Male novine

БРОЈ 215

УТОРДК 25 ША 1889.

И8ЛА8И СВАКИ ДАН — —

ГОДИНА Ц

БРОЈ 10 11. Д.

ЦЕНА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ :

На годину. . Иа ио годкне На 8 мвсеца .

30 динара 16 динара 9 динара

II РЕТ1Т ЈОтаШ

ММЕ Н08КНЕ дневнм лист за свакога ПРЕТПЈЕАТА ИЗ УН7ТРАШЉ0СТИ НОЛАЖЕ СЕ САМО КОД ПСШТА ЗА БЕОГРАД НЕЖА НРЕ7ПЛАТЕ — ЛИСТ СЕ ПРОДАЈЕ НА БРОЈ

Писма и рукописи шаљу се Власнику „Малих Новина" Топличин венад 6р. 17,, на госаен спрату. Претплата с» прима нод свију пошта у Србијк. ДЕНЕ! ОГЛАСИМА На првој страни од петит. реда 20 пр. д., а нз четвртгј *д нетит реда 10 пр. дин. ПРИПО1.ЛАНО стаје 50 н. дин. од петитног реда.

Огласи јевтино, по потреби и еа сликама.

•Л V ЛЈ «М к А Д

За скако оглашсње пла^а ое држ. т д ое 20 /в

ШТ1ЈШ

^чу^у у^ххуухјуууууууууухххуучу

лу\\\у\\\\ц,%х\|,\у

ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ

(11УТНИЦИМА стављам до зна ња, да сам узео нод закуи од 1. Маја ове год. гостионицу нрвог реда звану „ЗИКИНА" а сада „ЕВРОПА". Исту сам снаб део како са добрим и укусним јелом и пићем тако и са чистим креветима. Најтачнија услуга а и дена је тако умерена да ће сваки посетиоц задовољан бити. Каруце и нроста кола стоје сва* кад на услузи. Моли за иосету Крушевац, 1889 г. Милан Миљковић гостионичар.

КДО БАЈДГИ Е, ево дође доба да од говоримо на „званичну исправку " г. Г. Ђорђевића, штамнану у 1 ДТ бр. службених „ (Јрп. Новина". Та је иснравка неистинита, она је снлет измишљотина, подметања и простога јавног, срачуњеног лагања. Грозно јесте, али тако је. Доказе за то наводићемо редом, претресајући тачку по тачку. Пре свега г. Глиша вели, како су неке новине износиле „да је г. Тодоровић кажњен по заповести Н>ег. Вел. Краља Милана, што га је, за време његова путовања ван земље, у новинама вређао." Наравло, г. управитељ тврди да то није истина и „да у кажњавању г. Тодоровића нема ничијег утицаја." Ова је ствар таке природе, да се о њој с потауном иоузданош&у не може рећи ни да јесте ни да није. С тога ми никад нисмо ни тврдили, да знамо поуздано да је наш г. уредник кажњен но заповести бив. краља Ми лана. Држали смо и држимо и сад, да је ту био умешан прст бив. краља, с тога што су на то унућивале све околности, у којима је г. Тодоровић затворен. За тако наше мишљење имали смо више разлога. За то што смо по другој јед ној ствари знали, да је бив краљ г. Тодоровићу киван. За то, што је тужба подигнута пред сам долазак краља Милана; међу тим г. Тодоровић што је говорио, говорио је још 5—6 не-

деља пре тога, па је било доста времена да сс и нре узме на одговор, а да се не чека баш долазак краљев. За то, што је и тужба, и осуда, и затварање извршено с таком хитњом, да се очито видело како се баш то граби, да краљ не затече г. Тоцоровића у слободи. Што је за један обичии иступ дигнута сва полиција на ноге и нанрављена толика џева, да је и слепоме могло бити јасно, како је ту главно да г. Тодоровић буде ухапшен баш до извесног сата, нре краљева доласка. За то, што би нолиција и министар свакојако имали толика такта, да ствар одложе за 2—3 дана, да нарочито није удешавано да бив. краљ затекне г. Тодоровића у аатвопу. — За то, штоЈе све то насиље извршио човек, нознат целот Србији као оруђе и поверљива личност бив. краља Милана. За то, што се ничкм другим не да објаснити сва она врато- ] ломна хитња, с којом је то хап ' шење извршено, нити би иначе било каквог разлога и нужде, да г газе и Устав, и закони, и обр"3, и све, само да г. Тодоровић не остане још који час у слободи. Најпосле за то, што све околности и сви поступци сведоче да је у целој ствари било главно, да бив. краљ не затекне г. Тодоровића слободна. Као једина олакшавајућа околност можда би се М '>гло узети још то, да су Глиша и Таушановић ово насаље предузели само из својих сопствених побуда, из своје рођеие улизичке нискости да се удобре и додворе уморноме, далеком путнику. Али да је г. Тодоровић ухапшен због краљ Миланова бављена у Веограду, и да је хитано да се ухапси пре његова доласка, то је ван спора, то виде сви. Јер ко ће то веровати, и шта мисли Глиша, мисли ли он, да има носла с безазленом дечицом. или с каквим глупанима и тотовима, кад уображава да ће му неко поверовати како ту ништа нија удешавано, није ништа намештено, није ништа напред скро-

јено и курдисано, но бајаги све то' дошло случајно, и све се случајно тако ногодило и намерило, г. Тодоровић опорочавао власт, и она га ухватила и казнила, а што је то било баш на дан краљ Миланова доласка, и што је онако рађено на врат на нос, и што је Једном обичном иступу придавана толика важност, и што је сам тај иступ измишљен, и што је била онолика трка и јурњава оне ноћи по полицији, све је то случајност, проста случајност, бога ми, верујте, ето г. Глиша тако каже ! 0 моји лепи кикандонски „ду раки", како изх^ледате глупави, кад и у таким очевидним сгварима хоћете да обмањујете цело јавно мњење ! Даље г. Глиша вели овако, ка-

„због нерасположења владе према њему, што јој ова] као бајаги смета својим писањем по новинама ; због нерасположења полициске власти, што њен рад у новинама напада итд." Е, ово је место просто класично. Ако бога знате, драги читатељи, прочитајте га још једаред. Та ово злат а вреди ; овде је свака реч зрно бисера. Видите ли како овде сам г. Глиша признаје да је то само „као бајаги", што се вели да г. Тодоровић „смета влади својим писањем по новинама". Ми чисто не верујемо својим очима; понова читамо. Јест, од речи до речи баш тако стоји : „ што јој овај нао бајаги смета својим иисањем ио новинама. и Дакле, то је само „бајаги" и кад се влада жали да јој г. Тодоровић смета својим писањем по новинама! То је само као бајаги кад г. Столе Протић вели учитељској депутацији да г. Тодоровић прави влади големе неприлике! А кад је само као бајаги да влади смета г. Тодоровићево писање против ње, онда је логично три пут још више само ,,као бајаги" да јој он смета својим говором, својим ,,опорочавањем," јер кад није сметња „писање у новинама," које читају хиљаде и хиљаде, онда свакако још мање

може бити сметња говор међу два трп нријатеља закаванским столом. И тако, по сопственом признању самог г. Глише, то је све само као бајаги да г. Тодоровић смета влади својим писањем па логично и говором, а тако исто само је као бајаги да је влада због тога писања — па логично и говора—нерасположена према г. Тодоровићу. А кад је само као бајаги да г. Тодоровић писањем и говором смета влади, и кад је само као бајаги да је влада с тога против њега нерасположена, онда је логично и неминовно као бајаги и то, кад се вели да је г. Тодоровић ухапшен с тога, што је као бајаги оцорочавао власт. А пошто је све то као бајаги, а наш г, уредник не лежи у за-

он затворен из других разлога, из других узрока, из других нерасположења, но што су она која се „само као бајаги " износе и протурају и од стране полицнске, и од стране владине. Тако, брате, тако, роде, тако Соломуне мој мудри у црвеној качкети, само тако! Ето, видиш, како се одмах лепо разумемо, чим те само бог омете те ти склизне језик па један пут у животу и ти рекнеш оно, што мислиш. Ето, видиш, како се ту одмах сложимо. Јер шта друго тврдимо и ми до то, што ти мало час рече, да је све оно само као бајаги што ви износите као узроке и разлоге за г. Тодоровићево хапшење, а прави узрок, прави разлог лежи у томе, што је г. Пера Тодоровић г. Пера Тодоровић; што је то једна сила од које ви стре ните, зазирете, бојите се у по мућености против својих начела против Устава, против закона бојите се и радо би смождили „истребили." уништили ту силу, радо би је се отресли. Па кад не иде друкчије, онда макар и противзаконо; и кад се не може више, онда бар нека тај проклети Пера буде политички мртав макар и један месец дана. Ту лежи зец? Је л те? 0, та ми се разумемо!