Male novine

видети целу ствар бага овако у длаку како је у истини текла. С тога овде свраћамо пажњу нашнх штованих читатеља на ту околност.

Личне вести. Јуче је одпутовао са експресом, из Париза за Цариград, Шакир-иаша, турски изванредни посланик на руском двору.

ПИСМО УРЕДНИШТВУ.

Тосаодинв Уредниче, * Дозволите ми, молим вас, да исправим и да допуним неке мисли, исказане у чланку п Истребитељи а који је штампан у 212 броју „Мадих Новина," Али пре, но што пређем на то, имам да вас замолим, да ми верујете, да ме на тај корак не одлучује никаква лична сујета, никаква партијска тесногрудост, него само истина и нравда, само жеља да зла нестане, само жеља нека је „свакоме своје" и само жеља и воља „да никога правда ве мимође." Ето, те жеље, господине уредни че и једино те, изазвале су ово писмо моје, које би, по важности ствари, било много велико; али томе се, опет, противи простор вашега лиета, и он ме приморава, да се ограничим само на најважније напомене. А сад, с вашим допуштењем, да пређен в на ствар." У чланку Г1 Истребитељи, и замера се садашЕБој влади што она „око несреЛно наслеђе из ирошлости не слмо не сматра као зло, ве& на аротив иомаже и одржава све та зла: и јер од њих „џека трии, нека гледа равнодушно , а нека баш отворено иомаже. Изгледа дакле, да еадашња влада нема никаквих других грехова, никаквих других иогрешака, до једино тих , што она она несрећна наслеђа иа ирошлости нека трии, нека гледа равнодушно, а нека баш отворено иомаже." Мени се чини да неће бити тако. Колика су и каква су та „зла наслеђа из прошлости" која, нарочито „Одјек" иотрже сваки час као кебу иза појаса, и кијих се. ето. и ви до такосте у томе чланку: ја нећу то да потржем овде. 0 томе би се имало много и ш ого да говори. Али што знам и што смсм. смело потврдити и овде, то је: да та „зла и несрећна наслеђа" не би била ни толико зла, ни тако несрећна нити толико велика, нити пак тако страшна ка I би се само отребила и препрала истина од лажи, од подметања, или од погрешнога схватања или најзад, од нетачнога или недовољнога познавања нређашњега стања и пређашњих прилика. Али баш и нека су „наслеђа из прошлости" така „зла и несре&на и нека садашња влада та зла и те несреће баш и траи опет само то не би био ни изблиза оправдан разлог оноликим и онаквим напад^ма на њу у већини домаће штампе. Јер та зла не би била њ е н а зла, а трпљене тих „наслеђедих" зала не би било никакво незаконито д е л о њепо. Она у томе случају, не би била крива за погрешан и за незаконит р а д него би се могло кривити за неред и за немар. А то опет могло би се бранити и правдати с друге стране њеном толерантношћу и обазривошћу, и њеном нартијском несебичношћу.

*) И ако се не слажемо у свему са писдем овога писма, ма га ииак доноеиом као од8ив на наш чланак „Истребитељ" те да се о томе дитаљу чују а тзђ а мишљења.

Дакле не „трсљење и подржавање васлеђених зала" него ће бити нешто друго узрок што се тако усколебало јавно мњење, што је већина штампе наше стала у отворену борбу противу садашње владе. Јест биће нешто друго, а то „пешто друго" јесу незаконитости садање владе; јесу њена сопствена дела јесу, не само „трпљење неслеђених зала" него њена сопствена зла; јесу она која из дана у дан стварала и којима је надмашила све пређашње владе. Да ово нису тек голе речи, него ирава истина; да дакле садашња в«а да заиста чини много веће незаконитости и то код садашњег усгава по коме то не сме чинити, него што су их чиниле иређашње владе код старога устава, ио коме еу имале и могле много што шта чинити: биће довољно да напоменем само ова њена дела. 1. Садашња влада за ово неколико месеци истерагга је из службе државне више чиновнака већином баш најбољих и најсиоеобнпјих, но што је то влада напредњачка учинила за свих седамгодина своје владавине. А зна се, да и влада напредњачка није чатекла у служби своје чиаовивштво кад је на управу дошла, ного је затекла скоро све саме либерале, у неправеи према чиновништву и у партиској тесаогрудости и нетриљивости садашња влада дакле надмашила је све досадашње рладе. 2. И док је истеривала из службе правнике и чиновнике способне, садашња влада постављала је за чиновнике, противно и законима и уставу, људе неснремне и неспособве и банкроте који су под стец. Такве незаконитости нема код пређашњих влда То је дело садашње владе. Оно је сад први појав у нас. 3., Откад постоји закон о независности судској, иије било примера да је министар издавао наредбу суду, како ће коју ствар решити. Садашња влада и то је учинила, она је и тиме превазишла све досадашње владе. 4. Садашња влада издала је распис којим и противно законимаи противно уставу, дозвољава гхраво гласања и онима, који тог права немају. Камо томе сдичан нример код пређашњих влада ? 5. Камо сличан пример какав под садашњом владом видесмо у престоници 14 и 15 м&ја? Кад је још била оволика лична и имовна весигурноет да се чов9к не сме из куће маћи, какву трпимо под садашњом владом ? 6. Која је друга виада учинила или која би чипила противно изречном наређењу устава дз се српски грађанин не може и не сме протерати из земље, као што је то учинила садашња влада са српеким грађанином Светоликом Лузаревићет? 7. Камо и која је то пређашња влада, која је поднцијеки осуђивала уреднике новина за дела штампом учињена, као што то чини садашња влада са г. Пером Тодоровићем. 8. Чији је још орган онако претио независним судијама што не суде онако како би он хтео, као што то сад чини „Одјек" орган садашње владе ? То су, господине уредниче, све дела садашње владе. То су осам рана на нашем новом уставу. То су осам смртних грехова према нашој младој уставности, које је учинила садашња влада ? Ни у једиоме од њих нису јој биле ни пример ни углед нити друге пређашње владе. Све су то њени ориђинали. У свему томе она је прешла и надмашила све пређашње владе. Све су то њене сопствене „отровне мијазме" које је она излегла и пус-

тила те се размилиле по државном организму. Те „отровне мијазме" мени се чини тако се нагло и многобројно коте из дана у дан, да скоро не ће нигде на бити здравога места, ако тако још устраје. Држимо да ово накако не треба заборавити или предвиђати, јер опасност постаје све већа и већа. Ако се не могу истребити одма све ,,наслеђене отровне мијазме" може се учинити да се не коте нове још оиасније и отровније. Па онда што се то ее чини? Што се пате толик^ нове „отровне мијазме" у место да се требе оне „наслеђеке"? Ето за та дела своја за те своје соиствене „отровне мијазме" по моме мишљењу, крива је садашња влада; јер за „наслеђено" могла 5и се још које како и трпети и бранити; али за ово је што сама стварала нити има одбране пред садашњошћу, нити примера у прошлости. То су, и опет велим, њена сопствена дела њеаа сопствена, а не наслеђена зла, њене рођене ,,отровне мијазме" То се не да ни пребацити на другога, нити претрпати чим дру гим. Нека је „сзакоме своје" нека „никога преда > е мимоиђе." Тако ће бити најбоље. Је л' те? 25 Јула, 1889 год. у Београду. Вага познанив.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 26. јула. Петроград. Јуче је обнародован закон по коме се за три године имају затворити гимназије с немачким настављееим језиком у лиФландској губернији. Задар. Земаљски сабор усвојио 1е нредлоге за грађење железнице Книн — Нови, или Прије дор , Клин , Задар , Сарајево , Спљет, Мостар, Метковић, Дубровник. А исго тако и да се настави грађење железнице од Сарајева к Дунаву. Петроград. Журнал де Ст. Петерсбург назива Фантазијом све вести новинарске, које Русији пршшсују макијавелистичке

наиере у цогледу Крита. Русија има и сувише жнвих и истинских симпатија за грчки народ, а да би могла иамеравати да му ствара тешкоће и заплеге, које би се могле повећати агитацијом на Криту.

I и 11111111111111111! II11; 11 ј 111111 н 1111 и 11 п и и; к 111 јТПТГПТГГПТГП' [ 1111111*18

гс 15Г о.

Дукат 5 64 Наполе ,н . . . . 9 54^ Срп. лутр. 3% лоЗови 34.50

-ДНЕШШК. _ КАЛЈШДАР. Четвртак. Православни: 27. ВеликомЈч. Пантелмон Католички : 8. Мчк Киријак Сунце излази 27. јула у 4 с. 32 м, Сунце залази у 7 с. 10 м. Мене месеца : (Ф) пун мееец 31. Д ан Ј е с почетка 15 х / 2 еати а нок 8'/ 2 ® али до краја овог месеца дан окраћа за 66мин , а за то дико и ноћ одужа.

СТАЊЕ ВОДЕ 3а последња 24 сата од 25 26 о. мес. опала је вода са 2 сактим.

колика Је вода 25. јула 3 09 26. јула 3"07

продаз испод ћунрије 10 91 10-93

О г л а с и Великошколац тражи кондиције. Јамчи за уепех у« ченика* Упитати уреднишво овога лиета.

ГЛАВНО СТОВАРИШТЕ БЕОЧННСКОГ ЦЕШЕНТ & ЗА СРЗИЈ7 Предузимачима и осталим потрошачима препоручујемо БЕОЧИНСКИ ЦЕМЕНТ, и то: нрима и секунда портланд, роман-цемент и две сорте хидраула, лакши и тежи, јер је пробама доказано да је најбољи од свију, који се овди нродају. Он је и по тежини најлакши, а нодноси много више дометање песка, зато је за сваког најпробитачније, само са овим цементом радити Нарочито чинимо пажљивим на наш портланд-секунда, који се најчешће употребљује и који је раван каквоћи са портлакдом прима других Фабрика, а знатно је јевтинији. Наш прима-портланд ненадмашим је, и служи поглавито за Фине глазуре. За нотрошаче у опште, а нарочито за већу нотрошњу знатно су спуштене цене. Примамо на израду свако цементирање и бетониеање ходника и предсобља, израду тераца имозајка за ходнике, предсобља и за цркве, како овди у Београду , тако и на страни, све по најјевтинијим ценама. Све радове вршимо са стручним раденицима и са гаранцијом.

371,24—50

ГЛАВНИ ЗАСТУПНИК, Пера А. Јовановнћ, са канцеларијом: на Сави на дрвари и у кнез Михаиловој улици бр. 29. у Панђеловој кући

Власнмк Пера Тодороваћ. Одговорни уредник С. Јаношевић.

Прва удеоничка штампарија обидићев венад бр. 1 .