му се очи више сјајиле но обично и у оиште је био узбуђен. — За што сте дошли? рече он, не кријући своје незадовољство. — Видите како је рђаво време, зар могу сликати при таком осаетљењу ? Ја сам вам казао. . . Ја сам мислио да нећете доћи. Нини га зачуђено погледа. — Ах, ја сам и заборавила! равнодушно рече она, — ја ћу онда ићи. Увређена дочеком, каким је дочекао Богданов, она је опет почела намештати на врат боа, који је већ била скинула; Богданов је пажљиво посматрао. — Ах, шга је то Антонина Александровна, данас имате црвене мрље на образима ? повика он. — Данас нисте погодни ни за сеанс. И испод очију имате колутова... Просто данас нисте лепи. Шта вам је? Он још пажљивије посматраше Нину. Нини виде да на једној столици лежирђав